Svi pričaju o spornom trenutku u finišu! Da li je Srbija oštećena ili ne?

U rukometnoj igri, koja se odlikuje dinamičnošću, visokim intenzitetom i jasnim pravilima upravljanja tempom, prvi i poslednji minut predstavljaju dva ekstremno različita takmičarska okvira. Upravo ta neujednačenost — i način na koji se reguliše — otvara niz stručnih i strukturalnih pitanja o funkcionisanju rukometnih pravila, sudijskoj interpretaciji i sistemskoj doslednosti u najvažnijim fazama utakmice. 1. Prvi minut: takmičarski neaktivan, ali formalno ravnopravan** Prvi minut rukometne utakmice često funkcioniše kao produžetak zagrevanja. U praksi je uobičajeno da se lopta „oživi“ kroz nekoliko nestrateških dodavanja, proveri njena obloženost lepkom, a igrači uspostave osećaj i ritam. Iako se formalno radi o takmičarskom vremenu, intenzitet i ozbiljnost retko su u skladu sa statusom minuta koji je jednak svakom drugom. U većini sportova — košarka, fudbal, odbojka — prvi minut se koristi takmičarski, jer je svaki posed potencijalno vrednosno jednak. Rukomet tu odstupa od logike efikasnosti, što predstavlja anomaliju u tempu i pristupu igri. 2. Poslednji minut: hiperregulisan prostor visokog rizika** Za razliku od prvog minuta, poslednji minut u rukometu postao je zaseban regulatorni mehanizam. Uveden je kako bi se sprečile grube, taktičke intervencije koje dovode do povreda i narušavanja integriteta utakmice. Međutim, u praksi se ovo pravilo sve češće doživljava kao faktor koji utiče na rezultat, a ne samo na bezbednost. Pošto se često odigra više poseda u veoma kratkom vremenu, a kriterijumi za pasivnu igru i progresivno kažnjavanje ostaju delimično subjektivni, poslednji minut postaje prostor u kojem se sudijska interpretacija značajno uvećava. Time raste i utisak selektivnosti i pristrasnosti — posebno u utakmicama visokog rizika ili mečevima u kojima postoje izraziti favoriti. 3. Sudijska politika i ambijent takmičenja** Na međunarodnim takmičenjima, prema svedočenjima učesnika i stručnjaka, sudijske organizacije neretko akcentuju „stabilnost turnira“, „učinak favorita“ i „atraktivnost završnice“. Takav kontekst, iako ne nužno rezultat direktnog pritiska, stvara atmosferu u kojoj se može formirati specifična sudijska tendencija — svojevrsna emotivna pristrasnost koja nije isto što i korupcija, ali predstavlja ozbiljan problem za integritet sporta. Kada se pravila primenjuju fleksibilno, a kriterijum zavisi od važnosti učesnika ili reputacije reprezentacije, dolazi do perceptivne nepravde. Rukomet tu gubi ono što je najvažnije: predvidljivost i jednak tretman. 4. Argument sistemske nedoslednosti** Pravilo poslednjeg minuta jedinstveno je za rukomet i kao takvo predstavlja izuzetak u sportskom sistemu. Nijedan drugi veliki sport ne izdvaja jedan hronološki period igre i ne reguliše ga potpuno drugačijom sankcionom logikom. Ovakva struktura dovodi do dva ključna stručna problema: - Regulatorna asimetrija:** isti prekršaj u 59. minutu i 1. minutu ne podleže istom tretmanu. - Povećanje sudijskog diskrecionog prostora:** što je pravilo specifičnije i „mekše“, to je uticaj subjektivnosti veći. To je suprotno principima sportske pravde, koja zahteva jednak tretman u svim fazama igre. 5. Zaključak: potreba za reformom zasnovanom na konzistentnosti** Rukomet je danas sport koji se suočava sa dilemom između tradicije i modernih zahteva. Ako sport želi da zadrži takmičarski integritet, potrebno je: - precizirati i standardizovati kriterijume pasivne igre, - definisati strože i manje interpretativne smernice za poslednji minut, - razmotriti ukidanje regulatorne posebnosti poslednjeg minuta ili njeno usklađivanje sa ostalim fazama utakmice, - ograničiti sudijski diskrecioni prostor u ključnim trenucima. U suprotnom, rukomet rizikuje da ostavi utisak sporta u kojem se ključne odluke donose prema „osećaju“ i kontekstu, a ne prema jasnim i univerzalno primenjenim pravilima. Sport može biti brz, tvrd i dramatičan, ali ne sme biti nepredvidivo neregularan. Tek kada prvi i poslednji minut postanu jednako tretirani, rukomet će moći da povrati punu sportsku verodostojnost.

Odlična odluka sudija.

Ekspertiza Baneta i Darka,granicar da pregleda gepek

Je l' sada svima jasno zašto smo mi naopaka nacija. Mi pričamo o krađi sudija, a niko ne priča o idiotariji naše igračice. Pa ona količina gluposti se retko viđa u profesionalnom sportu

Napravila je gresku, ali su ruzne argentinke jedva docekale, izvukle su maksimum za protivnika iz te situacije. Kao sto on kaze. igra je vec nastavljena, nije bilo nikakvog ometanja. One su vratile nazad i igrale na sigurno za protivnika, penal i crveni.

Vrati putne troskove

Kakvo god da je pravilo jednostavno je morala da šutne, sama je kao duh, nemaš nikog oko tebe, golman i ona 50-50% do kraja 10sek. Šutnes pa sta bude bude ovako iz jedne greske u drugu i direktni krivac. Svakako i da smo dobili u poslednjem kolu ne smemo da izgubimo.

Да, оштећена је.

Kada sam video ovo mislio sam da se podrazumeva sporna situacija iz 2018 u Rusiji...Kada cemo preuzeti odgovornost u svoje ruke?

Ove stvari su nam usađene u glavu.Pada,valjaj se,simuliraj,žali se na svaku sudijsku odluku,odugovlači.

A taman sam zaboravio kakvu je glupost napravila...

DA! I ne vređajte rukometašice! Celu utakmicu nas kradu! Teodora dobila crveni karton, a udarila loptu! Dragana Cvijić dobija udarce u glavu, sudije ništa ne sude! SRAMOTA ZA IHF!

Mala Jovana je glavni krivac, ali na njenu srecu greska nas nece skupo kostati. Ovo je za nauk svima. Nema opravdanja za ovakvu glupost.

Srbija nije oštećena, nego Srbe, a vidimo i Srpkinje, sistematski uče, u svim sportovima, da igraju kao... "za gol manje", "na dug napad", "da se ne trkaju s protivnikom" (makar bili i brzi). Izlaziš sama pred golmana na 6 metara, šanse su ti 85% da daš gol i ti dižeš ručnu... Bravo, sudije!

da je dama odradila posao a to je juris na gol ne bi sad imali ovu bezpredmetnu raspravu...

ovo je strašno. Večito kalkulisanje u svakom sportu umesto da se na vreme reši utakmica

Dakle, šta je napravila. Tačno se vidi da je žensko. Ima otvoren put ka golu. I da je šutirala i promašila pitanje je koliko bi vremena ostalo Farankama, ali ne više od 5 sekundi i verovatno bismo pobedili. Ova na sve to kreće da gradi golmana iako zna šta to znači. Kao da nas je namerno minirala, jer nije rukomet ovde igrala moja baba koja nikada loptu rukometnu u ruke nije uzela, već profesionalna rukometašica koja bi trebalo da zna pravila…

Ispravna odluka i dobra prilika da se nase trgnu pred najbitniji mec i zadrze fokus.

A da jednom preuzmemo odgovornost kad samo zabrljamo a ne da se vecito tesimo time kako su nas drugi pokrali? Gubtincki mentalitet i mentalitet zrtve je kod na vrhuncu

Apsolutno je Srbija pokradena i treba da traži financijsku odštetu!!!

A sto ona nije isla prema golu? Sama je bila???? Eeeeeej….