Kako se stvarno postaje heroj nacije: Andrija Prlainović o tajni srpskog vaterpola

Američki mediji ne prestaju da pišu o tome kako Lebron Džejms ulazi u ko zna koju sezonu svoje profesionalne karijere i zasluženo mu poklanjaju pažnju jer je svojom karijerom promenio sport čija je ikona. Iste godine kada je Džejms započeo svoju priču na velikoj sceni, na najvećoj sceni, samo hlorisanoj, zaplivao je Andrija Prlainović. Početkom ove jeseni, sa kapicom Radničkog iz Kragujevca na glavi započeo je još jednu sezonu sa najvišim ambicijama.

 U intervjuu za Korner produkciju, u okviru serijala U KORNERU, Prlainović je napravio retrospektivu najvažnijih iskustava do kojih je došao kroz sve te godine, u radu sa najboljim trenerima i deleći svlačionicu sa najboljim igračima sveta.

 Ovih dana olako se frljaju ljudi terminom "heroj nacije", a vaterpolisti su decenijama upravo to. Taj segment priče je i jedan od najzanimljivijih iz spomenutog intervjua.
"Da, postoji fotorobot igrača iz jugoslovenske škole vaterpola", rekao je Prlainović. "To je igrač sa velikom odgovornošću prema timu. Fizički jako spreman igrač, izdržljiv. Neko ko može da provede mnogo vremena u visokom intenzitetu i još važnije da u tom visokom intenzitetu donosi prave odluke. Vaterpolista vrhunske tehnike i načina kretanja u bazenu, naročito u fazi odbrane. To su najvažnije zajedničke karakteristike".

Ipak, Prlainović tvrdi da postoje i jasne razlike između naslednika jugoslovenske škole. 
"Rekao bih da su naši treneri, u odnosu na hrvatske, gledali kako da igru modernizuju. To je sve počelo sa Nikolom Stamenićem, koji je gde god da je radio donosio nešto novo i menjao principe igre, naročito način kako se igra odbrana. On i Orlić su postavili osnovu za taj dodatni razvoj i modernizaciju jugoslovenske škole, a onda su drugi treneri u Bečeju, Nišu, Herceg Novom, Beogradu i drugim centrima to dodatno razvijali i primenjivali", objasnio je Prlainović.

Takav proces modernizacije, međutim, ne bi bio dovoljan, da nije uspostavljen i određeni način ponašanja i ophođenja prema reprezentativnom grbu.
"Filip i ja smo dve potpuno drugačije osobe, ali vi to nikada niste mogli da prepoznate u bazenu", objasnio je Prlainović i elaborirao detaljnije na temu koja je verovatno najvažnija kad je timizacija u pitanju.

"Moja generacija naučila je na greškama one pre nas, koja zbog međuljudskih odnosa nije osvojila dovoljno zlata. Mi smo uspevali da pobedimo svoj ego".

U Radničkom ove sezone svlačionicu deli sa okosnicom reprezentacije Srbije, jedne nove generacije, koja je, kaže, imala mnogo toga da nauči na iskustvima njegove.
"Imali su posle Tokija neke trzavice, dečije bolesti, ali mislim da su ih preležali i da im je u tome dosta pomoglo i zlato u Parizu", objasnio je Prlainović, uveren da i ovu generaciju čekaju zlatne godine.

 O tome ko je najbolji igrač reprezentacije u kojoj su igrali Šapić, Ikodinović, Savić, Vujasinović i ostali; o tome kako je odlučio da iz Herceg Novog ode u Partizan; o vrstama lidera u timskom sportu; o zaostavštini Ratka Rudića i Nikole Stamenića; o različitim sportskim i vaterpolo identitetima od Brazila i Francuske, do Mađarske i Italije - gledajte u prvoj epizodi serijala U KORNERU.