PRELAZZI: Jedan narod, jedan gol, jedna vera

Zovu ga griot. Nešto između trubadura i istoričara, sa daškom poezije i preterivanja. Griot – ili “grio”, ako vam je maternji jezik francuski, kao mnogima koji će večeras učestvovati u stvaranju njegove nove pesme – jeste pripovedač, čovek koji pamti prošlost bolje nego što to umeju učene glave, i neuporedivo je lepše izgovara.

Ima ih po čitavoj Zapadnoj Africi, nema seoske zabave niti velikog slavlja, nema ni sahrane, avaj, bez griota; ali najpoznatiji su oni u Senegalu. Čak i u velikim gradovima, kao što je Dakar, deca će prvo čuti njegove legende, a tek onda naučiti da čitaju i pišu.

Pričaće im griot o tome zašto je drvo baobaba sveto, zašto se horizont ne može zamisliti bez njegove utešne senke. Pričaće basne o hijeni i zecu, koji se mrze i prepiru sve dok ne shvate da jedno bez drugog ne postoje.

I pričaće o jednom letu. Deca će slušati otvorenih usta, da je bilo rano ujutru kada se dogodio taj zemljotres. Kada je Senegal zbacio poslednji okov kolonijalizma, onaj što ume da ostane negde u glavi. Kada danima nije postojala važnija reč na planeti od “Senegal”, kada su komentatori ushićeno otkrili da u nacionalnom motu države “Un Peuple, Un But, Une Foi”, ovo “But” može da znači cilj, ali da preciznije i važnije znači – gol.

Onaj, recimo, koji daje Papa Buba Diop.

Trideseti je minut, zna to svaki griot da vam dočara uz instrument, zaboravićete da ste u Zapadnoj Africi i stvorićete se u Seulu, zaboravićete da Papa Buba Diop nije više među živima, jer kako može da među živima ne bude čovek koji obara na pleća svetskog prvaka, trideseti je minut i Senegal, i Afrika, nikada više neće biti isti.

Bilo je, naravno, i ranije velikih afričkih pobeda, padali su i pre toga svetski i evropski prvaci, ali nikada tako ubedljivo, nikada tako lepršavo, nikada toliko zasluženo.

(©AFP)

Francuska nije na premijeri Mundijala 2002. samo pobeđena, ona je ubijena u pojam, a to što su se za sve postarali dotad anonimni momci koji su zarađivali za hleb u Francuskoj, i što im je na klupi bio jedan Francuz, to je samo dalo na značaju, to je samo obezbedilo još tri-četiri jake strofe u griotovoj pesmi, onoj što od tada sluša svako dete u Senegalu.

I mislite, reći će im griot dok udara u svoj maleni bubanj, a njima se čini da su to otkucaji srca Pape Buba Diopa, srca koje ne staje, eno ga i u Kataru, mislite da je to bila najvažnija stvar koju je Senegal uradio, ali nije, bilo je toga još.

Vidite, reći će im bez ljutnje, nisu nas shvatali za ozbiljno čak ni kada je Salif Diao izjednačio protiv Danske, nisu nas shvatali za ozbiljno čak ni kada smo imali 3:0 protiv Urugvaja – Kalilu Fadiga pa opet dva puta Papa Buba Diop – a kada su nam Urugvajci dali tri gola, svi su rekli da su opet u nama videli onu staru Afriku.

A kada svi oni, a posebno beli čovek, kažu “ona stara Afrika”, ne misle nam ništa dobro.

Ali Senegal nije bio “stara Afrika”, Senegal je bio učesnik osmine finala Svetskog prvenstva, a onda je bio učesnik četvrtfinala Svetskog prvenstva, i odatle će ga izbaciti tek jedan okrutni eksperiment po imenu “zlatni gol”.

Vidite, deco, pevaće griot, ništa dobro zlato nije donelo Africi ni Senegalu, ali nemojte da ga kunete, ni to zlato, ni taj gol, jer da nije bilo tog gola, ne biste vi sada bili tu gde jeste. Ne bi Aliu Sise, tadašnji kapiten, bio selektor, ne bi znao da se uživi u ulogu griota u svlačionici danas na stadionu Al Bajt, da im priča kako je to bilo nekad, kako bi moglo da bude opet.

Ne bi bili prvaci kontinenta. I, neka se ne ljute Marokanci, ali jedina nada Afrike. One crne, one južno od Sahare, one koja ume da se moli, koja ume da se raduje, koja ume da spakuje svoju tugu u pesmu.

Baš zato – da ne bude da je samo do rivala – na možda još važnijem zadatku.

Pobediti i izbaciti Englesku, dve decenije posle magičnog dalekoistočnog leta i dve godine pošto je nacija ostala bez Papa Buba Diopa, uraditi to bez najboljeg igrača (a odsustvo Sadija Manea nije oštetilo, nego ujedinilo senegalski tim, i to se videlo od prvog meča, čak i ako su ga izgubili), i sa momcima koji zarađuju za hleb u Engleskoj, kao Kulibali, kao Mendi, kao buduća zvezda Iliman Ndiaje...

I neka se ne ljuti Afrika, ali to je nada dobrog dela čovečanstva.

(©AFP)

Ima tu i do njihovih rivala, naravno da ima. Čak i anglofili među nama (vrlo malobrojna sekta, ali zato dozlaboga glasna, priznajemo) zapanjeni su odsustvom “dobrog osećaja” kada je u pitanju selekcija s tri lava na grudima. Na papiru, mladi tim, u kojem je mnogo dečaka koji se mogu nazvati i dobrim ljudima, trebalo bi da nas natera da više navijamo za njih.

Ali Engleska je neinspirativna, Engleska je dosadna, Engleska je obična. Za Engleskom niko, makar nakon ovog prvog kruga, i većine stvari koje su pokazali od Evropskog prvenstva naovamo, ne bi žalio.

A to je sve ono što Senegal nije, i bez Manea, koji bi verovatno, zarad starih dana i svog (redovnog i tek ponekad opravdanog) osećaja da ga dovoljno ne cene, maltretirao Harija Megvajera da je večeras u Kataru.

Senegal je prvak Afrike i čini se da ne boluje ni od starih ni od novih afričkih boljki. Ona deca koja su otvorenih usta slušala pripovesti najboljih zapadnoafričkih griota odrasla su zadojena ne samo legendom o 2002. nego i bolom zbog toga što ta 2002. nije nadograđena kada su se njeni heroji razmileli po najboljim svetskim klubovima – zapravo, već ih 2006. nije bilo, premda se smatralo da bi to mogao da bude vrhunac generacije.

Nema veze, sve je to vodilo ka ovome. I selidba Pape Buba Diopa, i prerani odlazak njihovog dugokosog belog brata Bruna Mecua, i sve one hijene koje su se vrzmale oko njih, dok nisu naučili da ih upotrebe kako treba.

“Un but” možda neće biti dovoljan, posebno jer Kejn i njegovi ortaci, sve sa preteranom opreznošću Gareta Sautgejta, umeju da kazne svaku grešku, ali cilj je izbaciti Engleze, po svaku i po bilo koju cenu.

Snaga Afrike, snaga griota, snaga zemlje u čijem se zvaničnom sloganu krije čak i “gol”, biće na jednom mestu; jedan narod, jedan gol, jedna vera, za Papa Buba Diopa, za Sadija Manea, za Bruna Mecua i Alijua Sisea, za celu Afriku, za novu pesmu griota, za novu bajku nastalu ispod baobaba, što će se pričati vekovima.

SVETSKO PRVENSTVO - OSMINA FINALA

Subota

Holandija - SAD 3:1 (2:0)

/Depaj 10, Blind 45+1, Damfris 81 - Rajt 76/

Argentina - Australija 2:1 (1:0)

/Mesi 35, Alvarez 57 - Fernandez 77ag/

Nedelja

16.00: (1,40) Francuska (4,90) Poljska (9,00)

20.00: (1,63) Engleska (3,80) Senegal (6,75)

Ponedeljak

16.00: (3,90) Japan (3,15) Hrvatska (2,20)

20.00: (1,32) Brazil (5,40) Južna Koreja (12,0)

Utorak

16.00: (6,75) Maroko (3,60) Španija (1,67)

20.00: (2,00) Portugalija (3,40) Švajcarska (4,30)

***Kvote su podložne promenama