Novak Đoković sasvim otvoreno: Samo mi je žao što u finalu US Opena nisam ranije zaplakao

Sprinterka sa Jamajke Elejn Tompson i prvi reket sveta Novak Đoković. Najbolji sportisti planete za 2021. godinu u izboru novinara uglednog Ekipa, uz Marku i Gazetu delo Sport najuticajnijih sportskih listova Evrope. Đoković je u glasanju pobedio konkurenciju plivača Kejleba Dresela i biciklista Tadeja Pogačara pošto je u 2021, između ostalog, izjednačio rekord od 20. osvojenih grend slemova Rafaela Nadala i Rodžera Federera osvojivši Australijan Open, Rolan Garos i Vimbldon uz 55 pobeda i svega sedam poraza u godini.

Nažalost, nije mu uspelo da u finalu Ju-Es Opena savlada i Danila Medvedeva i postane prvi igrač posle Roda Lejvera koji je osvojio sva četiri grend slema u jednoj godini. Pa ipak u velikom intervjuu za Ekip prvi reket sveta kaže…

“Ovo je bila jedna od onih posebnih godina u životu, ne samo u smislu rezultata, već i svih tih rekorda, pa pandemije, svih tih emocija na i van terena. Drago mi je što je posle svega 2021. gotova”.

Svaka se godina naravno pamti po kraju, pa iako je Novak dominirao u prvom delu sezone, mnogima su prve uspomene na 2021. slom na Olimpijskim igrama u Tokiju i kad je striktno teniska publika u pitanju taj poraz od Medvedeva (4:6, 4:6, 4:6) u Njujorku.

“Danil je tog dana igrao bolje od mene. Imao je tako jasan plan igre i pride ga je divno sprovodio u delo. Iskreno, nije mi ni dao mnogo šansi… Servis mu je bio nepredvidiv, s dosta varijacija, pogađao je svaki ćošak terena”, iskren je Đoković u intervjuu za Ekip.

I to je sve razumljivo, međutim, koliko je u stvari tenis borba čoveka sa samim sobok najbolje svedoče sledeći redovi.

“Bio je tu i element energije. Uobičajeno, kad izađem na teren u velikim mečevima, nisam baš favorit u srcima navijača. I pripremio sam se za takvu vrstu atmosfer. A onda, skoro ceo stadion je uz mene! Osetio sam to čim sam izašao na teren. Nisam to očekivao i bio sam uhvaćen spuštenog garda”.

Videlo se to. Videlo se u Novakovim suzama…

“Plakao sam (usred meča) prvo zbog te neverovatne podrške. Bile su to suze radosnice. Zbog sve te ljubavi. Onda su se te suze radosnice pretvorile u suze tuge. Nisam se naravno predavao, ali sam osećao da ću se vrlo, vrlo teško vratiti u situaciju da pobedim”.

20.30: (1,43) Čelsi (4,60) Brajton (9,00)

Sport je to. Nema milosti. Nema osvrtanja. Nema kajanja. Osim za jednu stvar.

“Žalim samo zbog toga što nisam zaplakao ranije. To oslobađanje je stiglo prekasno. Posle toga sam mu uzeo servis, osvojio naredni gem, ne kažem da bih pobedio da sam ranije zaplakao, ali ko zna? Ali hej, zaista verujem da se u životu sve dešava sa razlogom. Kao da Bog ili univerzum ili šta god odlučuju šta će da se desi tog dana”. 

Sve komplikacije izazvane pandemijom nisu pomogle nikome. Teniseri su bili posebno izloženi, ne samom virusu koliko najrazličitijim bezbednosnim protokolima.

“Rolerkoster emocija. Svi su preživeli težak perioda. Ali mi smo bili primorani da zbog posla putujemo u različite zemlje i u svakoj su bila različita pravila. U takvim okolnostima je veoma teško ostati psihički zdrav, sačuvati sve one rutine koje ti dozvoljavaju da budeš najbolji ti”.

Novak Đoković (©Reuters)

Nije dakle Đoković uspeo u Njujorku, ali će u 2021. imati nove šanse da se osami na prvom mestu igrača sa najviše grend slem titula i time navijačima Federera i Nadala oduzme i poslednji argument u debati oko najboljeg u istoriji tenisa. Jer čini se da Federer i Nadal polako gube dah. Novakova konkurencija sada dolazi iz mlađe generacije. Dvojicu posebno izdvaja Đoković.

Medeved se sam po sebi nameće…

“Dopada mi se njegov karakter. On šalje svima istu sliku: ‘Ja sam to što jesam, nikoga ne kopiram’. Možda zvuči konfuzno, ali češće nailazimo na mlade igrače koji se tek pojavljuju i odmah govore o starijima, u fazonu: ‘On je moj idol, želim da budem kao on’. A Danil je autentičan i dopada mi se to”.

Drugi nadolazeći rival je naravno Aleksander Zverev, koji je Đokovića zaustavio u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju.

“Poznajem mu starijeg brata Mišu, ista smo generacija, igrali smo dosta na juniorskim turnirima. Miša je dolazio sa porodicom na te turnire, pa je i Saša bio tu… Uvek sam mu bio na raspolaganju, da udelim savet, da ohrabrim. I uvek je slušao, poštovao, divio se, podržavao me na treninzima. Naš odnos je tako izgrađen. Često razgovaramo van terena. Jeste jedan od mojih najvećih rivala, ali s njim sam nekako najbliži”.

Pa opet…

“Nadao sam se da ću ove godine da im bar još par puta isprašim guzice, u Tokiju i Njujorku, ali se na kraju se ovek šalimo oko toga. I volim to. To je ‘NextGen’ rivalstvo: Zverev, Đoković, Medvedev”.