Otkud iskoči Holandija? Škola i diploma pre vaterpola, liga amaterska, posao radi akademija

Iako smo trostruki uzastopni olimpijski šampioni, vaterpolo se u Srbiji prati sporadično. Nema veliku bazu, čekaju se velika takmičenja i mnogima dobro posluži da prekrate vreme, a i da ne budu samo „selektori“ u fudbalu i košarci. Većina onih koji ne prate redovna zbivanja se sinoć zapitala: otkud iskoči ta Holandija, ispod kog kamena je nikla? Nema bogzna kakve rezultate na najvišem nivou, ali nije tikva bez korena.

U davna vremena, dok je vaterpolo još bio u povoju, Holandija je došla do dve olimpijske bronze, ali i evropskog srebra i bronze. Nije nastavila da se razvija, stagnirala je i nazadovala, međutim, poslednjih godina ovom sportu je u zemlji počelo da se pridaje više pažnje. Prvenstveno da se radi sa decom i mladima. Tu je bitnu ulogu odigrao selektor Branko Mitrović.

Holandija je trebalo da bude samo avantura i da treneru iz Crne Gore posluži da se finanasijski konsoliduje. Stao je na noge, otvorio regionalni trening centar i radom je ubedio sve da treba da bude selektor. Prvo mlađih kategorija, sa kojima je na Svetskom prvenstvu za juniore održanom 2022. godine u Beogradu bio četvrti, da bi u međuvremenu dobio priliku da vodi seniorsku reprezentaciju i na Evropskom prvenstvu u Areni je do sada kreator najzanimljivije priče.

Malo je nedostajalo da Holandija skine skalp Srbiji i bio je to povod za intervju sa trenerom odraslim na crnogorskom primorju. Kako je došlo do toga da radite u Holandiji, zemlji u kojoj vaterpolo nije naročito popularan?
„Igrao sam četiri sezone u Crvenoj zvezdi i dobio sam poziv holandskog kluba, želeo je da napravi iskorak u ligi. Otišao sam u poluavanturu, dobio sam super uslove i hteo sam da se izvučem finansijski. Ta poslednja sezona u Zvezdi je bila ona pred početak novih šampionskih dana. Hteo sam finansijski da stanem na noge, da odradim sezonu u Holandiji, pa da krenem dalje, međutim, već 17 sezona sam u Holandiji. Šest godina sam igrao tamo, mogu da kažem i sedam, jer jedne sezone nas je korona uhvatila. Sve se slučajno izdešavalo“, počeo je Branko Mitrović razgovor za Mozzart Sport.

(©Starsport)

Dopalo vam se čim ste se toliko zadržali, aplicirali ste i za papire. Kako je sve teklo od dolaska u Holandiju?
„Stvari su krenule putem koji uopšte nisam mogao ni da sanjam. Ovde sam završio studije, bio sam na Visokoj školi za sport. Imao sam prostora za to između dva treninga u Zvezdi, tako da mi je četiri godine svaki dan bio ispunjen. Vikendom sam imao utakmice, ali sam hteo i da imam nešto od škole. Ranije sam upisao Fakultet za pomorstvo dok sam bio u Crnoj Gori, šta bih drugo na moru? Ali, Herceg Novi i Kotor, dva treninga dnevno, rad sa pokojnim Petrom Porobićem u Jadranu – sve to zajedno nije moglo sa fakultetom. Zato mi je licenca, odnosno diploma sa studija kasnije značila“, prisetio se selektor Holandije početaka u Boki Kotorskoj, ali i Holandiji i toga šta mu je sve diploma donela u inostranstvu:
„Priznata mi je i dobio sam radnu dozvolu u Holandiji, prvo na godinu dana, a onda na neodređeno vreme. Diploma mi je bila verifikovana da imam posao trenera. U jednom trenutku sam aplicirao i za holandske papire, to je moguće posle pet godina. Gledao sam sebi da olakšam oko poreza, da bih se implementirao u sistem i njihovu kulturu“.

Veliki broj reprezentativaca prošao je kroz Vaše ruke u mlađima kategorijama, ekipa je mlada, kakav je plan za naredni period?
„Krenuo sam da radim sa mlađim kategorijama, da postavljam sistem rada. Prvo u klubu, a onda i u reprezentaciji. Bivši selektor me je zvao i počeli smo da stvaramo rezultate, igrali smo 2022. godine na bazenu Milan Gale Muškatirović u Beogradu polufinale i izgubili smo od Srbije, a za treće mesto od Španije. Uspostavili smo sistem rada, napravili uspeh i iz te generacije u ovoj reprezentaciji imamo tri momka. Sve zajedno je iz juniorske 11 igrača sada u ekipi, svi su prošli sa mnom proces od četiri do pet godina. Ozbiljnije se radi, sklapamo mozaik za budućnost. Vizija mi je da pravimo ekipu za dva olimpijska ciklusa, ne jedan. Takav je plan sa ovom generacijom koja je u Beogradu, videćemo šta nosi sutra“.

Na tom prvenstvu u Beogradu je Srbiju vodio Uroš Stevanović, sada ste se susreli i na seniorskom nivou. Igrali ste u Srbiji, dobro poznajete mentalitet i prilike na Balkanu. Koliko se način rada razlikuje ovde od onog u Holandiji?
„Sistem rada u odnosu na Srbiju je sasvim različit, jer je prioritet škola. Kada završiš školu, imaš obezbeđen finansijski status. Teško je implementirati jutarnje treninge pored obaveza koje oni imaju. Malo ljudi zna da sam otvorio regionalni trening centar u mestu gde i dan-danas živim. Prve i druge godine sam uspeo da sprovedem tri treninga ujutru, pre škole, a treće godine mog boravka tamo sam uspeo da ubacim i četvrti jutarnji trening. U određenim uzrasnim kategorijama su deca počela da treniraju dva puta dnevno, a to je šeste ili sedme godine počelo da daje rezultate. Desilo mi se, a ranije nikada nije u Holandiji, da klub ima sve igrače iz rodnog grada i da igra u prvoj ligi i igra plej-of. Savez je prepoznao rad i zvao me“.

(©Starsport)

Ne tapka se u mestu, napredak je vidljiv. Koja je najveća prepreka da biste počeli da pravite još bolje rezultate?
„Najveći problem je imati dva treninga dnevno, teško je sprovesti zbog njihovog sistema, školstva, ljudi koji imaju posao i samo uveče treniraju. Cela liga je u suštini amaterska“.

Nova pravila, preciznije skraćenje bazena, pogoduju Holanđanima, zar ne?
„Bazeni u Holandiji jesu 25 metara dužine, ali kada se ubace golovi – budu još kraći. To ima neke čari, jer oni često golove kače na ivicu bazena, to su takozvani lebdeći golovi. Drugačiji je osećaj igranja u takvom bazenu, kao da igraš u kadici. Publika se nakrca oko bazena, napravi se atmosfera, pa izgleda kao da je ne znam šta. Igračima bude smanjena mogućnost kretanja i to je ovaj vaterpolo koji se sada igra, on je tamo igran već 15 ili 20 godina. Možda je to za Holanđane i prednost“.

Možda liga jeste amaterska, ali oni koji su izašli na megdan Srbiji igraju u inostranstvu. Jeste li ih poslali preko granice da bi napredovali i postali kvalitetniji igrači, jesu li Vas konsultovali u nekom trenutku šta da rade? Nešto slično rade Amerikanci, šalju igrače u Evropu.
„Naša prednost je i to što imamo 14 igrača po Evropi, čak i trojicu na koledžu, oni su isto prošli deo priprema do poslednjih 15. Nisu selektirani, ali su u planu za budućnost. Sami su prepoznali da žele iskorak i pitali su za savet, tražili su pomoć koliko je to u mogućnosti mojoj i stručnog štaba da uđemo u razgovore sa njihovim trenerima. Uradili smo to. Zašto? U interesu je Holandije, tima i njih da igraju na višem nivou i razvijaju se na način na koji od njih očekujemo. Nikada do sada nije bilo toliko igrača iz Holandije u inostranstvu, što daje dodatni impuls“.

(©Starsport)

Velika stvar za holandski vaterpolo je akademija u Ajndhovenu, ali bi uslovi mogli da budu još bolji. Šta treba da se dogodi da bi Holanđani još više ulagali u vaterpolo?
„Imao sam saradnju sa bivšim selektorom, bio sam mu pomoćnik i prepoznao sam potencijal. Napravili smo strukturu rada i krenuli da pravimo plan koji sada dolazi na naplatu. Desio se ovaj momenat, ali treba ostati nogama na zemlji. Treba da gledamo ka narednoj utakmici, mi smo na početku, ništa nismo napravili. Za razvoj ovih momaka bilo je bitno da treniraju dva puta dnevno u internatu. Otvorena je vaterpolo akademija i iz nje je trenutno 12 igrača u inostranstvu. Možemo da razmišljamo o ulasku u prvih deset, da ne kažem osam na Evropskom prvenstvu. Ovo drugo bi bilo idealno, jer bismo onda imali određene privilegije od Vaterpolo saveza Holandije i Olimpijskog kominteta – bolji uslovi rada, bolje pripreme i funkcionisanje. Mislim da ovi momci mogu da uđu u osam“.

Lako je moglo da se dogodi da Holandija pobedi Srbiju na premijeri Evropskog prvenstva. Kas te Rile je zatresao mrežu, počeli ste da se radujete, ali je sudija posle gledanja video snimka poništio gol. Izgubili ste na peterce, jesu li igrači klonuli zbog toga?
„Najbolje ih poznajem, znam koliko su truda i rada uložili, koliko su se dali da bi otišli u inostranstvo i napredovali. Došli su na pripreme i pokazali da žele da igraju za nacionalni tim. Sami su shvatili da imaju kvalitet da se nose sa velikim reprezentacijama. Bili su razočarani nakon odluke VAR-a i nepriznavanja gola. U tom trenutku nije nimalo lako da vratiš ekipu glavom u peterce, nismo uspeli da pobedimo u njima. Imali smo posle kratak razgovor kada su sišli u svlačionicu i počeli smo pripremu za narednu utakmicu. Dugačak put je pred nama i za sutra moramo da namestimo glave“.

Srbija je ostala bez boda, ali je pobedu iščupala. Još u pripremnom periodu se videlo da bi Holandija mogla da bude nezgodna za sve, dobila je Hrvatsku na turniru u Roterdamu. Trebalo je to da bude upozorenje svima.
„Savez je uspeo da nam obezbedi da dovedemo tri reprezentacije i napravimo turnir. Teško je da ti se neko odazove u periodu od katoličkog Božića i Nove godine, svi vole da su sa familijom nekoliko dana. Potvrdno su odgovorile Hrvatska i Mađarska, na kraju i Turska. Naša vizija bila je da napravimo turnir koji će biti simulacija grupne faze. Dve jake reprezentacije i jedna iz srednjeg dela. Ispalo je kako treba. Pripreme ne moraju ništa da znače, ali ovim momcima je značilo na polju samopouzdanja, što se videlo protiv Srbije“, završio je Branko Mitrović razgovor za Mozzart Sport.