Aleksandra Vukajlović – Čačanka u dresu Bekeščabe

Najbolja rukometašica sveta svih vremena Svetlana Ceca Kitić, koja je pre neki dan gostovala u MOZZARTOVOM Humanitarnom tiketu u podne, rođena je 7. juna, normalno nećemo reći koje godine, jer se dame ne pitaju za godine, ali ovu priču smo namerno počeli upravo sa tim podatkom jer je i naša današnja gošća, mlada i izuzetno perspektivna rukometašica Aleksandra Vukajlović rođena upravo tog datuma 1997. godine.

“Zbog toga na leđima, i sad, u mađarskoj Bekeščabi, za koju nastupam, nosim broj sedam”, kaže za Mozzart Sport Aleksandra Vukajlović.

Mlada rukometašica i reprezentativka Srbije potiče iz sportske čačanske porodice. Mama Marija, devojačko prezime Čolović, inače doktorka, svojevremeno je veoma uspešno igrala košarku i bila kapiten ŽKK Gradac koji je tada bio u najvećem usponu, takmičio se u eliti i dupke je punio dvoranu kraj Morave. Tata Dejan, poznatiji kao Vukas, bio je velika rukometna nada, ali se više ostvario kao trener i rukometni funkcioner.

“Da, prevagnuo je tatin rukometni gen. Tata je inače bio predsednik RSMO, a sad je  delegat pri RSS. Moram priznati da je ljubav prema sportu potekla iz porodice i da sam prvo krenula sa odbojkom. Kratko sam se zadržala i već u šestom razredu povučena dobrim igrama ŽRK Čačak prešla sam na rukomet. Već u sedmom razredu debitovala sam za seniorski sastav i tad sam jakom Zaječaru postigla sedam golova”.

Odmah se videlo da je Aleksandra nadarena za rukomet i uz stručan rad u klubu brzo je napredovala.

“Sve se dešavalo kao na traci. Bilo mi je dobro u ŽRK Čačak, ali sticajem okolnosti prešla sam u Kikindu, u tamošnjem klubu se takođe odlično radilo. Imali smo mladu ekipu koja je igrala u eliti i koja je osvojila prvenstvo i Kup Vojvodine”.

Po završetku trećeg razreda srednje škole Aleksandra je prešla u Jagodinu.

“I u Jagodini je bio odličan stručni rad, uspela sam da postanem najbolji strelac, najbolji penaldžija i MVP regularnog dela elitne lige”.

Dobre igre zapazili su i selektori kadetske i juniorske reprezentacije Srbije pa je Vukajilovićeva igrala na svetskoj juniorskoj smotri u Zagrebu, a potom je zaigrala i na EP u Valensiji na koje je praktično odvela svoje vršnjakinje jer je u kvalifikacionom meču sa Slovačkom postigla deset golova.

“Bila sam i na širem spisku seniorske reprezentacije za poslednje EP, ali moje vreme tek dolazi. Radom, zalaganjem i igrama trudiću se da se nametnem našem selektoru”.

Vrlo rano ste se otisnuli u inostranstvo…

“Igram za Bekeščabu u kojoj se takođe izuzetno radi. Imamo sjajne uslove i solidan budžet koji je sigurno veći nego što se recimo u Čačku izdvaja za celokupni sport”.

Ženski rukomet u Mađarskoj je izuzetno popularan.

“Popularan i puno se ulaže u ženski rukomet. Primer, Đer ima milionski budžet, tačnije oko sedam miliona…potom ne sme se zaboraviti na Ferencvaroš koji je eto savladao i Budućnost. Liga ima četrnaest ekipa, dve ispadaju, a prvih pet mesta vodi u Evropu. Utakmice su izuzetno posećene, tačnije krcate navijačima, karte su za naše uslove skupe, a gostujući timovi bez tri puna autobusa ne kreću na stranu. Jednostavno živi se za rukomet”.

Pored Aleksandre u Bekeščabi ima još igračica sa naših prostora.

“Klub je poznat po tome što dovodi rukometašice iz Srbije. Ovde je već devet godina Leposava Glušica, potom A reprezentativka Jovana Kovačević i ne smem zaboraviti Jovanu Dukić. Nas četiri smo u Bekeščabi”.

Aleksandra ne zaboravlja da pomene svoju braću i dečka koji je najčešće sa njom u Mađarskoj.

“Da, Dušan i Stefan su braća koja treniraju košarku, a šta bi drugo u Čačku, i eto povukli su gen na mamu. Mladić, takođe nosi ime Stefan i on mi puno pomaže u Bekeščabi”.

Aleksandra koja može da odigrra na sve tri bekovske pozicije, ali najčešće, kao i Ceca Kitić, igra srednjeg beka rado se seća i svojih trenera.

“Puno sam naučila i napredovala kod trenera Lajića, Barbulovića, Vlajića, Ivića, Maksića i Šimičića. Sad me trenira Laslo Silacki svojevremeno selektor muške reprezentacije Mađarske”.

Još jedan interesantan podatak u vezi sa Aleksandrom.

“Tokom osnovne škole učila sam sa sad poznatom srpskom teniserkom i reprezentativkom Ivanom Jorović kojoj želim najbolje rezultate”, zaključila je  rukometašica Bekeščabe Aleksandra Vukajlović.

Piše: Đurđe Mečanin

(Foto: Action Images)