Blistavi početak Jagoša Vukovića u Veroni: Ovo ti je Serija A - ili znaš ili ne znaš

Olimpijakos je bio korak unapred u odnosu na Konju. Možda je neko pomislio i limit za Jagoša Vukovića. Umemo ovde u Srbiji olako da potcenjujemo sve što je naše. Pa i kad se pojavila Verona bilo je onih sklonih da kažu kako je ponuda iz Serije A samo posledica teške situacije u kojoj se klub nalazio. Pri dnu tabele, četiri kola bez pobede. Očajnički pokušaj da se za male pare nešto uradi. Međutim, već od prve utakmice na “čizmi“ postalo je kristalno jasno - Vuković je Veronin bingo!

Na debiju protiv Fjorentine pogodak posle samo 11 minuta i senzacionalnih 4:1. San. Protiv Torina u prošlom kolu asistencija i pobeda nad Torinom od 2:1. Još je Verona u ozbiljnom problemu. Opstanak je sve samo ne siguran. Ali barem se vide neke šanse.
“Biće to borba do poslednjeg kola. Bukvalno“, svestan je i Vuković.

Da se vratimo ipak na početak. Povod za ovaj mini intervju su silne pohvale iz Verone. Vuković je u tim Fabija Pekije stigao 23. januara, pet dana kasnije je debitovao i od tada nije propustio ni minut. Lokalni mediji hvale i njegove igre, ali i liderske sposobnosti na terenu.
“Kad sam dolazio svi su pričali ono: Italija je to, taktički je mnogo teško da se tu odmah uklopiš... Iskreno, nisam to osetio. Kako sam stigao uleteo sam u prvu ekipu. Onda ta Fjorentina... Niko nije verovao, ali mi smo pokazali zube“, počinje Vuković priču u mini intervjuu za MOZZART Sport.

Sada situacija izgleda mnogo drugačije. U Vukovićevom glasu oseća se optimizam. Mesec i kusur dana bili su mu dovoljni da se zaljubi u Seriju A. O odlasku u neku drugu zemlju i ne razmišlja.
“Naravno, motiv je uvek bio da igram u kalču, znamo kakva je liga, posebno za štopera. Pritom, Verona je i za italijanske uslove dobar klub, sa tradicijom. Kad su mi rekli za mogućnost nisam se ni razmišljao. Još kad sam onda seo sa sportskim direktorom Filipom Fuskom... Već smo skovali planove za budućnost, naravno ako bog da da opstanemo u eliti. Imam odličnu komunikaciju i sa trenerom Fabijom Pekijom. Pravo da vam kažem iznenadio me je koliko je dobar čovek. Sa svima je u dobrim odnosima. Za sad, sve je perfektno, samo da preživimo u Seriji A“.

Ako Verona i ne preživi, čini se da je i Vuković za kratko vreme uspeo da kupi italijansku fudbalsku javnost. Pored medijskih pohvala može se pročitati i o interesovanju Fjorentine za 29-godišnjeg napadača. Šuška se i o Atalanti...
“Da ne budem lažno skroman, ne čudi me. Stvarno sam dobro igrao do sada. Ali nisam pričao ni sa kim“, iskreno će Vuković.

A kako to sve izgleda iz prve ruke? Dežurni kritičari jesu preterali unapred oduzevši Vukoviću svaku šansu da uspe u Italiji, ali niko baš nije očekivao ni da će već od prvog minuta igrati kao da je tamo već godinama. Posebno ne posle šest protraćenih meseci u Grčkoj. U Olimpijakosu je naime poslednji put 90 takmičarskih minuta odigrao 25. oktobra i to u kupu. Pre toga, ni minut još od avgusta.
“To je i meni neshvatljivo. Evo, voleo bih da mogu da ti kažem šta je bilo, da izađe u novinama i da završimo tu priču, ali stvarno ni sam ne znam šta je razlog.  Jedino što je bilo je da sam igrao za reprezentaciju protiv Irske, tu se povredio, oni su se naravno naljutili jer su nas čekale neke važne utakmice, mislim prvo AEK, pa Sporting kod kuće, premijerna u Ligi šampiona... Razumem da se naljutiš, ali ja sam posle toga bukvalno nestao iz planova. Pre toga su mi pričali da sam doveden da budem jedan od lidera, a onda me odjednom nije bilo nigde. Ni minut“, priseća se Vuković nemile atinske epizode.

Sada se možda i u Olimpijakos preispituju. Previše lako su se odrekli Vukovića. Nema tu ni najmanje dileme. Jer ipak: porediti Italiju i Grčku...
“Znaš kako, glupost je i porediti Kalčo i fudbal u Grčkoj. Jednostavno ne ide“, kaže Vuković.
“Serija A je stvarno odlična liga. Znate i sami kakve sve priče idu o taktici ovde, posebno o štoperima. Ali liga je takva. Čuvaš neke od najboljih špiceva na svetu. Već sam igrao protiv Belotija, Džeka, biće tu i Ikardija, Iguaina... I niko ne vredi ispod 50.000.000 evra. Bar. Šta da ti kažem. Prava liga. Ili znaš ili ne znaš. Tvoje je da pokažeš ko si i šta si“.

Ikardi i Iguain nek sačekaju. Narednog vikenda  Vuković će na Roberta Inglesea. Manje bitno od suštine: protiv Kjeva, Derbi dala Skala. Istina, Verona kao grad nema baš tako dugu istoriju lokalnih derbija, prvi je odigran tek 1994. godine, ali okršaji komšijskih timova uvek imaju posebnu draž. Pitali smo Jagoša: za koga navija Verona?
“To već ne znam, pričali su mi nešto saigrači, ali bolje da sačekam derbi, da vidim, pa da onda pričamo. Znam da je Verona veći klub, da je pre 30 godina uzeo titulu u Seriji A. Biće tu i Nenad Tomović, znamo se još iz vremena iz Rada, pa Ivan Radovanović, sva trojica smo zajedno igrali u mlađim srpskim selekcijama. Biće zanimljivo“.

Za kraj, da se dotaknemo i nacionalnog tima. Svetsko prvenstvo je tu iza ćoška. Za tri meseca se ide u Rusiju. U neuobičajenoj atmosferi posle smene Slavoljuba Muslina, selektora koji je ekipu odveo na Mundijal. Sada je tu Mladen Krstajić, o nekim zaključcima o njegovim idejama ne može se još ni pričati pošto je zasad imao samo dve utakmice da nešto pokuša da promeni. Utisak je pritom da bi u Fudbalskom savezu Srbije najradije podmladili ekipu što između ostalog sa sobom nosi i brojne promene u sastavu... Pripreme za velika takmičenja obično ne nose ovoliko nedoumica...
“Znaš kako, sad kad se osvrnem i pogledam unazad, mislim da smo momački sve odradili. Jeste, te dve poslednje utakmice su bile slabije, ali u globalu - svoje smo uradili. Ja prvi moram da se zahvalim Muslinu, on me je i vratio u nacionalni tim, pružio mi šansu. Sa druge strane, i dok je Muslin bio tu, mnogo sam, možda i najviše, pričao sa Krstajićem. On je bio štoper, i to na top nivou. Uzmeš ponešto od svakoga. Svaki savet sam prihvatio. Što se ostaloga tiče, nije to ni do nas igrača. Na nama je da se pripremimo što bolje, da kad smo već izborili plasman, probamo i tamo nešto da uradimo“, završava Vuković.

Piše: Dejan STANKOVIĆ
Foto: Star Sport