{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Tri teniska genija bore se za titulu najboljeg svih vremena
Najveća trka u istoriji sporta

Da li možete da zamislite borbu između Pelea, Di Stefana i Maradone svake godine u nastojanju da osvoje Ligu šampiona i Zlatnu loptu? Teško, ali upravo nešto slično se trenutno događa u tenisu. Nikada u istoriji tri velike sportske legende nisu se našle u konstantnom „rvanju“ za prevlast i epitet najboljeg.

Kada je Sampras došao do 14. grend slem titule nakon pobede protiv Agasija u finalu US opena, niko verovatno nije mogao ni da zamisli da će samo 17 godina kasnije biti van podijuma, odnosno da neće biti među tri tenisera sa najvećim brojem titula na mejdžorsima. Krunu je prvo prepustio Federeru i Nadalu, koji su svetu još odmah na startu karijere doneli neke od najvećih duela koje ovaj sport pamti.

Federer je imao bolju startnu poziciju, pre svega zbog Nadalovog godišta, što mu je omogućilo da na kraju i prvi sustigne čuvenog Samprasa. Već 2009. godine, samo sedam godina nakon što je Amerikanac uzeo poslednji trofej na grend slemu, Švajcarac je pobedom na Vimbldonu preoteo vodstvo na večnoj listi. Za samo pet godina, Fedeks je uradio ono što je legendarni Sampras gradio čitave karijere.

Ali već u tim godinama se pokazalo da borba za prevlast neće biti jednosmerna. Mladi Rafael Nadal je još tada započeo svoju „tiraniju“ na šljaci, a 2008. godine je odigrao jedan od najboljih mečeva na Vimbldonu ikada u finalu protiv Federera. Možda i najbolji do onog koji smo imali priliku da gledamo juče.

Federer 15, Nadal 6, Đoković 1

Trka na kraju 2009. godine je delovala možda i najneujednačenije. Federer je već tada došao do čak 15 titula na grend slem turnirma, dok su Nadal i Đoković bili daleko iza. Španac je osvojio šest, a Novak je bio na samo jednom trofeju, sa Australijan opena.

Ali 2010. godina označila je pravi prodor Nadala napred, pošto je nakon osvojene titule na Roland Garosu, što je već bila postala neka normala, vezao i pehare na Vimbldonu i US Openu. Đoković je zato uzvratio samo godinu dana kasnije istom merom, pošto od slemova nije uspeo da osvoji jedino Roland Garos, koji je i dalje ostao u „šakama“ Rafaela Nadala. Trka je počela da dobija neverovatan zaplet.

Srbin i Španac su polako krenuli da preuzimaju stvar u svoje ruke kada je plasman na ATP listi bio doveden u pitanje. Ipak, može se reći da je najveći prodor zabeležio upravo naš teniser koji je 2015. i 2016. godine uspeo da pokupi čak pet od osam titula na Mejdžorsima. Za to vreme, Nadal je muku mučio sa povredama i nije ga bilo na sceni.

I tako, samo šest godina od kako je Federer na tronu skinuo Samprasa, Đoković i Nadal su se opasno približili legendarnom teniseru. Rezultat na kraju 2016. godine bio je sledeći: Federer 17, Nadal 14, Đoković 12.

Trend je bio jasan. Federer, stariji od obojice rivala, nije uzeo grend slem titulu čak četiri godine. Činilo se da je samo pitanje trenutka kada će jedan od njih dvojice skinuti Švajcarca sa čela liste, ali se teniser iz Bazela tada ponovo probudio i doživeo renesansu.

Švajcarac, ophrvan povredama i nezadovoljan svojim igrama, odlučio je da preciznije planira kalendar. Već na startu 2017. godine sastali su se u finalu Australijan opena, u jednom od njihovih najboljih međusobnih duela, a Švajcarac je bio taj koji je ponovo „zagrizao“ trofej.

Đokovićeva kriza

Za to vreme, Novak je imao dosta problema zbog ozbiljne povrede desnog lakta koja ga je zadesila. Bila je to prilično crna godina za srpskog tenisera, koji je morao da „posti“, pošto nije došao ni do jednog trofeja na četiri najveća turnira te godine. Nadal je za to vreme osvojio desetu titulu na Roland Garosu, kao i drugi US open.

I naredna godina je krenula veoma slično kao prethodna. Mnogi su sumnjali koliko Đoković može, a Federer i Nadal su za to vreme osvojili još po jedan trofej, u Australiji i Francuskoj. Španac je komotno sedeo na vrhu ATP liste i nije se nadao da se sprema pravi uragan pod nazivom „Novak Đoković“.

Usledilo je to čuveno polufinale Vimbldona u kojem su se sastali Rafa i Novak. Španac je imao priliku da uđe u pravi sprint i priđe Federeru na samo koji korak iza, ali nije očekivao da će srpski teniser imati takav odgovor. U meču punom tenzije i nervoze, Đoković je slavio i na kraju došao do titule. I moguće je da je upravo ovo bio prelomni momenat u čitavoj trci.

Nakon te pobede, Đoković je vezao trijumfe na US openu i u Australiji i polako je „čepao“ noge velikih rivala. Da nije bilo onog iznenađujućeg poraza od Tima u polufinalu Roland Garosa, u veoma nezgodnim vremenskim uslovima možda bismo već danas pričali drugu priču. No, bilo kako bilo, Nadal je kasnije uspeo da osvoji i svoj 12. trofej na Roland Garosu.

Titule Federera, Nadala i Đokovića kroz godine

Ostatak vam je dobro poznat. Nadal nije uspeo da se izbori sa Fedeksom u polufinalu, ali je Švajcarac potom naleteo na Srbina u najdužem finalu ikada odigranom na terenima „Ol Ingland Kluba“. I bilo je tu još dosta rekorda i neverovatnih momenata, ali najbitnije je ono što se na kraju piše, a to je da je Đoković postao šampion. Tako trenutni rezultat na današnji dan glasi: Federer 20, Nadal 18, Đoković 16.

Srbin je godinu dana mlađi od Rafe, a pet godina od Federera, pa je jasno da je sada verovatno i glavni favorit da na kraju trke završi na prvom mestu.

Za kraj, možda i najbolju poruku je u izjavi dao Boris Beker, koji je dugo sarađivao sa našim teniserom.
„Đoković je došao na zabavu na kojoj su samo bili Rafa i Rodžer i odlučio je da je pokvari. Sada, posle 16 osvojenih grend slem titula, ljudi moraju konačno da se probude i shvate kolika je veličina Novaka Đokovića. Vimbldonska publika je morala da pokaže bar malo poštovanja prema petostrukom osvajaču ovog turnira“.

Priredio: Srđan TODOROVIĆ
Foto: Reuters, Mozzart Sport

Najnovije vesti


×