1 NA 1 - MILAN GUROVIĆ: U Srbiji niko nije mogao da me čuva, Čovića sam uvek podržavao

 

Sportska drskost, ali pre svega paklen šut kojim je poput surovog snajperiste tokom cele karijere „ubijao“ nade protivnika, stvorili su od Milana Gurovića legendu igre pod obručima. A, da – i tetovaža Draže Mihajlovića… Ali o tome drugom prilikom.

Ovaj put naši čitaoce interesovala je više tzv. sportska strana, pre svega vezana za njegovu voljenu Crvenu zvzedu u kojoj je sada pomoćni trener.

Kako je raditi sa Vladom Vukoičićem i ko je od igrača u ekipi najveći šmeker ;-)? (Milan)
„Kao prvo, meni je čast i zadovoljstvo kao početniku da radim sa jednim takvim stručnjakom, iako je Vlada stariji samo dve godine od mene. Radi se o perspektivnom mladom treneru koga izuzetno cenim i iza koga stoje rezultati. Pri tom ne mislim samo na kup sa Zvezdom, nego generalno. Vlada ima još jedan kup, Jadransku ligu i polufinale Evrokupa. Prema njemu gajim veliko poštovanje. A ko je najveći šmeker? Ne bih sad tu izdvajao, diplomatski rečeno – svi su šmekeri...“

Da li smatrate da Zvezdi ponekad zafali ona energija, borbenost pa i sportska drskost koju ste nosili sa sobom i time kupili naša srca? (Nemanja Jeftić)
„Možda u pojednim trenucima, ali eto tu sam da ih malo podignem i da ih motovišem, mada mislim da ne bi trebalo da im manjka motiva kada igraju za Crvenu zvezdu, jer upravo naši navijači su ti koji im daju taj motiv. Razgovaram sa igračima, psihologija je takođe bitna u košarci. Nije dovoljan samo fizički trening. Džabe fizički trening ukoliko ne veruješ u to što radiš. Važno je imati veru u sebe. Postoje generacijske razlike u shvatanju košarke i odnosu prema treningu. Generalno govorim i još nisam video da neko ostaje da radi posle treninga ili da dođe ranije. Čini mi se da momci od 17, 18, 19 godina nemaju dovoljnu želju da budu bolji, možda grešim, ali je to neki moj utisak. Razlika se pravi preko leta, naročito kod mladog igrača. I ne vidi se trenutno, ali za godinu, dve se oseti i te kako, naročito kada si mlad.

Milane, koga od sadašnjih košarkaša Zvezde bi i sada kao „penzioner“ mogao da pobediš u basketu 1 na 1? :-) (Vlada S)
„Teško. Ljudi pričaju razne stvari, posebno kada vide mene da se nisam ugojio… Moram da priznam da tu ima dosta do genetike, hvala Bogu. Kažu mi često „Mogao si da igraš još dve tri godine“, međutim, evo primera zbog čega to baš nije tako: igrali smo pomoćni trener Nikola Birač i ja protiv Marka Simonovića i Branka Lazića. Bilo je to pre jedno dva meseca u Železniku. Igrali smo do 11 i glatko izgubili, tako da nema šanse, nikoga ne bih dobio!

Kad ćeš opet da dolaziš u Kosovsku Mitrovicu i da li ćeš, mozda s celim timom doći da zajedno proslavimo titulu??? (Laki)
„Ne znam da li ćemo doći da proslavimo titulu tamo, ali pozdravljam Kosovsku Mitrovicu. Bio sam tamo i upoznao sam te momke. Moja supruga je poreklom iz Leposavića koje je u blizini Kosovske Mitrovice“.

Pozdrav legendo, imam pitanje...Da li te pogađaju prozivke KOMŠIJA za suze na onom derbiju? Ako je ikako moguće, voleo bih da dobijem tvoj autogram jer si mi idol nad idolima! P.S.Hvala ti što si doprineo da NAŠA ZVEZDA bude PRVA PONOVO! (Nenad Ješić, Subotica)
„Kao mali sam naučio da plivam u vodi, a na „suvom“ sam naučio da plivam od pre tri, četiri godine od kad sam prestao da igram košarku. Mislim da je teže naučiti da plivaš na „suvom“ (što se tiče autograma, nije nikakav problem, dođi do Pionira)“.

JADRANSKA LIGA VREDNIJA OD DOMAĆE, REAL ZA NEZABORAV

Kao prvo, želeo bih da pozdravim legendu srpske košarke i velikog čoveka i igrača. Pitanje koje bih želeo da ti postavim jeste: zašto one godine kada si želeo da se vratiš i završiš karijeru u Zvezdi to nije bilo moguće i ko je to sve stopirao jer je to velika bruka za klub? U nekoliko prilika smo bili zajedno i pričali, ali nikada te to nisam pitao. Hvala na odgovoru. Veliki pozdrav legendo!!! (Đorđe Branković, Valjevo)
„Ne bih govorio o tome ko je to stopirao, znam o kome se radi, međutim neću da ga imenujem. Naravno, moja želja je bila sigurno da se vratim i da se oprostim od igračke karijere u Crvenoj zvezdi, ali je nekim ljudim smetala, hajde da kažem ta neka moja popularnost. Ne bih želeo o tome više da pričam...“.

Kakvi su tvoji odnosi sa Vujoševićem, Danilovićem i Todorićem? (Masimo Rasajski, Ofenbah)
„Kad se sretnemo pozdravimo se i rukujemo se. Nisam ulazio s njima nikada u neki konflikt niti želim. Oni vole svoj klub, ja volim svoj. Ja gledam interes svog kluba i to je to“.

Pozdrav Milane! Koji su ti najdraži poeni u Zvezdinom dresu i kakav je osećaj uzeti trofej posle nekoliko godina? Kada bi mogao da biraš između ABA ili Srpske lige i KRK šta bi izabrao?  (Nikola Nikolić)
„Sigurno da je bilo dobrih utakmica, ali izdvaja se Real Madrid koji smo dobili 21 razlike pred punim Pionirom. Možda je ta utakmica bila posebna zbog imena rivala. Što se tiče trofeja, osvojio sam kup i 2006. kao igrač i sad kao pomoćni trener. Iz moje perspektive podjednako su mi dragi. Prosto nema razlike, jer osećaš da si deo tima. A uvek bih najpre izabrao ABA ligu. Više je razloga: ABA liga je najvrednija, zna se da ideš direktno u Evroligu i mislim da je svim igračima i trenerima san da igraju Evroligu. Većina naših igrača, osim dvojice, trojice nisu bili deo Evrolige i bilo bi dobro da vide kako to izgleda“.

Milane, da li postoji iskrena želja kod igrača kao što su Aleksandrov, Jorović ili Dragićević, bez obzira na platu, da se vrate u Zvezdu i da li misliš da bismo njihovim povratkom imali moćnu ekipu? Da li su te lepe devojke, dok se nisi oženio, čekale nakon treninga kao što je slučaj sa fudbalerima? Šta misliš o Špankinjama? (Branko Turbarac)
„Ne znam da li bi imali moćniju ekipu od ove trenutno, jer momci koji su sada u Zvezdi sigurno zaslužuju mesto. Mislim sve najbolje o Joroviću, naročito što igra izvaredno u svojoj tridesetoj, kao i o Aleksandrovu i Tadiji. Drago mi je da su napravili dobre karijere. E sad, da li bismo bili bolji da se oni vrate – to je već hipotetičko pitanje. Mislim da su naše devojke mnogo lepše od Špankinja i zgodnije. Imao sam priliku da igram u Španiji, Italiji i Grčkoj i nigde nije u tom smislu kao kod nas. Banalan primer je da su na našoj autobuskoj stanici pet puta lepše devojke nego recimo u diskoteci u Madridu. A što se tiče čekanja – sledeće pitanje a, ha, ha“.

U kojoj meri su te iznenadile igre Igokee ove sezone? (Petar)
„Niko nije mogao da pretpostavi da će ostvariti takve rezultate, svaka im čast. To je skup iskusnih igrača, imaju iza sebe sedam, osam sezona. Većina je igrala i Evrokup. Zasluženo su na prvom mestu, međutim, stoji i to da je jedno igrati za Igokeu, a drugo za Crvenu zvezdu, uz svo uvažavanje protivniku“.

Koji igrač te je najbolje čuvao dok si igrao u Srbiji, a koji u inostranstvu?  (Sima Stojanović)
„U Srbiji se ne sećam da je neko mogao da me čuva, nije da se hvalim stvarno, nego mislim da je tako zaista i bilo. A u inostranstvu, pa recimo moj saigrač iz Barselone Rodrigo De La Fuente. Od ostalih protivnika, ne mogu stvarno da se setim da me je neko stvarno zaustavio, morao bih da lupam glavu“.

Koji je lepši grad, Madrid ili Barselona? (Stojke)
„Barselona. Ne zbog toga što sam tamo igrao, već iz razloga što je manji, ima more. Jednostavno, moraš da odeš da vidiš i da osetiš taj grad“.

KRITIKOVALI SU NAS KOD MOKE UMESTO IGRAČA KOJI NISU HTELI DA SE ODAZOVU

Kakva su ti sećanja na EP 2007. godine i reprezentaciju pod vođstvom Moke Slavnića u kojoj si bio kapiten? (Mirko)
„Kad vratim film, sve su to bili momci osim mene i Marka Jarića. Tada sam imao 32 godine i bio u statusu veterana. Ostali momci su možda imali tek dvadeset godina, pojedinci i mlađi. Nismo mogli ni da očekujemo neki rezultat. Obzirom na to da smo bili u grupi s Rusima koji su postali prvaci Evrope i Grcima, tada aktulenim šampionima, sa kojima smo igrali produžetak… Ali, hoću da kažem da je tanka linija između uspeha i neuspeha. Nažalost, mi smo prešli tu liniju neuspeha i svi su nas osudili. Pre bih osudio igrače koji se nisu odazvali. Ne bih poimenično, mislim da bi s njima trebali da se pozabave, a ne s momcima koji su ginuli tamo“.

Da li si se ikada takmičio u trojkama sa Stojakovićem na treninzima? Ko je bio bolji šuter? Iskreno odgovori ako možeš... Veliki pozdrav (Šilja)
„Direktno se nismo takmičili. Sećam se utakmice 2001. u Istanbulu, dobili smo Letoniju, Peđa je dao osam trojiki, ja sedam i, čini mi se Šćepa još jednu. Uglavnom, eto on je bolji a, ha, ha. Šalu na stranu, znamo ko je i šta  je uradio Peđa Stojaković i zbog toga ima moje puno poštovanje. On je na treningu u Sakramentu dao 75 trojki zaredom. Ja sam u Galatasaraju imao 50 pogođenih, sa iste pozicije. Oborio sam klupski rekord nekog domaćeg igrača, Haja Murata koji je tada još bio aktivan. I naravno, čim sa oborio rekord počeli su da mi vraćaju loptu u noge da me dekoncentrišu i uspeli su, ali šta da se radi...“.

Kakva su ti sećanja na sezonu odigranu u Vojvodini, 2003/2004? Da li se slažes s konstatacijom da košarka u Novom Sadu stagnira godinama? (Lala)
„Slažem se s tim! Novi Sad košarkaški faktički ne postoji. Tu je Vojvodina, ali sve je to slabo u nekim evropskim okvirima. I mislim da je to šteta za grad kao što je Novi Sad, pa i Niš da nemaju stabilne i dobre prvoligaše koji mogu nešto da urade ozbiljnije. Moguće je to promeniti uz novac i volju možda nekih političara. Bez toga teško“.

Veliki pozdrav!!! Čuo sam, Milane da si sjajan imitator. Da li je to istina? Kažu da savršeno „skidaš“ Bodirogu i Stojakovića. (Kole)

„Kako su to čuli!? A ha ha ... Pa dobro, s obzirom na to da smo godinama igrali zajedno u reprezentaciji, mi smo se malo šalili tako pre i posle treninga. Jesam ih „skidao“, ali sve je to bilo u granicama normalnog...“

Koliko ovi sukobi navijaca i klubova, Zvezde i Partizana mogu uticati na to da se za fajnal for ABA lige niko ne javi za domaćinstvo? I šta u tom slučaju? (Superheroj)
„Ja se ne razumem u te poslove, ali recimo da Igokea odbije kandidaturu, lepo bi bilo da Zvezda i Partizan zajedno organizuju fajnal for, ukoliko je to po propozicijama moguće. To bi bio dobar i razuman potez. Pokazali bi da nije baš sve tako kako se priča“.

Šta misliš, legendo o svađi Ivkovica i Labovića? Da li znaš zasto je Dragićeviću karijera otisla nizbrdo i da li ima šanse da se vrati? (Marko)
„Ne bih odgovarao na prvo pitanje. Što se tiče Tadije Dragićevića mislim da je imao nekoliko povreda koje su ga sprečile da uđe u reprezentaciju da pokaže koliko može. Neosporno da je Tadija odličan igrač“.

SEĆAM SE PODRŠKE GROBARA I HVALA IM NA TOME

Da li se Milan Gurović seća utakmice protiv Cibone u Evroligi dok je nosio crno-beli dres i „šetalice“ Čiča Draže kojom mu je pružena podrška u trenucima kada ga mnogi nisu podržavali, pogotovo van granica Srbije? Kakve uspomene nosi s tog meča? (Miloš, Novi Sad)
„Kada bih rekao da nisam imao podršku lagao bih i ne bih bio normalan. Bilo je to jedno lepo iskustvo, hvala im na tome, ali vremena su se promenila i život ide dalje“.

Koji mladi igrač ima najbolje fizikalije za centra u reprezentaciji? Da li si pratio igre Bobija Marjanovića i da li osim njega imamo još dominantnijih mladih centara? (Legenda)
„Bobi Marijanović sigurno igra dobro ove sezone. Mislim da njemu nije mesto u Megi i mislim da bi trebalo da posle ove sezone razmišlja o ozbiljnijim klubovima, uz svo poštovanje prema Mega Vizuri. Verujem da on može da igra Evroligu. Dominantan je i mislim nisam video baš tako dominantnog centra kod nas. Od mladih centara zanimljiv je, recimo Milutinov iz Partizana, tu je i mali Ristić iz Crvene zvezde, on takođe obećava. Eto možda bih izdvojio njih dvojicu ukoliko govorimo o perspektivi i nekoj budućnosti“.

Pozdrac za veliku legendu!!! Milane, da li misliš da možemo ponovo da izvozimo igrače umesto u Evropu u NBA? Kolika je snaga ABA lige u Evropi? (Marko)
„Realnost je da mi moramo da igramo Jadransku ligu s obzirom na to da je kvalitet srpske košarke pao na niske grane i da naši mladi igrači kroz ABA ligu mogu da se afirmišu, da napreduju, ukoliko žele nešto da urade u karijerama. To je definitivno tako. Izvoz igrača u NBA? Pa, mora baš da se rodi neki ekstra talenat kao što je Vlada Radmanović ili Peđa Stojaković. Baš mora da bude ekstra talenat da bi otišao direktno u NBA“.

Veliki pozdrav za Zvezdinu i srpsku legendu! Banjaluka nikad neće zaboraviti trijke protiv Amera 2002! Kakve su šanse da uskoro u Zvezdi zaigraju Miličić i Teodosić? (Igor, Banjaluka)
„Daleko si otišao u vezi sa Miličićem i Teodosićem, mislim da ćemo na to još sačekati... Često pitaju za tu utakmicu protiv Amera, sete se ljudi. Mada, evo prošle godine, na deceniju od te utakmice, sa suprugom i decom sam bio u Meraktoru. Pozvonio mi je telefon i sa druge strane se čuje: „Milane znaš li šta je bilo pre deset godina?“ Nisam znao stvarno, a bio je Indijanapolis...“

RAKOČEVIĆ BI POMOGAO REPREZENTACIJI

Zašto nema Rakočevića u reprezentaciji? Hoće li Zvezda da uradi nesto povodom toga, jer je dečko trenutno jedina legenda naše zlatne generacije koja je još uvek kosarkaski aktivna, tj. zaslužuje da bude deo reprezentacije? (Šarplaninac)
„Pravo je pitanje da li Igor ima želju da igra za reprezenatciju, ipak je reč o košarkašu od 35 godina. Ali, u odnosu na to kakve partije pruža u dresu Crvene zvezde, mislim da je bilo mesta da odigra bar 15 minuta na visokom nivou u kvalifikacijama. Mladi igrači bi imali mnogo koristi od toga. E, sad je drugo pitanje da li Igor želi da bude tamo…“

Šta možemo da očekujemo od naše reprezentacije na predstojećem Evropskom prvenstvu u Sloveniji? (Dušan)
„Mislim da imamo veliku šansu za dobar rezultat, što da ne i da osvojimo. Ja sam uvek bio optimista. Nekoliko naših igrača dominira u Evroligi, pre svega Teodosić i Krle. Nemanja Bjelica pruža takođe sjajne partije, Savanović je dobar, kao i Mačvan. Reprezentacija igra zajedno nekoliko godina, poznaju se dobro, Dušan Ivković je vrhunski stručnjak. Sve u svemu ima kvaliteta za visok plasman.“

Čime te kupio Nebojša Čović (ne naravno u bukvalnom smislu)? Koliko se sećam, ranije ga nisi ni cenio ni voleo... (Realan)

Da li misliš da su Vujošević i Čović otišli predaleko u prepucavanjima kroz intervjue i saopštenja? Čemu to vodi? (Stojan Živanović)
„Ne znam koliko je to potrebno našoj košarci... Stvarno ne bih da se mešam. Naravno da podržavam svog predsednika Nebojšu Čovića u svakom smislu.  Pitaće me zbog čega, evo i da odgovorim: Čović je uneo novine. Konačno je došao predsednik koji je igrao košarku. On se bavio ovom sportom, razume košarku iznutra. I to je još jedna u nizu neophodnih kvalifikacija za posao kojim se bavi“.    

 

NE ZNAM ČEMU OVO VODI, ZAR TREBA NEKO  GLAVU DA IZGUBI NA KOŠARKAŠKOM MEČU?

Kako si se osećao tokom prekida i svega onoga što se događalo u finalu kupa u nedelju? Šta misliš da bi trebalo učiniti da se slične stvari ne bi ponovile?  (Đole)
„Sigurno je žalosno to što se dešavalo. Ružna slika je poslata u Evropu. Kad pogledaš Kup Kralja u Španiji, mislim da nema ni jednog policajca u hali, a kod nas kao da smo na ratištu. Mislim da bi trebalo da se smire tenzije i s jedne i s druge strane. Problemi ne vode ka dobrom. Šta treba, neko da izgubi glavu? Da se poubijamo? Ne znam čemu to vodi, bolje da se onda ne igra košarka. Da li je potrebno da nečije dete nastrada kojeg su roditelji odveli da gleda košarku!? Moja supruga je bila tamo, neposredno u blizini mesta gde je aktiviran protivpožarni aparat i možete da zamislite kako sam se osećao? Strašno!“

Pozdrav za veliku legendu Zvezde i Srbije!!! Nismo mogli da vidimo na TV zbog čega si tačno isključen u nastavku finala Kupa Koraća u ponedeljak? (Matija)
„Boris Savović i Bertans su se „zakačili“, došlo je još nekoliko igrača Partizana da se rasprave o ne znam čemu. I ja sam, eto ušao u teren da ih razdvojim. Po propozicijama naše lige to je automatsko isključenje, jer ko je na klupi ne može na teren. Opravdano sam isključen i to je to“.

Milane, kako si se osećao protiv Igokee kada je isključen Vlada Vukoičić? Šta si rekao igračima na prvom tajm-autu? (Igor Stojanović)
„Ne mogu da se setim šta sam im rekao. Sigurno da smo skupili snagu i motivaciju, hteli smo da pobedimo. Malo nam je falilo. Dobro, šta je tu je. Krivo mi je zbog te utakmice. Nije to bio odlučujući meč, ali da smo dobili bilo bi sada drugačije“.

Pozdrav za kralja Milana! Kako se snalaziš kao pomoćni trener, s obzirom da si nedavno završio karijeru košarkaša? Da li te nekada nešto povuče da uđes u igru, a čini mi se da si i dalje u dobroj formi? (Sima)
„Možda nešto malo šut, nisam u nekoj formi... Vuklo me je ranije, godinu dana po završetku igračke karijere. Mislim da većina igrača koja prestane ima takav osećaj. Što se tiče pomoćnog trenera – učim, upijam svaku reč, gledam Vladu, kao i svaki početnik u nekom poslu“.

Veliki pozdrav za velikog igrača i čoveka! Interesuje me, pošto ga se sećam kao temperamentnog igrača, zašto nije malo burnije proslavio prvi trofej u sezoni, jer smo konačno uspeli da predupredimo sve pokušaje Partizana i na terenu i van njega? Još jedan pozdrav !!! (Uroš Bg)
„Ne znam kako burnije? Pa ne znam baš šta je trebalo da uradim? Temperamet dok sam bio igrač... Znate kako, van terena sam jedna ličnost, a na terenu druga. Mnogo puta mi se dešavalo u karijeri da kada se završi utakmica dođem kući i ne mogu da spavam. Imao sam različite reakcije, ali je to jednostavno bilo jače od mene, nisam hteo da me bilo ko pobedi. Takav sam bio“.  

Da li po tebi ovaj kup ima istu vrednost kao da je osvojen u regularnim uslovima, bez nastavka meča? Ili ostaje gorčina što je utakmica prekinuta i što je kup osvojen bez publike i generalno na jedan ružan nacin? (Manjito)
„Sigurno da je drugačije kada se pobedi pred publikom i bez tenzije. Ali nažalost se desilo t  što se desilo. Međutim, pehar je osvojen krajnje zasluženo i trofeju se u zube ne gleda, naravno“.

Piše: Milan Vuković

(FOTO: MN Press)