Lalatović na mestu uspeha: Nisam tražio ni dinar više nego prvi put, Tolordava mi ne bi igrao ni da je tu

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Nenad Lalatović, zvaničnom medijskom promocijom, započeo je danas na Čairu svoj treći mandat na klupi Radničkog iz Niša. Kako je konferensije naglasio, prvi je bio istorijski, jer Radnički je te, 2018/19. postao vicešampion države, mada je i drugi, na neki način, bio istorijski, jer je trajao svega 13 dana, počeo je i završio se tokom pripremnog perioda, bez ijedne utakmice.

„Ja bih, ipak, rekao da mi je ovo drugi mandat u Nišu. Prvi je bio jako uspešan, kako za mene, tako i za igrače, navijače, sve ljude koji vole Radnički. Što se tiče drugog puta, ja sam uvek iskren, i prema sebi i prema drugima, svi su ovde, na čelu sa upravom kluba, znali da ću, ako dobijem primamljivu inostranu ponudu koja je već bila u najavi, otići, a ako ne, da ću ostati u mom Radničkom. Ta ponuda je stigla posle dve nedelje, ali sam ja selektirao ekipu, za kratko vreme doveo dosta igrača, kasnije pratio, navijao i mnogo mi je drago da su treneri koji su vodili ekipu uspeli da izbore plasman u Evropu", počeo je Lalatović svoje obraćanje novinarima.

Dotakao se onda prethodnog perioda u svojoj karijeri, sa posebnim akcentom na vreme provedeno u Banjaluci:

„Kada sam se vratio u srpski fudbal, posle Saudijske Arabije, preuzeo sam Radnički iz Kragujevca, poslednjeplasiranu ekipu na tabeli. Bila je to nemoguća misija. I matematika je bila protiv nas, uspeo sam da im pomognem da se spasu već viđenog ispadanja. Zatim sam preuzeo Borac iz Banjaluke, imao sam veliku želju da radim u Republici Srpskoj, da se oprobam u tamošnjoj ligi, ali nisam očekivao da tri meseca nijednu utakmicu neću odigrati u Banjaluci. Štaviše, da se svaki dan vozimo na trening i nazad po pola sata autobusom, da igramo mečeve na lošem terenu, u pet popodne na 40 stepeni. Uprkos svemu tome, da smo pobedili Leotar u mojoj poslednjoj utakmici, bili bismo prvi na tabeli. Nisam više mogao da izdržim, nisam došao tamo da se vozam po drugim gradovima, tek za mesec dana će se završiti stadion, kada sam to čuo, tu je bio kraj. Nisu prihvatili ostavku, ali sam rekao da idem svakako.“

Fudbalska „čaršija“ ga je povezivala sa Radničkim još dok je Sivić bio na Čairu, ali se tada kockice nisu poklopile. Kada je viđen na utakmici 9. kola Mozzart Bet Superlige Vojvodina-Radnički prošlog utorka, te spekulacije su podgrejane, ali Lalatović je to želeo da demantuje:

„Želim nešto da pojasnim. Ja se jesam pojavio na utakmici Vojvodina-Radnički u Novom Sadu, ali to nema nikakve veze sa mojim današnjim dolaskom u Niš. Nisam ja ni znao ko igra, ja u Novom Sadu živim. Nazvao me moj saradnik, trener golmana Jovanić, pitao me da odemo da pogledamo. Mogao sam da odem i u ložu, ja sam tamo ipak osvojio trofej, ali sam otišao na tribinu, kao i svaki običan gledalac. Tada je Radnički odigrao jednu stvarno dobru utakmicu, Vojvodina je čak imala i malo sreće, presudile su neke individualne greške. Posle utakmice sa GAT-om zvao me Ivica Tončev, nisam ni pratio rezultat, više sam u poslednje vreme bio posvećen porodici, od kako sam se vratio. Pitam ga šta su uradili, on kaže 1:1 i zamoli me da se vidimo. Našli smo se sinoć na Slaviji, on mi je rekao da je njegova želja da ponovo vodim Radnički. Ja sam mu odgovorio da je to i moja želja. Tražio sam bukvalno iste uslove koje sam imao i prvi put i koji su mi dati taj drugi put na Čairu. Ni dinara više. Ipak sam ja ovde dobio prvi trofej, i to od navijača Radničkog sa istočne tribine. Uručili su mi ga u restoranu u Kruševcu, posle jedne utakmice, za najuspešniju polusezonu u istoriji kluba. Mnogo mi je to drag suvenir, nosim ga svuda sa sobom i smatram ga, ponavljam, mojim prvim peharom u treneskoj karijeri.“

Radnički doveo i golmana: Rosić brani na Čairu!

Poznat kao trener koji voli da ozbiljno učestvuje u selekciji ekipe, sada će morati da se osloni na ono što je zatekao:

„Pratio sam, baš nisu imali sreće. U fazi napada je to odlično funkcionisalo, ali olako su primali golove. Kada to kažem, ne mislim samo na poslednju liniju, svi od špica moraju da brane svoj gol. Ako to ne rade, onda poslednja linija trpi veliki pritisak. Fudbal nije igra samo u jednom pravcu, to će svi morati sa shvate. Moraće da budu bezobrazniji, agresivniji, da više trče, više da žele pobedu, da se bore. To sam, eto, primetio kao osnovni nedostatak. Veliko mi je zadovoljstvo, velika čast što sam se vratio, Radnički ne zaslužuje devet bodova u deset kola. Pre mene su ovde bila dvojica odličnih trenera, individualne greške su ih dovele u nezavidnu situaciju. I meni se to desilo na Farskim Ostrvima, igrač napravi dva penala, šta sam ja tu kao trener kriv? Tako i ovde onaj momak, kako se beše zvaše?“

’Tolordava’, umešao se ponovo PR Radničkog:

„E on!“

On više nije tu.

„I da je tu, kod mene ne bi igrao“, odgovorio je Lalatović, pa zaključio:

„Moraju da shvate da u fudbalu gol ne daje prostor, nego igrač. Nemaju oni šta da brane prostor, nego da čuvaju igrača. Situacija jeste teška, deset kola je već prošlo, ali da ne verujem da mogu da uspem, ne bih ni dolazio. Eto, danas nam je došao golman Rosić, fenomenalan golman, branio je u Španiji, tražili su ga Zvezda i Partizan. Sigurno ćemo dovesti još dva igrača za dve deficitarne pozicije u defanzivnom delu tima, bićemo za svakog tvrd orah, neće nikome biti lako protiv Radničkog. Ima dosta brzih igrača, to mi se baš sviđa, bez toga nema modernog fudbala. Ne znam na kom su nivuo fizičke spreme, ali to svakako neću komentarisati, iz poštovanja prema mojim prethodnicima.“

Nenad Lalatović sešće na klupu Radničkog u meču 11. kola Mozzart Bet Superlige protiv Voždovca, idućeg ponedeljka, na veštačkoj podlozi krova tržnog centra u Beogradu.