Fudbaleri Fulama (©Reuters)
Fudbaleri Fulama (©Reuters)

PRELAZZI: Kako se Fulam izlečio od mitrobola

Vreme čitanja: 5min | sub. 16.12.23. | 08:42

Ako je nekom klubu bilo potrebno da trese mreže, da odagna sumnje u kvalitet, onda je to bio Fulam, zbog svega što im se letos dogodilo sa odlaskom talismana. (I, nije li to paradoks, tek sada mogu stvarno da mu oproste i da se pomire sa činjenicom da je Mitrović imao razloga da ode, te da ti razlozi nisu nužno bili isključivo finansijski.)

Nije bilo samo zbog tajminga – a odmogao je i on – nego i zbog načina. Dok su deca u tom delu Londona dobijala imena napisano tako kako ga on piše, sa "ks", dok su se birale lokacije za spomenik, izašla je prva vest.

Dobro, tu prvu možeš da ignorišeš, ima novinarskih patki koliko voliš, posebno u vreme otkazanih letova i prelaznih rokova, ali ubrzo je stigla i druga. Pa treća.

Izabrane vesti

Pa kontekst: ne onaj – Aleksandra Mitrovića traže Saudijci, jer što ga ne bi tražili, jer makar su tu oko najživopisnijeg britanskog stadiona znali koliko je on veliki, koliko dragocen. Nego - Aleksandar Mitrović želi u Saudijsku Arabiju. Po svaku cenu. Dobro, po onu cenu koju su spremni da plate. A ona nije mala.

Možda ne možemo ni da pojmimo koliko je to zabolelo navijače Fulama, što su u Mitru videli ne samo spasioca, nego čoveka koji je delio vrednosti tog malog, ponekad i previše pitomog kluba.

Kao da su rasli i srasli zajedno, kao da su jedno drugome lečili "mušice" i postali ono što je trebalo da budu. Oni – stabilni premijerligaš, ponajpre zahvaljujući njemu i poverenju koje su međusobno ukazivali Mitrović i Marko Silva. On – stabilni Srbin, jedan od najvrednijih špiceva Premijer lige, i ikona Fulama. Ne znaju Englezi šta je stvarno ikona, ali su svejedno držali njegovu sliku iza stakla u vitrini.

Opet, da li je izdaja ako si dao sve što možeš, da li je fer pustiti nekog da ode ukoliko te je taj toliko zadužio; i ne samo pustiti, nego prosuti vodu za njim i poželeti mu sve najbolje?

Fer je, i okej je, posebno kad ste pristojni kao što navijači Fulama umeju da budu; okej je, samo što ne znači da prestaje da boli.

Zato su, dok su im predviđali da će bez Mitrovića Fulam izgubiti identitet, a golove svakako, sa mešavinom tuge i zavisti, pratili šta "njihov" Aleksandar radi tamo na predalekom Bliskom istoku. Kad da jedan ili dva gola, umeli su i da nipodaštavaju tu ligu dobrano, da broje gledaoce na svim stadionima u toj "drugoj" Premijer ligi. Ali ono kad pobedi Kristijana Ronalda? Ipak bi se, negde duboko, poradovali - nekad sad svi znaju ono što smo mi pričali godinama...

A onda, šta ti je fudbal, kako ti se sve promeni za samo mesec dana, onda su saudijski sajtovi prestali da dobijaju "traffic" iz Zapadnog Londona, onda je malo bilo onih koji su i dalje tražili "Aleksandar Mitrovic Al-Hilal goals and highlights", onda je počeo da se živi život posle Mitrogola.

I to kakav!

U pravu je onaj Sarajlija, ne leči vreme sve, ali postoje neke druge terapije koje se mogu primeniti. Recimo – uspeh, sreća i aplauzi.

I golovi, kad smo kod fudbala. Tma golova. Londonska kiša golova.

U poslednje četiri utakmice u Premijer ligi, Fulam je postigao 16 golova. Na poslednje dve, baš na Krejven kotidžu – 10. Sa po 5:0 ispraćeni su prvo Notingem Forest, pa onda gradski rival Vest Hem.

Uz povratak Raula Himeneza, sjajnog Meksikanca koji nikada posle one grozne povrede nije bio isti. Uz 300. utakmicu Toma Kernija za klub, pa još jednu od najboljih. Uz Vilijana koji igra kao da mu krštenica nije važna, kao onda kada je prvi put zapalio Premijer ligu. Uz Ivobija i Pereiru na desnoj strani.

Uz Paljinju koji je letos želeo da ode kao Mitar, a evo ga, komanduje sredinom terena. Uz Adarabioja, jednog od onih večitih talenata Mančester sitija što u matičnom klubu nikada ne dobiju šansu.

Fulam nije samo išamarao svoje rivale – i nada se da će učiniti isto ove subote protiv ranjenog Njukasla, koji je vrlo pokazao koliko je bušan – Fulam ih je zgazio, sa svih strana, iz svih oružja, za najbolju golgetersku seriju još od šezdesetih godina prošlog veka.

Tada je Džoni Hejns ovekovečen u bronzi, od istog materijala uzimale su se mere i za voljenog Srbina, ali čak ni Mitrović nikada nije igrao u ovakvom Fulamu. Ovoliko raspucanom i slobodnom.

Ako je nekom klubu bilo potrebno da trese mreže, da odagna sumnje u kvalitet, onda je to bio Fulam, zbog svega što im se letos dogodilo sa odlaskom talismana. (I, nije li to paradoks, tek sada mogu stvarno da mu oproste i da se pomire sa činjenicom da je Mitrović imao razloga da ode, te da ti razlozi nisu nužno bili isključivo finansijski.)

Bilo nekad – Aleksandar Mitrović slavi gol pred Fulamovim navijačima (©Reuters)Bilo nekad – Aleksandar Mitrović slavi gol pred Fulamovim navijačima (©Reuters)

Ako je nekom treneru bilo potrebno da pokaže da nije samo srećković kojem su se dobri rezultati više dešavali nego što ih je zasluživao, onda je to bio Marko Silva.

Ako je nekom igraču bila potrebna potvrda da nije mator – a za njega su govorili da je prespor čak i kad je bio mlad, i posprdno ga zvali "Andrea Pirlo Čempionšipa" – onda je to Tom Kerni, posebno kada mu Paljinja čuva leđa.

Ako je nekom napadaču bilo potrebno da mu se opet uzvikuje ime sa tribina, onda je to vredni i pouzdani Raul Himenez, čije su najbolje golgeterske godine provedene u razumljivom strahu po sopstveni život.

Nekoliko malih finiksa izašlo je iz avgustovskog pepela, poškropljenog suzama zbog odlaska ljubljenog balkanskog sina, a onda se uzneo i ceo klub; i Fulam je – uz nesrećni poraz od Liverpula, u meču gde su zaslužili makar jedan, ma sva tri boda na Enfildu – ekipa u najboljoj, a svakako najlepšoj formi u Premijer ligi.

Fulam ima gostovanje Njukaslu – ko sme da se kladi da će biti makar 4+? – pa onda četvrtfinale kupa protiv jednako "u formi", samo iz drugačije ideologije, Evertona, pa onda Barnli i Bornmut, sve do 31. decembra i okršaja protiv Arsenala. Dostojan spektakl pred pijanstvo i rusku salatu.

Ne mora svaki put po 5, može i po 3, nasmejali bi se danas u vozovima što hitaju na sever; ne mora svaki put ni da se pobedi, i Fulam to sigurno neće svaki put ni učiniti.

Nema veze, neka bude da je ova njihova poznojesenja resenansa bila kratkog daha, ali njen zadatak ionako nije bio da ih odvede u Evropu.

Samo da ih izleči od nostalgije za voljenim Srbinom.

PREMIJER LIGA – 17. KOLO

Subota:

16.00: (1,47) Bornmut (4,70) Luton (7,50)

16.00: (1,23) Čelsi (6,50) Šefild Junajted (12,0)

16.00: (1,22) Mančester Siti (7,25) Kristal Palas (15,0)

16.00: (2,00) Njukasl (3,60) Fulam (4,10)

18.30: (3,60) Barnli (3,45) Everton (2,20)

Nedelja:

15.00: (1,50) Arsenal (4,50) Brajton (7,25)

15.00: (3,15) Brentford (3,45) Aston Vila (2,25)

15.00: (2,20) Vest Hem (3,50) Vulverhempton (3,45)

17.30: (1,35) Liverpul (5,30) Mančester Junajted (8,00)

*** Kvote podložne promenama



tagovi

FulamMarko Silva

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara