Najbolji srpski golfer za Mozzart Sport: Golfom sam se zarazio, a mislio sam da je penzionerski sport

Golf je iznedrio jednog od najplaćenijih sportista sveta – Tajgera Vudsa, globalno je popularan, ima veliku tradiciju na engleskom govornom području, ali je u Srbiji i dalje “mlad sport”. Ni izbliza popularan kao fudbal i košarka, ili tenis. Od svih sportova u Srbiji, možda, i najviše predrasuda vlada oko golfa, a glavne su da ga igraju samo bogataši, da nije za svačiji džep i da je “penzionerski sport”. Da može svako da ga igra, i da nimalo nije zahtevan. Takvog stava bio je i Mihailo Dimitrijević, najbolji srpski golfer, sve dok prvi put nije pokušao da lansira lopticu stotinu metara daleko, jer ništa lakše nema od toga.

Iako je Mihailov otac rekreativno igrao golf, nije taj sport bio prvi izbor danas najbolje rangiranog srpskog golfera. Mihailo Dimitrijević jače od jedne decenije trenirao je tenis, jedno vreme i fudbal, a u novogodišnjem intervjuu za Mozzart Sport osvrnuo se na prvi pravi susret sa lopticom u tinejdžerskim danima koji mu je promenio život i mišljenje o golfu.

“Tenis sam počeo da treniram sa četiri godine. A, ta priča sa golfom slučajno se dogodila, jer sam se tenisom bavio do 15. ili 16. godine. Bio sam na Adi, otac je igrao golf, pozvali su me i prišao sam da koji put udarim lopticu. Pokušao sam i loptica se nije ni pomerila. Drugi put loptica ode pet metara, treći put ode deset. Privuklo me je to što sam video da je mnogo teže nego što izgleda. Nije mi bilo jasno kako to da se ozbiljno takmičim u tenisu, a da u ‘penzionerskom sportu’ ne mogu da pomerim lopticu. Ništa mi nije bilo jasno. Počeo sam da gledam klipove na jutjubu, izučio sam malo tehniku i ubrzo sam ponovo došao na Adu da vidim da li sam pohvatao konce. Loptica je počela da leti veoma lepo, mnogo bolje nego prvog puta. Golf je strašna zaraza, ušao mi je u krv”, počeo je Mihailo Dimitrijević razgovor za Mozzart Sport.

Pre nego što je Dimitrijević odlučio da sa amaterskog golfa pređe na profesionalni – a to je bilo 2018. po završetku studija – osvojio je sve turnire u Srbiji i bio najbolje rangirani golfer sa Balkana. Nije imao dilemu da li je pravi trenutak za ulazak u profesionalne vode.

“U Srbiji sam najbolje rangirani profesionalni golfer, a trenutno ih imamo dvojicu. Dok sam igrao na amaterskom nivou bio sam najbolje rangiran golfer sa Balkana, a takođe i u ovom delu Evrope. Poslednje godine pre nego što sam odlučio da se otisnem u profesionalne vode osvojio sam sve turnire. I državno prvenstvo i sva ostala takmičenja”.

Mihailo Dimitrijević (©Rastko Šurdić)

U AMATERSKOM GOLFU NE SMEŠ DA PRIMIŠ NOVČANU NAGRADU

Najveća razlika između amaterskog i profesionalnog golfa ogleda se u tome da sve do prelaska na profesionalni nivo golferi ne smeju da prime novčanu nagradu.

“Za vreme studiranja golf se igra amaterski, što znači da ne smeš da primaš novac od nagrada. Možeš da odigraš profesionalni turnir, ali ne smeš da primiš novčanu nagradu. Na amaterskom nivou se uglavnom igra do završetka studija, a onda se prelazi na profesionalni nivo. Postoji amaterska i profesionalna rang-lista. Na amterskoj rang-listi ima oko 8.000 igrača i u Srbiji postoji šest ili sedam takmičenja koji se boduju za rang-listu, a da bi se na nju uopšte ušlo mora da se osvoji neki amaterski turnir. Kada sam osvojio turnir u Sloveniji, ušao sam na rang-listu i počeo sam da skupljam poene”.

Za sebe Mihailo Dimitrijević kaže da je individualac, a za golf da ima dosta dodirnih tačaka sa tenisom. Vremena za razmišljanje i borbu sa sobom tokom igre ima na pretek. Kada je pandemija virusa korona okovala planetu, u “belom sportu” posegli su za zamrzavanjem renkinga i drugačijem sistemu bodovanja. Na isto su se opredelili i u golfu.

“Odluku da pređem na bavljenje profesionalnim golfom doneo sam 2018. po završetku studija. Odigrao sam kvalifikacije za Pro golf tur, koji pripada evropskoj ligi. A, Juropijan tur (evropska liga, ali cela zimska sezona se igra van Evrope) i Pi-Dži-Ej tur (američka liga) su najjače lige. Trenutno je status u mojoj ligi zamrznut zbog korone i praktično je nemoguće da završiš u nižem ili višem rangu. Sledeće sezone bi to trebalo da se vrati u normalu. U martu mi počinje nova sezona, i igraću pet turnira u Egiptu, jedan u Češkoj, a za ostale i dalje čekam raspored. Letnji deo sezone igra se u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Holandiji… Na poslednjem turniru koji se zove ProAM bio sam drugi, a u januaru i februaru imaću još nekoliko pripremnih turnira u Turskoj i Egiptu”.

Na terenima na Adi počeo je da se bavi sportom, ali od ulaska u profesionalne vode i prelaska u “viši razred”, najbolji srpski golfer gotovo sve turnire igra van Srbije.

“Većinu turnira igram van Srbije i Balkana. Iduće godine će se u Srbiji organizovati jedan ProAM turnir, na kome bih mogao da nastupim. Naravno, sve će zavisiti od mog kalendara da li ću učestvovati”.

Mihailo Dimitrijević (©Rastko Šurdić)

Nastupao je Mihailo Dimitrijević na brojnim velikim takmičenjima, osvajao i medalje, a najizazovnije takmičenje imao je u španskoj Taragoni. Ne toliko zbog kvalitetnih rivala, koliko zbog iznenađenja koje ga je sačekalo.

“U Zagrebu na letnjim Univerzitetskim igrama 2016. godine osvojio sam drugo mesto, takođe sam bio u Tajpehu na Univerzijadi za vreme studija, učestvovao sam na tri Svetska prvenstva, na nekoliko Evropskih prvenstava koja su se održavala od Islanda, preko Češke, Nemačke, Austrije… Učestvovao sam i na timskim i na individualanim prvenstvima, a najveće iznenađenje sačekalo me je na Mediteranskim igrama u Taragoni”, kaže Mihailo Dimitrijević i pojašnjava još neke razlike između amaterskog i profesionalnog golfa:

“Mediteranske igre su bile profesionalni turnir, a ja sam se vodio kao amater. Kada smo došli na turnir dobili smo knjižice u koje se zapisuje strategija kako se igra teren i koji se potezi vuku, ali nismo smeli da koristimo radar. U amaterskom golfu koristimo radar da nam pokaže razdaljinu na kojoj je zastavica, a ta spravica na profesionalnom turniru u Taragoni nije smela da se koristi. Ipak, nije bilo teško prilagoditi se, ali jeste bilo izazovno snaći se u neuobičajenoj situaciji, jer su tereni dugački i do 500 metara i moraš da znaš koliko imaš do rupe. Morao sam brzo da se naviknem na oznake u knjižici i po njima da vučem poteze”.

Svi sportovi se menjaju, prolaze kroz različite vrste reformi, pa tako i golf. Najveća mana je što zahteva previše vrmena i za igranje i za gledanje. I na tom polju radi se aktivno, teži se ubrzanju igre.

“Ide se ka tome da se radari ubace i na profesionalni nivo, jer je cilj da se golf ubrza. Tako će se popularizovati. U današnje vreme kada se puno radi golf zahteva previše vremena, i zato se ide ka ubrzanju igre. Zbog toga što predugo traje, u zemljama Azije više rundi se odigra na simulatorima nego napolju. Na simulatoru teren od 18 rupa odigraš za dva sata, a ja na terenu provedem pet sati”.

Mihailo Dimitrijević (©Rastko Šurdić)

SRBIJA IMA NAJVEĆI GOLF TEREN NA SVETU

Veliki pomak napravila je reprezentacija Srbije u poslednjih nekoliko godina iako u zemlji postoje samo dva golf terena i dva kluba - jedan u Beogradu, na Adi, a drugi u blizini Zrenjanina.

“Kada je golf krenuo da se razvija kod nas, reprezentacija Srbije igrala je treću ligu Evropskog prvenstva, pa smo nakon dve ili tri godine osvojili Prvenstvo i prešli smo u drugu ligu. Zatim smo se plasirali u prvu ligu i bili među 16. Na Svetskom prvenstvu smo bili 25, a učestvovalo je oko 80 ekipa. Od mnogih zemalja koje imaju stotine golf terena bili smo bolje plasirani. A, Srbija ima samo dva golf terena – jedan je Golf klub Beograd na Adi, a drugi je Golf klub Centar, koji se nalazi u Žablju blizu Zrenjanina. Kod nas tereni imaju samo po devet rupa, dok na profesionalnim turnirima tereni imaju 18 rupa”.

U planu je izgradnja terena sa 18 rupa u Srbiji, što će doprineti razvoju golfa.

“Zbog te razlike u broju rupa mi se šalimo da imamo najveći teren na svetu i da je dugačak 200 kilometara. Odigramo devet rupa na Adi, a onda se vozimo do Zrenjanina da bismo odigrali još devet rupa”.

Mihailo Dimitrijević (©Rastko Šurdić)

GOLF OPREMA MOŽE SE KUPITI I ZA 200 EVRA

Profesionalcima je na godišnjem nivou potrebna ozbiljna suma novca kako bi pokrili sve troškove, ali je početnicima golf i te kako pristupačan. I deca u Srbiji sve više se interesuju i upisuju na golf, a od Asocijacije dobiju sve što im je potrebno.

“Postoje predrasude da je golf skup. Sam sport kao sport – nije. Ali, jeste skup kada se baviš golfom na profesionalnom nivou. U jednoj sezoni ima preko 20 turnira, a otprilike na godišnjem nivou za putovanja i tim ljudi potrebno je izdvojiti oko 150.000 evra. Jedan set štapova može da košta i 10.000 evra. To je naravno cifra za profesionalce, a početnici set štapova mogu da kupe i za 200 ili 300 evra. Primera radi najbolje loptice koštaju oko 1.800 dinara. Mnogo je povoljnije nego što ljudi misle. Deca u školicama golfa imaju po dva treninga nedeljno, dobijaju štapove od Asocijacije, a članarina je oko 4.000 dinara. Pritom im se nekoliko puta godišnje organizuju kampovi, kada su raspusti, i tada imaju treninge od 09.00 do 14.00. Radi se na tome da deca dobiju sve što im je potrebno i da ih dolazi sve više”.

Iako se putem televizijskog prenosa ne stiče utisak, loptica dostiže neverovatnu brzinu…

“Svaki štap namenjen je za određenu distancu. Najvećim udaram loptice preko 300 metara, a najduži udarac izveo sam na Islandu, na Evropskom prvenstvu. Imao sam jak vetar u leđa i loptica je završila na 380 metara. Brzina štapa meri se u miljama i kada lopticu udarim drajverom dostiže brzinu od 120 milja, a loptica izleti brzinom oko 300 km/h”.

Mihailo Dimitrijević (©Rastko Šurdić)

Dnevno Mihailo provede trenirajući i po osam ili devet sati, kako bi unapredio svoje udarce.

“Dosta sam radio na ubrzanju sving pokreta tokom prošle godine. Moje loptice su padale na nekih 250 metara, a cilj mi je bio da padaju na 270 ili 275 metara i da vremenom budem još bolji, da prebacim 300 metara. Uspeo sam da ubrzam sving četiri ili pet milja, a svaka milja doprinese sa tri jarda distance. Što je skoro tri metra”.

Izuzetno je popularan golf u Americi, Kanadi, Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je i kolevka golfa.

“Golfera najviše ima u Americi, a sam sport nastao je u Škotskoj, u Sent Endrjuzu. Imao sam priliku da posetim to mesto i budem u njihovoj golf akademiji. Tamo se nalazi sedište Golf Federacije i celo mesto živi za golf. Obično se u Škotskoj i Engleskoj u pabovima vrte fudbalske utakmice, a u Sent Endrjuzu se u pabu gleda golf. U tom mestu se nalazi veliki Univerzitet, i mogu se videti samo studenti i golferi. Celo mesto živi za golf. U Sent Endrjuzu su tereni nastali povlačenjem mora, podloga je peskovita i dovoljno je samo da pokose travu. Bilo gde mogu da zabodu zastavicu i da igraju”.

Mihailo Dimitrijević (©Rastko Šurdić)

ZARADE SU ENORMNE ZBOG TAJGERA VUDSA

Za to što je golf postao svetski popularan među najzaslužnijima je Tajger Vuds, čovek koji je izvršio “fizičku reformu” i “naterao” golfere da poput drugih sportista budu tip-top pripremljeni.

“Tajger Vuds je najplaćeniji sportista svih vremena i on je dosta promenio golf. Tokom njegovog probijanja uspeo je da promeni igru i podigne je na viši nivo. Pre svega na fizičkom planu. Jedan je od prvih koji je bio spreman kao atletičar. Ranije su mogli da se vide debeljuškasti golferi, a onda je on došao i sve se promenilo, jer je igrao za klasu bolje od drugih. Sa njim je ušlo mnogo više novca u golf. Danas kada igrače sa Pi-Dži-Ej tura pitaju da li im je žao što igraju u vreme Tajgera Vudsa odgovore im da je on razlog zašto toliko danas zarađuju. Na najvišem nivou nagrade su izuzetno visoke, ali problem je što su troškovi isti za sve, a dok se probijaš nagrade su manje. Na turnirima na kojima ja učestvujem nagrade su 5.000 ili 7.000 evra, a sam odlazak maltene košta toliko. Zbog toga mi je neophodna pomoć sponzora, kao što je Mozzart, da bih dostigao najviši nivo”, zaključio je Mihailo Dimitrijević.