Italijanski pohod na novu titulu, Brazil i Turska možda i jedine pretnje, Kina i Japan vrebaju šansu iz prikrajka

Srbija jeste dvostruki uzastopni svetski šampion, ali će finalni turnir Lige nacija proteći bez selekcije Zorana Terzića. Pitanje je i da su planetarne vladarke izvadile vizu za Lođ (od 23. do 27. jula) da li bi uopšte spadale u grupu favorita za tron, ako se odavno zna da Italijanke deluju nezaustavljivo.

Koliko mogu da budu superiorne olimpijske prvakinje iz Pariza, potvrdile su u interkontinentalnom delu takmičenja. Kako su odigrale 12 utakmica i zabeležile isto toliko pobeda, dok su istovremeno i jedina reprezentacija koja nije poražena tokom prethodna tri turnira. A dokaz o uspostavljenoj dominaciji je i svega sedam prepuštenih sedam setova, toliko su rivali uspeli da otkinu.

Sve se događa od dolaska Hulio Velaska na odgovornu poziciju selektora krajem 2023. godine, iako je odavno zagazio u osmu deceniju života. Preiskusni stručnjak i ne razmišlja o penziji, jer je u međuvremenu osvojio Ligu nacija (2024), kao i zlato u prestonici Francuske, uz produžetak ugovora do narednih Igara u Los Anđelesu 2028. Imajući i u vidu da roster nije pretpeo velike modifikacije, možda je i sasvim očekivano da budu među glavnim pretendentima za još jedan trofej.

Hulio Velasko (©FIVB)

Strateg nacionalnog tima je i poveo u Poljsku moćan sastav, predvođen Paolom Egonu. Međutim, snaga i kvalitet Azurina nije samo u korektorki, već i u tehničarki Alesiji Oro, blokerima Ani Danezi i Sari Far, liberu Moniki De Đenaro, često kritikovanom primaču servisu Mirjam Sili i uvek spremnoj Jekaterini Antropovoj da sa klupe napravi veliku pometnju protivničkom bloku i odbrani.

Gaje visoke ambicije i ostali učesnici. Brazil je i delovao kao najozbiljniji protivkandidat za pehar. Međusobni okršaj u preliminarnoj fazi razočarao je ljubitelje odbojke, pošto je četa iz Južne Amerike ubedljivo poražena od Italije. Iako će neumorni trener Ze Roberto računati na čuvenu Gabi, Rosamariju Montibeler, Lorenu, Dianu Duarte, Tainaru Santos, Juliju Bergman i Makris Karneiro, sigurno je i najveća dilema da li je moguće nadoknaditi izostanak Ane Kristine. Jedna od zvezda reprezentacije doživela je povredu, ispostavilo se teže prirode, zbog čega će propustiti i predstojeće Svetsko prvenstvo na Tajlandu.

Poljska nade polaže u domaći teren, ali i u Malvinu Smaržek, Magdalenu Stišjak i Agnješku Korneljuk. Azijski predstavnici poput Kine i Japana po pravilu slove za neugodne sa neverovatnom odbranom koja povremeno može da bude i frustrirajuća. S druge strane, Turska je pomalo pokvarila utisak nastupima u Apeldornu. Previše zadovoljan nije bio ni Danijele Santareli, koji je već jednom sa ovom ekipom osvajao Ligu nacija. Ponovo će se Italijan uzdati u poenterski mašinu u liku Melise Vargas. Osim naturalizovane Kubanke, teret bi trebalo da iznesu i ekscentrična Ebrar Karakurt, prijatno iznenađenje kakvo je Japrak Erkek, dizač Džansu Ozbaj, Zehra Guneš i Hande Baladin. Možda i Meliha Diken ili Derija Džebedžioglu, koje se trenutno nalaze na spisku rezervnih igračica.

Visoke ambicije imaju i Brazilke (©FIVB)

Na kraju, verovatno i sa ulogom autsajdera su Nemačka i Sjedinjene Američke Države. Za evropsku selekciju je i sam plasman na F8 dostignuće, za razliku od Erika Salivena, koji na raspolaganji ima i više nego dovoljno vremena da pripremi neku novu ekipu za Los Anđeles.

A prvi četvtfinalni mečevi su na programu već u sredu između Italije i Amerike (16.30), odnosno Poljske i Kine (20.00), dok se preostala igraju u četvrtak u kojem se sastaju Japan - Turska (16.30) i Brazil - Nemačka (20.00).