V. TomkovićDoživeti stotu
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 2min | sub. 24.05.25. | 09:07
Đokovićeva nova šansa da dođe do trocifrenog broja titula
Kada je u avgustu prošle godine Novak Đoković osvojio olimpijsko zlato i ostvario jedno od najvećih dostignuća u karijeri, niko nije mogao ni da pomisli da u narednih devet meseci neće osvojiti nijedan turnir. U Parizu je delovao toliko moćno, ubedljivo, bio je onaj pravi gladni vuk kao mnogo puta pre toga.
A, baš taj jedan turnir, taj jedan trofej što mu nekako izmiče, biće mu okruglo stoti u karijeri. Ali, Đoković od Pariza na ovamo, isključujući Australijan open gde ga je povreda zaustavila u polufinalu, nije delovao ni preterano motivisan da do „stotke“ dođe. Isceđen psihički i fizički, kao da mu je posle Igara i ostvarenja dugo ganjanog sna ponestalo motiva, nestalo goriva za rad, trud...
Izabrane vesti
Nadomak stotke je bio jedino u Majamiju, gde je došao do finala, a tamo ga je zaustavio raspoloženi Menšik. Ni pre, a pogotovo posle toga Novak nije bio ni blizu tog jubilarnog pehara koji će ga uvesti u ekskluzivno društvo tenisera sa trocifrenim brojem trofeja. Tu su samo Džimi Konors (109) i Rodžer Federer (103).
Novakova nova velika šansa će biti danas u Ženevi (15.00). Hubert Hurkač, rival u finalu, dobar je teniser, u formi je, nije izgubio ni set na turniru. Ali je i redovna Đokovićeva žrtva, pošto je izgubio svih sedam mečeva od njega. Istina i ovo je malo drugačiji Novak, nije u formi i ritmu kao nekada, ali ono što pokazuje na turniru u Švajcarskoj je ohrabrujuće pred Rolan Garos.
Služi srpskog asa reket jako dobro kod svih udaraca, međutim, ono što najviše hrabri je – stav. Volja. Ne deluje Novak na ovom turniru kao na prethodnim da mu je gotovo svejedno da li će pobediti ili izgubiti, da se ni ne trudi preterano i da dozvoljava da ga pobede momci koji do juče nisu smeli ni da sanjaju takvu „drskost“.
Đoković, koji je pre dva dana proslavio 38. rođendan, deluje kao da hvata zalet za Pariz, da tamo bude onaj pravi ili barem približno dobar kao prethodnih godina. Kada bi „doživeo stotu“ u Ženevi danas, to bi mu donelo snažnu injekciju samopouzdanja i poslalo poruku konkurenciji: Još sam tu i gladan kao vuk!
