Ljubica Kecman (©Privatna arhiva)
Ljubica Kecman (©Privatna arhiva)

INTERVJU - Ljubica Kecman: Potpisala ugovor u maju, a onda u avgustu nisam želela da dođem u Pariz

Vreme čitanja: 9min | pon. 22.04.24. | 10:02

"Ipak, prilika koja mi se ukazala jedna je od najboljih u mojoj karijeri", poručila je srpska odbojkašica za Mozzart Sport

Život na Santoriniju. Slobodno vreme na plaži, sunce, more, pirka vetrić... Znala je da uživa u Grčkoj - onako sa stilom. A onda je otišla na još jednu destinaciju koja može da se nazove hedonističkom. Godinu dana kasnije - Ljubica Kecman (30) šeta po Parizu u pažljivo izabranim modnim kombinacijama. Van terena je lepo, a na terenu je još lepše. Možete onda samo da zamislite kako izgleda ovosezonska sportska priča nekadašnje ljubimice navijača Crvene zvezde.

U dresu Pariza stigla je do finala plej-ofa, koje startuje sutra protiv Nanta. Klub iz prestonice Francuske je napravio istorijski uspeh, a majstoricu polufinalne serije upravo je odlučila Ljubica. Posle dramatičnih pet setova u rukama joj je bilo MVP priznanje. U CEV Kupu sa saigračicama je dogurala sve do polufinala. Samo u nacionalnom Kupu nisu uspele da odu daleko - jer su zaustavljene u osmini finala.

Izabrane vesti

Kako god se završe poslednje dve utakmice, srpska odbojkašica će sigurno biti zadovoljna, jer je napravila iskorak i zasijala u punom sjaju, iako prošlog leta nije verovala da će imati snage za sve to. O svemu što je prošla pričala je u intervjuu za Mozzart Sport...

Da li ste očekivali da vaša misija u Parizu bude ovako uspešna?

"Da mi je neko u avgustu rekao da ću imati ovakvu sezonu - definitivno mu ne bih poverovala. Stvarno nije kliše priča... Ugovor sa Parizom sam potpisala već u maju, međutim tokom leta me zadesila privatna tragedija. Ostala sam bez oca... U avgustu nisam želela da dođem ovde. Samo zahvaljujući svim ljudima oko mene, prijateljima, porodici - da kažem i treneru koji je izuzetno insistirao da dođem, nekako sam uspela da prevalim i da ipak odem. Zato kažem da mi je neko u avgustu rekao da ćemo igrati polufinale CEV Kupa sa jednim od favorita za osvajanje, da ćemo biti na pragu da ih pobedimo, da ćemo izbaciti Turkiš Erlajnz, koji je igrao polufinale u Turskoj... To su ekipe o kojima ne treba mnogo da se priča, zna se kakav je i kvalitet tih liga, a i igračica koja tu igraju - svakako viši u odnosu na Francusku, iako je ovde prvenstvo sve kvalitetnije - to takođe nisam znala pre nego što sam došla. Prilika koja mi se ukazala jedna je od najboljih u mojoj karijeri - posebno što smo na ovakav način dobile polufinale i ušle u finale. Zaista nestvarno".

Kakve su bile ambicije kluba na startu sezone?

"Bio je cilj da se igra plej-of, da se obezbedi Evropa... Ni u jednom momentu se nije pominjala titula, finale, da se bilo šta napravi u CEV kupu - s obzirom na to da smo znali da ćemo u 1/16 finala ići na Turkiš Erlajnz. Niko ni u jednom trenutku nije postavio ciljeve da treba sve da se osvoji. Možda je to i doprinelo da se napravi ovakav uspeh. Ne mogu da kažem da nije postojao pritisak jer kada su ljudi shvatili kakav je kvalitet naše ekipe, kakve su igračice i za šta su sve sposobne - naravno da su apetiti rasli. Kad smo igrali polufinale protiv Miluza nije bilo favorita, ali moram da kažem da smo sve vreme pričale da naš trener nije normalan jer je govorio da ćemo mi sigurno da prođemo u finale. Čak i u momentu kada smo gubile u seriji 0:1 i išle na jedno od najtežih gostovanja u ligi - on je pričao da prolazimo. Koliko god je to zvučalo smešno, na kraju je bio u pravu".

(CEV)(CEV)

Koliko je bilo teško proći Miluz u polufinalu?

"Kada dođeš do polufinala plej-ofa, tu nema prostora za lako... S kim god da igraš ne možeš da budeš totalno opušten i siguran da ćeš pobediti. Znamo svi da je u razigravanju i u polufinalu sve moguće. Mali je broj utakmica, s obzirom na to da se igra na dve dobijene. Sama serija govori koliko je u svakom momentu bio napeto i koliko nisi mogao, barem u našem slučaju, da budeš siguran da je neko favorit. Ekipa Miluza je veoma kvalitetna... Kako je sezona odmicala mnogo su bolje igrali, s obzirom na to da je početak za njih, kao i za nas - bio klimaviji. Ali, mislim da je polufinale bilo baš kako bi trebalo - izuzetno sam srećna što smo mi prošli, ali moram da kažem da je svaka utakmica bila na jednu loptu, jedan poen je odlučivao. Svakako je moglo da se završi i drugačije".

S obzirom na to da ste bili MVP u majstorici polufinala, koliko vas raduje takva forma pred odlučujuće bitke?

"To su neke utakmice u kojima uživam. Sreća, pa sam ih imala ove godine mnogo. Možda jesam u polufinalu bila jedna od boljih igračica, ali u četvrtfinalu to nije bio slučaj. Mislim da ove sezone imam ekipu, u kojoj je u svakom momentu neka od devojaka uspela da se izdigne i povuče tim - što je sjajno, to nam je i donelo rezultate koje smo imali do sada. Forma kao forma - kad dođe do polufinala nema tu više priče o umoru i o broju utakmica koje je svako od nas odigrao. To sve ide iz glave, sve zavisi od motivacije... Ostaju dva meča do kraja - moraš da voliš da igraš finala, ko ne voli da bude u finalu i ko tu nije motivisan".

Kako su u Parizu doživeli prvi ulazak ikada u finale?

"Definitivno je najveći uspeh u istoriji... Postojala su dva kluba u Parizu koja su se ove godine spojila u jedan. Pre toga mislim da nikada nisu stigli do poslednjeg koraka. Ne mogu da kažem da nismo očekivali, jer smo u nekom momentu kada smo napravile uspeh u CEV kupu - ušle u osminu finala posle pobede protiv Turkiš Erlajnza, znale smo da imamo kapacitet za polufinale, da ne kažem finale - jer o tome nismo razmišljale. Ljudi se ovde mnogo trude da podignu odbojku na malo viši nivo, s obzirom na to da u Parizu nije primaran sport. Verovatno i zbog toga što nije bilo uspeha prethodnih godina - ne postoji velika baza fanova i ljudi koji dolaze da prate žensku odbojku. Moram da kažem da je ove godine jaka konkurencija, jer je košarkaška ekipa Pariza osvojila Evrokup. Prvi put su osvojili Liga Kup Francuske, imaju rukomet, tu je i fudbal PSŽ... Ljudi verovatno misle da imaju da gledaju nešto interesantnije od ženske odbojke u Parizu, petkom ili subotom uveče. Ali, mislim da je uspeh koji smo mi uspele da napravimo doprineo da se ženska odbojka stavi na mapu. Od početka sezone kada je dolazilo na utakmice 300, 400 ljudi - stigli smo do toga da je na tribinama 2.500 gledalaca".

(CEV)(CEV)

Šta očekujete protiv Nanta? Svi znamo samo da će jedna Srpkinja sigurno osvojiti, s obzirom na to da je u protivničkom taboru Hena Kurtagić.

"Ako ništa drugo - drago mi je što u svakoj pobedničkoj ekipi ima neka naša igračica. Uvek navijamo za naše... Mislim da u poslednje vreme nije bilo previše srpskih igračica u Francuskoj. Pročitala sam da je to rekla i Hena, a ja moram da se složim - ovde svi traže naše igračice i žele da imaju Srpkinju u timu. Naravno i zbog celokupnog uspeha naše reprezentacije, a i zbog vrhunskih igračica koje imamo - poželjni smo veoma. Nant ulazi u finalnu seriju kao favorit, definitivno. S obzirom na to da su ligaški deo završile na prvom mestu, osvojile su Kup, na lakši način završile i polufinalnu seriju, ali... Ovde je veoma čudan sistem u finalu, dve su utakmice i igra se na set količnik. Onaj ko uzme više setova pobeđuje - prvi put u karijeri se susrećem sa tako nekim sistemom. Koliko može da bude dobro, toliko može i loše. Posle onakvog polufinala mi smo inspirisane, motivisane, nećemo se zadovoljiti time što smo stigle do borbe za titulu... Definitivno ćemo se boriti i nadam se da će to biti utakmice na nivou finala, koje ove dve ekipe zaslužuju".

Kako ste se generalno snašli u prestonici Francuske?

"Ovo je bio moj prvi susret sa Parizom ikada, jer nisam ni turistički bila. Imala sam neka očekivanja, možda i predrasude, poučena iskustvom ljudi koji su dolazili. Pariz me definitivno oborio s nogu, posebno u ovoj olimpijskoj godini, kada je sve orjentisano prema OI. Mnoge stvari koje se ranije nisu dešavale, sad su tu... Nekako je centar zbivanja i inače - sada je sve dodatno pojačano. Mislim da će tek na leto ovde biti izuzetno interesantno. Veliki je grad - ljudi su orjentisani i prema sportu, a i prema lepom životu - pa mi je nije bilo teško da se uklopim. Nemam previše Francuskinja u ekipi, to nam je interno, treneri pričaju italijanski i malo engleski. Ima devojaka iz Argentine koje govore španski, iz Portorika, Finske, Slovačke... Baš smo multi jezički sklopljeni. Mislim da se nije teško uklopiti u ovaj način života i hedonizam koji Francuzi vole. Imam prelepa iskustva i da bi ovako nešto shvatio u Parizu - treba da provedeš malo više vremena. Pet dana je dovoljno da se vidi Ajfelov toranj i Monmart i još neke znamenitosti, ali da bi se osetila prava atmosfera u ovom gradu treba malo više vremena".

(Privatna arhiva)(Privatna arhiva)

Prošle sezone bili ste na Santoriniju, ove u Parizu - da li možete da uporedite život na ta dva mesta?

"Najveća razlika je vreme... Postala je interna šala ovde - prva stvar koju uradiš kada se probudiš - podigneš roletne da vidiš da li pada kiša. Na Santoriniju je za deset meseci koliko sam tamo provela bilo 20 dana lošeg vremena. Ovde se za 24 sata promeni pet godišnjih doba. Sad nekako mislim da nije fraza da je proleće u Parizu prelepo. Vreme se menja i ne možemo da se žalimo da samo pada kiša. Sad je malo bolje. Santorini je malo mesto i jedini sport na ostrvu je ženska odbojka, sve je usmereno ka tome. Mnogo se prati i gleda, mnogo više te ljudi prepoznaje, dok u Parizu - postoje važnije stvari od ženske odbojke. Ne mislim u lošem smislu, već je grad orjentisan turistički, sad i na olimpijsku godinu, na neke druge stvari... Ali, to je s druge strane plus jer mi možemo da uživamo i van sportskog terena".

Pamti se da ste imali problema sa težom povredom pre četiri-pet godina... Kakvo je sada stanje sa zdravljem?

"Operacija ramena se desila u momentu kada je krenuo kovid i kada je cela planeta stala, pa ne mogu previše da se ljutim što nisam imala uslove za oporavak kakve bi trebalo posle intervencije. Značajnu ulogu u mom procesu povratka odigrale su dve sezone na Ubu. Tada sam odlučila da posle prve godine ostanem tamo i nekako se fizički i psihički potpuno vratim pred nastavak karijere u inostranstvu. Ta povreda je definitivno iza mene - to je sve sastavni deo sporta. Svako od nas prolazi slično. Zahvalna sam što sam uspela da se vratim i potpuno oporavim svoje rame. Sve ove stvari koje se sada dešavaju su verovatno neka nagrada za to".

Imate li plan za nastavak karijere?

"Još nisam donela odluku u kom smeru ću ići. Mislim da sam posle jedne sezone na ovakvom nivou dokazala definitivno i sebi da mogu da se snađem na nekom nivou koji je možda viši u odnosu na neke klubove u kojima sam bila ranije. Još ne znam gde ću i šta dalje. Okrenuta sam ovoj jednoj nedelji i finalnoj seriji, a posle toga će biti dovoljno vremena da se razmišlja o nastavku, ali i da se malo uživa u svemu ovome što se desilo. Ritam je takav, ne samo ovde, nego svuda - posle nekih velikih uspeha nemaš vremena da uživaš u svemu tome. Takmičenja dolaze jedno za drugim - raspored je takav da zbog OI treba i ranije sve da se završi. Svi se pripremaju za ono što sledi... Ja ću o klubu razmišljati kad se završi finalna serija".

PIŠE: Miljana ROGAČ


tagovi

Ljubica Kecman

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara