Srbija više nije svetska sila! Ne smemo da se zavaravamo da bi se nešto nabolje promenilo

Kola su krenula nizbrdo i čini se nikako da se zaustave. Vreme je da se svi pogledaju u oči, priznaju da je situacija loša, jer u suprotnom može samo da bude gore. Ne sme da bude zavaravanja, lažnih priča, alibija, jer onda muška odbojka u Srbiji može da ode u sunovrat. Ukoliko se ništa ne promeni, leta poput ovog će postati sasvim normalna i realna.

Seniorska reprezentacija je juče završila obaveze za ovu godinu. Kada se sumira sve što je urađeno, nema mnogo razloga za osmeh. Deveto mesto u Ligi nacija, poraz u četvrtfinalu Evropskog prvenstva i na kraju neuspešne kvalifikacije za Olimpijske igre, na kojima je ostvaren skor od tri pobede i četiri poraza.

Srbija više nije svetska sila - to je sasvim jasno kada se pogledaju rezultati od 2020. godine do sada. Poslednji put odbojkaši su oduševili naciju krajem septembra 2019. godine. Tada su postali evropski šampioni, a na putu ka tituli kao najjače ekipe srušili su Francuze i Slovence.

Naredne godine zbog korone imali su samo kvalifikacije za Olimpijske igre u januaru - bio je to drugi pokušaj pošto su sredinom leta 2019. poraženi u odlučujućem duelu od Italije u Bariju (pre toga dobili Kamerun i Australiju). Ovog puta su pobedili Holandiju, a izgubili od Bugarske i Francuske. Ostali su bez plasmana u Tokio...

Kratak mandat Slobodana Kovača: Početak kao iz snova, kraj sa drvenom medaljom

Liga nacija 2021. završena je na šestoj poziciji, a posle toga su Orlovi mogli dobro da se spreme za EP, jer za razliku od najvećih protivnika nisu putovali na Olimpijske igre. Sveži i spremni dočekali su EP - na kome su nastavili kontinutitet ulazaka u polufinale, ali su ostali bez medalje. Osvojili su četvrtu poziciju - u grupi su trijumfovali protiv selekcija Belgije, Ukrajine, Portugalije i Grčke. U osmini finala pobedili su Tursku (3:2), a u četvrtfinalu Holandiju (3:0).

Sve te pobede bile su očekivane, jer je Srbija na papiru bila favorit. Porazi su upisani u grupi od Poljske, u polufinalu od Italije i u meču za bronzu ponovo od Poljske. To bi značilo da srpski odbojkaši jesu stigli do same završnice - ali već na ovom takmičenju nisu zabeležili trijumf ni protiv jedne jače ekspedicije. Četvrto mesto je pomalo zavaralo da je napravljen uspeh, a zapravo bio je jasan znak za uzbunu.

Italija duplo kobna po Srbiju, sveža krv ovog puta uzela evro-titulu

Mlada i motivisana Italija je tada u polufinalu održala lekciju momcima u plavim dresovima. Videlo se koliko Srbiji nedostaju mladi igrači, sveža krv, koliko je potrebna smena generacija... Alesandro Mikjeleto (2001. godište) i Danijele Lavija (1999) ogolili su tada mnogo mana naše selekcije, koja je očigledno ranije dostigla vrhunac i onda krenula da pada.

Marko Podraščanin i Aleksandar Atanasijević

Pričali su tada i sami igrači koliko je potrebno da se pojavi neko mlađi... Ne samo mlađi, nego da se pojavi neko kome se prognozira velika karijera i ko može da uskoči u patike starijih dokazanih asova.

Naredne godine u Ligi nacija Srbija je osvojila 11. mesto, a potpunom razočarala na Svetskom prvenstvu. Kolakovićevi momci su u grupi savladali Ukrajinu, Portoriko i Tunis, a izgubili su već u osmini finala od Argentine. Ekspresno su se vratili kući.

Bila je to treća godina za redom bez velike pobede... Bez trijumfa na najvećim takmičenjima protiv ekipa poput Poljske, Francuske, Amerike, Italije, Japana... Samo su u Ligi nacija uspevali nekome da skinu skalp, ali tu ekipe i ne igraju u najjačim sastavima ili nisu na najvišem nivou, logično.

Ove godine je Kolaković pokušao da promeni nešto. Umesto dugogodišnjeg dizača Nikole Jovovića dao je priliku za dokazivanje Vuku Todoroviću - ali ništa se nije značajno pomerilo nabolje. U reprezentativnu penziju je odlučio da ode Nemanja Petrić, operaciju je imao Srećko Lisinac (propustio kompletno leto 2023), baš kao i Uroš Kovačević - koji jeste bio prisutan na takmičenjima, ali nije bio 100 odsto spreman. Probleme sa zdravljem su imali i Atanasijević, Ivović... Dužu pauzu posle osvajanja titule u Italiji dobio je Marko Podraščanin.

Sve je to moglo da poremeti našu selekciju - ali ne treba da se navodi kao glavni razlog neuspeha.

Orlovi su ove godine u Ligi nacija imali neke dobre partije, ali ipak su ostali bez Fajnal ejta. Na EP su u grupi pobedili Švajcarsku, Belgiju, Estoniju i Nemačku, dok su poraženi ubedljivo od Italije. U osmini finala su trijumfovali protiv Češke, a zaustavila ih je u četvrtfinalu Poljska.

Odbojkaši svesni propuštene prilike: Imali otvoren put ka Rimu, poraz boli, igra raduje

Posle toga na kvalifikacionom turniru doživeli su poraze od Turske, Japana, Slovenije i Amerike, a pobedili su Finsku, Tunis i Egipat.

Definitivno Orlovi više nemaju recept za najjače timove sveta i Evrope. Kvalitet više nije na nivou kakav je nekad bio, rivali su napredovali, odbojka se ubrzala, a mi zaostajemo.

Mladih i talentovanih ni na vidiku. Igrači koji imaju 20 i nešto godina i sada su u reprezentaciji nisu trenutno top nivo i pitanje je da li će biti. Neki od njih nisu mnogo ni igrali u klubovima prošle sezone, što je takođe otežavajuća okolnost.

S obzirom na to da je manjkalo vrhunskog kvaliteta i da stariji igrači više ne mogu da pruže ono što su nekada mogli, adut Srbije je morao da bude timski duh (poput košarkaša na SP u Manili) i dobra uigranost. Članovi reprezentacije jesu uporno govorili da je atmosfera sjajna i da se veoma lepo druže, ali očigledno da to nisu uspeli potpuno da prenesu na teren.

Nije na utakmicama bilo te potrebne energije, vere u sebe, požrtvovanja, samopouzdanja, borbe... To jest - bilo je, ali samo na trenutke. Delovali su mnogo češće kao potpuno ugašeni, bez rešenja u rukama i nogama, bez šansi za preokret... Ni selektor nije uspevao da promeni mnogo toga izmenama ili tajm-autima. Turska je nanela bolan poraz Srbiji na otvaranju kvalifikacija, a još teže je bilo na zatvaranju. Tri poraza maksimalnim rezultatom od Japana, Amerike i Slovenije. Ni set nisu Orlovi mogli da otkinu rivalima sa kojima su nekad ravnopravno igrali. Delovali su potpuno nemoćno.

Krila su im potpuno slomljena. Do naredne godine i Lige nacija moraju da ih oporave, jer šanse za odlazak na Olimpijske igre i dalje postoje preko rang liste. Trenutno je Srbija deveta i ukoliko ostane na kraju preliminarne faze VNL na istoj poziciji onda će se naći u Parizu.

Ova generacija ima veliku želju da ode na OI, jer je od 2012. nije bilo na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri. Da bi se želje ispunile potrebne su mnogo bolje partije. Ukoliko glavne uzdanice Kovačević, Podraščanin, Lisinac, Atanasijević, Ivović, Luburić - budu zdravi, onda reprezentacija ima čemu da se nada. Mogao bi to da bude poslednji zajednički veliki “bum” ove ekipe. Očekuje se da više povuku i mlađi igrači koji su ove godine dobili ozbiljne uloge Perić, Kujundžić, Todorović, Nedeljković, Mašulović... Svima njima je potrebna ozbiljna naredna klupska sezona.

Miran Kujundžić

Da li je ove godine forma pogrešno tempirana ili ne - to je već na struci da zaključi. Bilo je i takvih komentara u Tokiju - da su najgore partije prikazane na kvalifikacionom turniru, a najbolje na prethodna dva takmičenja - što nije smelo da se desi.

Svakako će stručni štab imati zadatak i da potraži neke nove adute, da prokopa zemlju skroz... Ukoliko se zaključi da u domaćoj ligi i mlađim reprezentativnim selekcijama stvarno nema vrhunskih talenata, onda je budućnost zaista tmurna.

Svi selektori, Odbojkaški savez i ljudi bliski njemu treba što pre da reaguju i pokušaju da pronađu rešenje. Dok ne bude sasvim kasno...

REZULTATI ODBOJKAŠA U POSLEDNJIH PET GODINA

2019. godina - Liga nacija 11. mesto, kvalifikacije za OI (pobede protiv Kameruna i Australije, poraz od Italije), šampioni Evrope

2020. godina - Kvalifikacije za OI (porazi od Bugarske i Francuske, pobeda protiv Holandije)

2021. godina - Liga nacija šesto mesto, propuštene OI, četvrto mesto na EP (poraz od Poljske u grupi, poraz od Italije u polufinalu, poraz od Poljske u meču za bronzu)

2022. godina - Liga nacija 11. mesto, SP 9. mesto (poraz u osmini finala od Argentine)

2023. godina - Liga nacija 9. mesto, EP 6. mesto (poraz od Poljske u četvrtfinalu, poraz od Italije u grupi), kvalifikacije za OI (porazi od Japana, Amerike, Turske, Slovenije, pobede protiv Finske, Tunisa i Egipta)