Otišao zbog najviših interesa srpske odbojke, sad radi u interesu Poljaka i redovno osvaja medalje

Niko nije iskoristio sankcije ruskim sportistima, kao poljska muška odbojka. Oni su im uvek bili penicilin. Nikoli naravno svaka čast, mada bi bilo dobro malo više pisati o sjajnom poslu koji radi njegov brat Vanja sa svojom školom odbojke.

Ne treba se zanositi. Poljska je jedno, Srbija nešto drugo. Ono što je svakako činjenica jeste da bi sa Nikolom ili Slobodanom, mi danas bili konkurentniji nego što to jesmo. Jer ni jedan ni drugi ne bi puštali neke stvari, koje se sada u Savezu rade, uz nezainteresovanost selektora, kako sadašnjeg, tako i prethodnog. Naš najveći problem je upravo to što se 90% ljudi u Savezu "učarurilo" po istom principu kao i selektor ženske reprezentacije, posao do penzije. Toga u vrhunskom sportu nema. Mora sa vremena na vreme nova energija, nove ideje. Nama koordinatori imaju brat-bratu 80 godina. Nije ni to problem, Velasko ima 75 pa je prvak sa Italijom, nego to što su ljudi zaglavljeni ostali u Sidneju od pre 25 godina, 1/4 veka. Ne rade na sebi, ne prate trendove. Razvili sopstveni biznis u koji uključuju sa vremena na vreme nove lelemude, koji odbojku doživljavaju na isti način, da se oni opare, a rezultat sekundaran. U Srbiji nema mesta za braću Grbić, Miljkovića, Kviska Vujovića, Gerića, Podraščanina, Kovača.... ljude koji su godinama nosili tu reprezentaciju, ali nam zato "predavanja" drže neki Miloš Terzić ili Aleksa Brđović koji su na jednom takmičenju bili neki 12. igrač sa klupe koji je mahao peškirima, a sad su puni pameti. Pritom i jedan i drugi imaju problem da sastave prosto proširenu rečenicu, a pokazali su na terenu da im je i listić za postave previše zahtevna inetelktualna radnja. Naravno, sve uz amin koordinatora rada mladjih selekcija. I posle se pitamo zašto nema dece, zašto nema rezultata. Pa eto zašto. Zato što se ovde slavi nestručnost i nezainteresovanost i nerad.