Neđa i Škrba – jedna generacija, dva rata, tri medalje (VIDEO)

Kako se sa setom sećamo tih slavnih dana našeg rukometa, generacije Nedeljka Jovanovića, Dragana Škrbića, Nenada i Predraga Perunučića, Igora Butulije… Od 1996. do 2001. godine osvojene su tri bronze, dve svetske i jedna evropska. Pre toga smo nepravedno izbačeni sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine zbog sankcija.

Svašta je pregrmela ta generacija koju su sjajno vodili s klupe legendarni Zoran Tuta Živković i Branislav Pokrajac.

Dokumnetarni film Marka Maksimovića u trajanju od 50 minuta: "Neđa i Škrba – jedna generacija, dva rata, tri medalje", možete da pogledate na Mozzart TV.

Glavni akteri filma Dragan Škrbić i Nedeljko Jovanović pričali su o tim sjajnim godinama našeg rukometa, stasavanju jedne generacije koja je donela mnogo radosti. U filmu su govorili i nekadašnji as Partizana i bivši reprezentativac naše zemlje Branko Kokir, bivše desno krilo Zvezde i naše selekcije, kasnije trener tima iz Ljutice Bogdana Žikica Milosavljević, kao i urednik portala Balkan-handball Života Bogdanović.

Kako su reagovali naši rukometaši pošto im je zabranjeno da se takmiče u Barseloni 1992. godine? Tuga se “ubijala” na popularnom splavu “Blek pantersi”.

Tih godina, posle sankcija nastao je rivalitet Crvene zvezde i Partizana, koji je prvi put izborio elitno naše takmičenje. Još se pamti čuvena majstorica plej-ofa u Pioniru kada je Nedeljko Jovanović (ne)regularnim golom iz deveterca doneo crno-belima produžetak, a kasnije na penale i prvu titulu u istoriji tima iz Humske.
„To je moj najteži poraz u karijeri. O tome sam mnogo puta govorio” rekao je Škrbić i dodao:
“To je trebalo da bude kulminacija generacije Zvezde koja se stvarala pet godina”.

Živele su tada u teškim vremenima nemaštine, sankcije, specifičnog načina odevanja.
“Ta generacija je živela pun gas”, rekao je Bogdanović za braću Peruničić, Škrbića, Butuliju, Jovanovića…

Usledio je bum reprezentacije posle skidanja embarga za našu zemlju, kada je svetski šampion Francuska deklasirana u Pioniru pred skoro 10.000 gledalaca. Usledila je evropska bronza u Španiji, koja nikog nije zadovoljila. U polufinalu je domaćin Furija uz pomoć s tribina i domaćinskog suđenja, sa Talantom Dujšebajevim kao liderom na terenu, stala na put našoj selekciji i onemogućila je da se plasira na Olimpijske igre u Atlanti.

Čuvena utakmica sa Hrvatskom, prva posle rata, koja se pamti po prenosu legendarnog Srđana Kneževića. OVDE pročitajte sjajnu priču novinara Mozzart Sporta Dušana Jocića o duelu sa Hrvatskom pre 30 godina.

Posle toga je usledilo bombardovanje Srbije od strane NATO pakta krajem marta 1996. godine. Rukometaši su bili u grčkoj Veriji gde su se 20 dana spremali za Svetsko prvenstvo 1999. u Egiptu. Preko Bugarske je naša ekspedicija otišla do Grčke.
“Selektor Tuta Živković se plašio da neki projektil ne udari u autobus”, prisetio se Kokir.

Rukometaši su tada bili prepušteni sami sebi, tablići u hotelu, ali i buzukiju u Veriji.
„Pamtiću taj boravak u Veriji po prvom pijanstvu u 29. godini. Nisam znao kako se pije alkohol. Izbezumljen sam bio, povraćao sam. Uletao sam u drugu sobu”, rekao je Neđa Jovanović.

Osvojena je te godine svetska bronza u Kairu posle pobede nad Španijom sa 26:24. Nenad Peruničić je imao stomačne probleme pošto je pojeo hamburger prethodne noći. Branko Kokir ga je menjao na levom beku u meču za treće mesto protiv Španije (26:24). Ratko Nikolić je imao sjajnu rolu, menjao je povređenog Dragana Škrbića.
“Taj osećaj nepravde doneo nam je 20 odsto veću motivaciju. Inat je radio”, rekao je Kokir.

“Kada smo igrali osminu finala sa Hrvatskom, potpisan je Kumanovski sporazum o prekidu bombardovanja”, prisetio se Škrbić.

"To je najpotcenjenija medalja. Nikada dovoljno ispričana, nagrađena i glorifikovana”, rekao je novinar Bogdanović.

Usledila je promena vlasti u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine, odlazak Živkovića i dolazak Veselina Vujovića na poziciju selektora. Ta Australija je protekla u sukobu selektora Vujovića sa igračima. Poslednju medalju ta generacija je osvojila dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu 2001. godine, kada je našu zemlju trenirao Branislav Pokrajac. Šveđani su u polufinalu prošli golom čuvenog Stefana Levgrena, tri sekunde pre kraja.
„Last dance na velikoj sceni, najbolji turnir za našu reprezentaciju. Bio je to miks generacija”, rekao je Bogdanović.

Složio se i Žikica Milosavljević:
"Igrali smo najlepši rukomet, gol nas je delio do finala. Igrali smo sjajan rukomet”.

Za treće mesto Jugoslavija je bila bolja od Egipta, koji je vodio Živković, a dve godine ranije je doneo bronzu našoj selekciji. Usledio je čuveni balkon ispred Skupštine grada Beograda.
"Falilo nam je zlato kao kruna generacije”, istakao je Neđa Jovanović.

Poslušajte još brojne anegodote u filmu Marka Maksimovića.