Ispade Novak na startu Monte Karla! Španac prokrvario za najveću pobedu u karijeri

Povratak šampiona u predatorski mod neće biti lak, uvideli su to svi, pa i sam Novak Đoković na mastersu u Monte Karlu. Prvi reket sveta eliminisan je čim je kročio na teren! Podsetio ga je Alehandro Davidovič Fokina na dan kada su ga na Azurnoj obali preslišali Jirži Veseli i Danijel Evans. Španac je leteo po terenu, bacao se za svaku lopticu, pustio krv i dobio najboljeg tenisera sveta – 2:1 (6:3, 6:7, 6:1).

Meč karijere odigrao je momak iz Malage, krvario je u drugom setu, tresla mu se ruka, ali srpskog asa nije ispustio. Izborio se sa bolovima, nije podlegao pritisku u taj-brejku drugog seta i poslao je Novaka kući već posle jednog meča. Dobio je Nadalov učenik – trenira u Rafinoj akademiji – maraton, krvava kolena su izdržala, delić energije sačuvao je za treći set i kao furija uleteo u osminu finala posle skoro tri sata igre.

Kompletna sezona šljake poslužiće Novaku Đokoviću za ostvarenje primarnog cilja – uspon na tron u Gradu svetlosti, osvajanje Rolan Garosa i sustizanju Rafaela Nadala u trci za najvećeg svih vremena. Sve je prvi reket sveta podredio tome, krenuo je ispočetka posle višemesečne pauze – posle maltretiranja u Australiji učestvovao još samo u Dubaiju, tamo gde mu je bilo dozvoljeno – a u Monte Karlu na momente je delovalo kao da godinama reket nije držao u rukama. Bekhend je izgubio oštrinu i preciznost, noge ga nisu slušale, kretao se usporeno, prvi as odservirao tek u osmom gemu drugog seta. Nije bilo to – to, ni kada je osvojio set.

Pauza je ostavila trag na Novaku Đokoviću, moglo bi se reći i da je pomalo zarđao i evidentno je da će mu biti potrebno vreme, ali i mečevi, kako bi bio tip-top spreman za Rolan Garos. Zato je i odlučio da igra na svim velikim turnirima do drugog grend slema sezone, ali nastup u Monte Karlu završio je prerano, poslužio mu je tek da se priseti osećaja kretanja po crvenoj prašini. Nije iskrilo u Novakovim očima od starta, na mahove se palila vatra i bilo je potrebno vreme da bi postigao radnu temperaturu, a Alehandro Davidovič Fokina bio je naoštren da stigne do najveće pobede u karijeri i ranjenog šampiona baci na kolena.

Alehandro Davidovič Fokina (©Reuters)

Leteo je Davidovič Fokina po terenu, grizao je za svaku loptu, klizao se i bacao. Niti od jedne lopte nije želeo da odustane, koristio je to što Novakovi udarci nisu imali dubinu i snagu do završnice drugog seta, nije morao da ih hvata u zenitu i bori se sa suncem što bije u oči. Razapinjao je Španac najboljeg tenisera sveta, vozao ga i čekao da ispucava loptice iza osnovne linije. A, greške su dolazile kao poručene, nizale su se kao na pokretnoj traci. I uvek kada bi se lomilo, dok se 46. reket sveta nije zaigrao, uvaljao u šljaku i tim potezom otežao sebi.

Ubacio je Davidovič Fokina u mašinu Novaka Đokovića na početku meča, napao ga je i saterao u ćošak. U prvom gemu se srpski as izmigoljio, spasao je dve brejk lopte, u naredna dva svoja servis gema nije se odbranio. Šamarao je Alehandro lopticu, pogađao je uglove i bio poput zida. Sve što je osvajač 20 grend slem titula ispalilo odbijalo se i završavalo u njegovom polju. Koliko je Novak u prvom setu bio inferioran i koliko ga nije služio bekhend najbolje oslikava podatak da je set okončao bez ijednog vinera i sa osam neiznuđenih grešaka.

Samo je sredinom seta koliko-toliko uspeo da pročita Davidoviča Fokinu, napravi brejk, ali ne i da se u potpunosti vrati u meč. U osmom gemu je bekhend paralela Đokovića ostala na sajli i u njegovom polju, a set je zatvorio greškom iz forhenda. Ništa nije polazilo za rukom najboljem teniseru sveta, srljao je iz greške u grešku i Špancu širio krila. Propustio je prvi reket sveta šansu na startu idućeg seta da zaustavi nalet rivala, a imao ih je sijaset, pogotovo u trećem gemu, kada je španski teniser spasao pet brejk lopti.

Novak Đoković (©Reuters)

Momak iz Malage dominirao je u dugim razmenama, nije se uplašio ni kada je Đoković vratio brejk. Zadržao je fokus, zaigrao je na kartu dugih poena kako bi što više iscrpeo srpskog asa, jer je bio svestan koliko dugo nije igrao. Kopirao je Novaka, klizao je po šljaci, ludo se zabavljao i bacao publiku u trans. I preterao. Prokrvarila mu je ruka posle jednog od silnih bacanja za lopticu, vratio je Novaka iz ponora i podario mu drugu šansu. Sprečio je Đokovića pri rezultatu 6:5 da osvoji set, uveo ga je u “13. gem” i samo odložio veliko slavlje. Pao je u taj-brejku, iako je u dva navrata imao mini-brejk prednosti i za odlučujući se vratio na pređašnja podešavanja.

Čim je bol uminuo, a 46. teniseru sveta se misli razbistrile, shvatio je kakvu je kardinalnu grešku načinio. Prestao je da igra, jer je pomislio da je završio posao. Postalo mu je jasno da neće krenuti putem Jiržija Veselog i Danijela Evansa ako ne povrati ludačku energiju, ako mu forhendi ne budu hirurški precizni i ako krvava kolena budu klecala u razmenama. Ubacio je Alehandro Davidovič Fokina u turbo mod, proradio mu je i servis, i odigrao je gotovo perfektan set. Da nije bilo one propuštene šanse za drugi brejk u trećem gemu, bio bi savršen. Bez greške. Živeo je Španac za ovakvu pobedu, dočekao je trenutak slave u Monte Karlu, državi-gradu koji je doneo neke od najneverovatnijih Novakovih poraza. I ovaj se može svrstati u tu kategoriju, ali će biti brzo zaboravljen ukoliko Đoković bude pravi za Rolan Garos. Sada nije ni blizu željene forme.