Nadalu 13 nije baksuzan broj: Đoković se poklonio kralju Pariza

Neumoljiv, neosvojiv... da parfaraziramo jedan narodnjački hit. Rafael Nadal je apsolutni kralj Pariza i svi ostali mogu samo da mu skinu kapu i ljube skute. Na čelu sa Novakom Đokovićem koji je danas u finalu Rolan Garosa doživeo brodolom.

Španac je više nego zasluženo po rekordni 13. put podigao Kup musketara, što mu je 20. grend slem pehar u karijeri čime se izjednačio na vrhu večne liste sa Rodžerom Federerom. A današnji nastup Đokovića mu je ovo sve mnogo, mnogo olakšao. Tek na momente, ali zaista retke, prvi reket sveta je podsećao na čoveka kojem je ovo bilo 28. grend slem finale, ali rezultat govori drugačije – 0:3 (0:6, 2:6, 5:7) za Španca.

Prvi set je bio stvarno za zaborav, barem što se tiče Novaka Đokovića. Delovao je pogubljeno, pa kada bi i kreirao priliku, retko bi je koristio. Slab servis, dosta grešaka možda kriju neku povredu ili pak umor našeg asa, koji je definitivno igrao ispod svog nivoa. Sa druge strane, Španac je bio ozbiljan od samog starta i fokusiran. Jurišao je na sve loptice i svaki udarac je bio kao da mu je poslednji. Matador u svom najboljem izdanju, a zapravo nije mu to ni trebalo. Kako je Nole igrao, bilo bi mu dovoljno i da je stajao na terenu i svedočio samouništenju svog protivnika, ka kojem je ovaj netremice hrlio.

Ništa bolje Đoković nije izgledao u drugom setu u odnosu na prvi. Mada rezultat to ne govori. Jednostavno, nije uspevao da reši poene i na momente je zaista delovao kao potpuno odsutan. Novak je to, nikada ga ne treba otpisati, što je dokazao više puta, ali ove nedelje nije imao čime da se bori, kao da je na bojište izašao bez municije. Dva brejka to potvrđuju.

Već tada je bilo jasno da je ova bitka izgubljena, mada je Đoković pokušao da krene na sve ili ništa u trećem delu igre. Poslednji trenutak da zaustavi neminovno... Ali, energije, a čini se ni lucidnosti jednostavno nije imao. Posebno je slab bio, kao i tokom celog meča na servisu, i svom i protivnikovom. Oni njegovi čuveni riterni kao da su isparili. Kada bi mu se i ukazala prilika, ne bi je iskoristio, što zbog upornosti rivala, što zbog svoje indolentnosti, neke čudne apatije koja se mogla videti i u jednom delu polufinala protiv Stefanosa Cicipasa. Koliko je bio daleko od svog nivoa govori i broj neiznuđenih grešaka, gde je Španac upisao samo 14, a Srbin čak 52!

Uspeo je u šestom gemu trećeg seta Novak da stigne do brejka, tačnije ribrejka pošto je Nadal već imao prednost. Prolomio se onaj njegov čuveni urlik Šatrijeom, činilo se da bi to mogao biti preloman trenutak ukolio želi da napravi preokret, ali to je bilo to. Drugi reket sveta je pregrmeo ustanak sa druge strane mreže, prelomio u 11. gemu zahvaljujući duploj grešci Srbina pri prednosti Španca, a potom i odservirao za pobedu. Ovakvo, čudno, antiklimaks finale Rolan Garosa je i zasluga Nadala koji je čitav susret odigrao s punim fokusom, kako šampion i treba da radi. Bila je ovo mala škola tenisa u izvedbi maestra sa Majorke koji nije dozvolio svom najvećem rivalu da se vrati iz mrtvih.

Šta reći na kraju, posle ovakvog izdanja prvog tenisera sveta? Da li je u pitanju umor, povreda ili slaba motivacija, to verovatno nikada nećemo saznati. Tek, ovakva partija, posebno u prva dva seta nije smela da se dogodi nekom ko pretenduje da bude najbolji ikada. Nakon spleta nesrećnih okolnosti na US Openu, beli sport je našem asu servirao novi udarac. A takvi udarci ili obore ili podignu duh.

Verujemo i dobro znamo da Novak pripada ipak drugoj vrsti šampiona i da će brzo iz memorije izbrisati ovaj pariski dan za zaborav. Ne treba svakako zaboraviti da je ovo bio našem najboljem sportisti prvi poraz na terenu u 2020! Druga je priča što nije smeo da dozvoli ovakvu predstavu na najvišem nivou, mada za to treba poslati pohvale i Špancu i njegovom timu koji je odabrao savršenu kombinaciju taktike i energije.

Rafael Nadal je odigrao šampionski i sada sa 20 grend slemova, kao njegov prijatelj Rodžer Federer, na pristojnoj udaljenosti čeka novu priliku da podigne kvotu.