Šta za Srbiju znači vest da Nemanja Vidić ima PRO licencu?

Bivši štoper Crvene zvezde i Mančester Junajteda Nemanja Vidić stekao je trenersku licencu engleske federacije petog nivoa, što je ekvivalent UEFA PRO licenci.

Tako je glasila vest od pre nekoliko dana na sajtu Fudbalskog saveza Engleske, koja možda nagoveštava da bi ovdašnji fudbal, u bližoj ili daljoj budućnosti, mogao da dobije vrhunskog stručnjaka. Ima nekoliko činjenica i nepisanih fudbalskih pravila koje nedvosmisleno ukazuju na to da bi jedan od najboljih igrača u istoriji ovdašnjeg fudbala mogao da bude odličan trener.

Prvo i osnovno: kada je odlučio da prekine karijeru nije mnogo dangubio, niti je bio razapet između mnogobrojnih želja, ličnih afiniteta i zova hedonizma koji usledi onog trenutka kada završite s profesionalnim bavljenjem fudbalom. Odmah je počeo da se školuje za trenera, što je jasan pokazatelj da je Nemanja Vidić samo i isključivo želeo da bude trener. Nije ga zanimao menadžerski, direktorski, funkcionerski ili posao malog privrednika. Vrlo dobra polazna osnova.

Na stranu to što je tokom vanserijske karijere, protkane uspesima u Zvezdi, Spartaku i posebno Mančester Junajtedu, sarađivao s trenerskim gromadama poput ser Aleksa Fergusona. I da je samo noćivao pored njih - a ne usko sarađivao - Nemanja Vidić bi imao dobru polaznu tačku. Dobro, trenerski posao je specifičan, i morate da ga tretirate kao zanat koji usavršavate s iskustvom i godinama rada. Međutim, sudeći po onom karakteru koji je demonstrirao tokom igračke karijere, stameni Užičanin bi lako mogao da preskoči i tu barijeru. Teško da će on odbaciti bilo koji posao i to shvatiti kao degradaciju njegove evropske igrače karijere. Kao neko kome je pevao Old Traford i neko ko je obeležio epohu u tako tradicionalnom klubu kao što je Junajted, Vidić sigurno ima izražen ego... Ali i to je normalno, kao što je normalno da odbrambeni fudbaleri i zadnji vezni prave bolje trenerske karijere od, uslovno rečeno, majstora...

Još jedna dobra polazna osnova da Nemanja Vidić postane ozbiljan trener.

Još dok je bio u začetku karijere i nosio dres Crvene zvezde mnogo se pričalo o karakteru i navikama Nemanje Vidića. Niko nikada nije rekao da je loš ili dobar čovek, ali jeste da je vrlo težak čovek. Njegova izražena crta lidera predstavljaja je ujedno i najveći strah, ali i najveću podršku za momke koji su s njim delili svlačionicu. Šalu kao sastavni deo treninga nikada nije prihvatao. Bilo je tu incidentnih situacija, koje je završavao fizičkim kontaktom, ali i dešavanja kojima nije kupovao, nego pokazivao moć i navike lidera. Čoveka predvodnika koji se rađa.

Da skratimo. Umeo je da bude prestrog u svlačionici, ali umeo je da bude i najveći zaštitnik. Evo jedne anegdote iz tog perioda. Kada je umro otac Nikoli Beliću, tada omladincu Crvene zvezde, Vidić je naredio svima u svlačionici da daju novac u zajedničku kasu kako bi se pomoglo momku koji je u tom trenutku imao slab profesionalni ugovor (ako je i to imao). Svi su ga bez pogovora slušali. Znali su da to nije nikakva molba i pokušaj da Vidić pokaže solidarnost. Već naređenje namrgođenog Užičanina.

Preuzimao je odgovornost i moć. A takav karakter ga sigurno neće napustiti i kada bude obukao trenersko odelo.

Još jedna dobra polazna osnova.
„Kako treniram, tako i igram“, bilo je jedno od osnovnih gesla koje je vodilo Vidića kroz karijeru.

Gadio se improvizacija, odmaranja i neprofesionalizma u nacionalnom timu. Na kraju je, između ostalog, zbog toga i digao ruke od Orlova. Dakle, iz neposredne blizine je gledao sve anomalije reprezentativnih selekcija. Čuvena je anegdota iz perioda kada je Vladimir Petrović Pižon bio selektor, a reprezentacija igrala prijateljski meč u Sofiji. Želeo je Pižon da rastereti momke posle dešavanja s Estonijom (poraz na Partizanovom stadionu). Bili su to više rekreativni nego profesionalni treninzi. Mnogo je Vidić poštovao Pižona, koga je upoznao još kao Zvezdin pitomac, ali... Nije želeo da gubi vreme. To za kapitena Mančester Junajteda jednostavno nije bila opcija. Sačekao je trenutak u sofijskom hotelu kada se otvorio lift, a u njemu bio jedan od pomoćnika Radovan Ćurčić.
„Šefe, možete li mi reći šta ćemo danas da radimo na treningu, šta ste nam pripremili?“, obratio se Vidić Radovanu Ćurčiću.

Dobio je odgovor koji ga je zadovoljio...

Dakle, kroz greške reprezentacije Nemanja Vidić može da nauči. Ima još jednu dobru polaznu osnovu da se kao trener vine u nebesa. Zna šta ne sme da dozvoli i šta igračima ne sme da dozvoli.

Ipak, osnovno je pitanje šta Srbija dobija time što je Nemanja Vidić vlasnik PRO licence, što u prevodu znači da ima „papir“ da može da vodi klubove u najjačim ligama, ali i reprezentacije. Pre svega čoveka i trenera o kome treba da razmisli. Ili još bolje: da ga u kratkom vremenskom roku pripremi za velika, najveća dela. Najbitniji je preduslov da Vidić želi da se vrati ovde, pošto je možda i cenjeniji na Ostrvu. Živi mirnim životom u Milanu i sigurno će sačekati poziv koji treneru početniku ne jede odmah džigericu i sve ostale vitalne organe. Takvih poslova nema u Srbiji, ali...

Za početak, neko u Savezu, bi morao da pročita, svari i prepozna vest o Nemanjinom dobijanju PRO licence. Da je ne shvati kao agencijsku novost, nego kao poduhvat na kojem treba raditi. Prosto, ljudi kao što su Vidić su stvoreni da budu budući veliki treneri ili selektori.

Nemaju iskustvo, ali nemaju ni mrlju. Cenjeni su na svim meridijanima i željni rada na visokom nivou. Shvataju profsionalizam na malo drugačiji način nego što je to uobičajeno na ovom prostorima. I što je najbolje, znaju da dijagnostikuju sve probleme u reprezentativnim selekcijama bez da su nekog pitali šta se dešavalo, primera radi, u Rusiji. Vidić je sve to preživeo i doživeo. Imaju sposobnost da uzmaju moć i liderstvo kao u slučaju Nemanje Belića. Imaju poštovanja prema starijima kao što je Vidić imao prema Pižonu Petroviću, ali traže poštovanje na kub u svlačionici. Mrze površnost, improvizaciju i izgovore za slabije treninge... Teško da nekome dozvoljavaju da bude iznad grupe.

Da nije početnik verovatno bi pola Srbije reklo da je Nemanja Vidić foto robot selektora kakav nam je potreban. Jer bi namrštenim pogledom u jednom trenutku izlečio i uvređene i povređene. Ili ih ne bi bilo.

Doći će i to iskustvo. A do tada Srbija ili FSS treba da pozovu, gaje i doškolovavaju Nemanju Vidića. Samo u tom slučaju Srbija će imati koristi od njegove PRO licence.

FOTO: Reuters/Action Images