Profesionalac vedrog duha, rekorder VTB lige koji je srce dao Srbiji i Megi

Živimo u vremenu koje sve manje daje, a (pre)više uzima. U takvoj svakodnevnici često zaboravimo koliko je važno biti čovek. Da ne mrzimo, da osetimo empatiju, pronađemo sreću u malim stvarima, razmišljamo svojom glavom i učinimo nešto lepo.

Svako ko je poznavao Stevana Jelovca, reći će vam da bolju osobu nije upoznao... Uvek je nosio karakteristični osmeh na licu, bio je profesionalac vedrog duha. Pre svega, bio je čovek. Skroman i iskren.

Odlazak Stevana Jelovca pogodio je srpsku i evropsku košarku. Prerano je otišao zbog posledica moždanog udara. Mogao je još mnogo toga da pruži, mada je imao karijeru kakvom bi se ponosio svako.

Šira košarkaška javnost u Srbiji pamtiće ga po ulozi koju je imao u prvim reprezentativnim kvalifikacijama za Mundobasket. Dobio je veliko poverenje tadašnjeg selektora Aleksandra Đorđevića, debitovao sa 28 godina i odigrao devet od dvanaest utakmica u dresu sa nacionalnim grbom. Beležio je 11,8 poena, uz 45,1 odsto iz igre, te 4,9 skokova i 1,1 asistenciju. Bio je jedan od svega devetorice reprezentativaca koji su bar u novim, turbulentnim vremenima reprezentativne košarke tokom kvalifikacija proveli sa timom bar polovinu vremena. Ipak zbog jake konkurencije nije uspeo da se izbori za mesto među putnicima za Kinu. To nikako ne umanjuje činjenicu da je bio među najzaslužnijima za plasman Srbije na Mundobasket i da je zasluženo ispunio dečački san zbog čega je ponosno branio boje svoje zemlje.

IN MEMORIAM: Stevan Jelovac (1989-2021)

Kao neko ko je rastao u zlatnom dobu jugoslovenske košarke, basketaru je u ruke uzeo povučen društvom, ali i očaran minijaturama velikana devedesetih. Posle samo nekoliko dana shvatio je da karate nije za njega i da mu je košarka bliska. Zbog legendarnih Sakramento Kingsa Vlada Divca i Peđe Stojakovića budio se u sitne sate i upijao njihove poteze, učio od najboljih preko malih ekrana, kako bi sve to mogao da prenese na parket već tokom sledećeg treninga. Ideja da kroz sport provodi još više vremena sa drugarima, brzo je prerasla u ljubav koja ga je kasnije odvela do dresa reprezentacije Srbije, ali i avantura u najjačim ligama Evrope, zbog čega je govorio nekoliko svetskih jezika. Rusija, Turska, Litvanija, Španija, Italija, Nemačka... Stigao je i do Japana, pre nego što je stigao u Grčku gde je potpisao poslednji ugovor u atinskom Aeku.

Prošao je kroz ruke čuvenog trenera Janka Lukovskog u rodnom Novom Sadu, a kako je njegov talenat brzo počeo da se oslikava na delu, dobio je mogućnost da se oproba u mlađim kategorijama Partizana. Ipak, prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Vizurom, današnjom Megom Mozzart, u sezoni 2009/10 gde je zablistao i pokazao kvalitet. Isti ga je već u aprilu 2010. odveo u Crvenu zvezdu gde je ostao sve do novembra. Kako su na prelazu dve decenije vremena na Malom Kalemegdanu bila nikad teža i izazovnija, vratio se u Megu gde je kraj Branka Milisavljevića, Gorana Ćakića i golobradog Vasilija Micića nastavio košarkaški rast uz prosečno 13,8 poena i 5,4 skoka.

Stevan Jelovac (©MN Press)

Upravo zbog šanse koju mu je dala, njegovo srce zauvek je pripadalo Megi.

“Navijam za Megu i kada god mi vreme dozvoli gledam njihove utakmice. Dopada mi se to što dosta rade sa mladim igračima. I ja sam ponikao u Megi. Pratim i Partizan i Zvezdu, ali je Mega - Mega. Ona mi je u srcu“, otkrio je Jelovac u jednom razgovoru za Mozzart Sport.

U Antaliji je započeo internacionalnu karijeru, a preko Juvekazerte stigao je do Lijetuvos Ritasa gde je tokom takmičarske 2013/14 prvi put u karijeri iskusio Evroligu i Evrokup. Kroz 18 utakmica u elitnom takmičenju prosečno je igrao 13 minuta uz 6,3 poena i 2,5 uhvaćenih lopti. Put ga je dalje odveo u Saragosu gde je pronašao sredinu koja mu odgovara. Brzo se navikao na zemlju, jezik, narod, ligu i košarkaške prilike u Španiji, zbog čega se zadržao tri sezone. Iako je bio jedna od najdominantnijih figura Saragose i u Evrokupu privlaćio pažnju sa 13,8 poena i 5,4 skoka, nije želeo da žuri i donosi ishitrene odluke. Bio je nogama čvrsto na zemlji. Sanjao je da zaigra za Real Madrid, a iako nije obukao dres Blankosa neke od najboljih partija odigrao je upravo protiv Kraljevskog kluba.

“Ako nisam mogao da pređem u neki evroligaški klub tokom leta, nije mi bio prioritet da menjam tim bez potrebe. Jer, ovde se mnogo lepo osećam, ovde je sve super, uslovi su neverovatni, od stana, kola, hale gde treniramo, igramo... Grad je prelep, nije preveliki, ali ima sve što treba. Trener je ostao isti kao prošle sezone, svi imamo odličnu komunikaciju s njim“, pričao je Jelovac za naš sajt samo nekoliko dana posle MVP role protiv Fuenlabrade sa 29 poena, 10 skokova i indeksom 36:

“Svaki igrač, normalno, ima želju da igra Evroligu. Sada mi je najbitnije da igram. Imam 27 godina i želim da igram. E sad, ako ne mogu da dobijem minutažu u nekoj evroligaškoj ekipi, onda je bolje da ostanem ovde, gde mi je lepo, još jednu godinu. Naravno, bilo je interesovanja, ponuda, bilo je priča za odlazak u Rusiju. Ali, ovde je kvalitetnija Liga, život je bolji. To je uticalo na moju odluku da ostanem još jednu godinu. Pa, videćemo šta će biti za sledeću godinu. Polako, ima vremena. Cilj svakog igrača je da igra Evroligu, posebno sada kada je promenjen sistem i kada je to drugačiji sklop sa 16 najboljih timova Evrope“.

Momčino, nismo se tako dogovorili…

Pravu eksploziju doživeo je prelaskom u Nižnji, gde je sarađivao sa Zoranom Lukićem. Bio je jedan od nosilaca igre kluba iz Novgoroda, beležio partije života, a sezonu 2017/18 završio je sa impresivnih 19,8 poena i 7,1 skokom. Partiju karijere odigrao je 15. februara 2018. godine protiv Kaleva u Talinu. Pamtiće se ta utakmica po dva i dalje aktuelna rekorda VTB lige – indeksu 55 uz 49 poena! Zanimljivo, u obe kategorije pretekao je neprikosnovenog strelca Kita Lengforda. Magični nastup u Estoniji dopunio je sa još 15 skokova.

Stevan Jelovac u dresu Srbije (©FIBA Basketball)

Nekoliko dana pre istorijskog nastupa u dresu Nižnjeg, Jelovac je dobio poziv Aleksandra Đorđevića da zaigra u kvalifikacijama za Mundobasket umesto kapitena Milana Mačvana kome je sezona bila završena zbog povrede prednjeg ukrštenog ligamenta i meniskusa. Debitovao je protiv Nemačke 23. februara 2018. sa devet poena i dva skoka za 22 minuta. Iako je Srbija taj meč izgubila, Jelovac je prvim nastupom za Orlove zaokružio godinu iz snova.

Tuga širom Evrope: Saučešće uputili Barselona, Panatinaikos, Olimpijakos, Anadolu Efes, ACB liga...

Igrao je srcem, poštovao košarku, bio najbolji gde god da ga je put vodio. Čak i kada je Bamberg napustio silom prilika posle odlaska Ajnarsa Bagackisa zbog toga što ga Federiko Perego, inače treći pomoćnik letonskog stručnjaka pre rastanka, nije video u svojim planovima iako je bio najbolji igrač tima, Jelovac nije mogao da brine jer je u Gazijantepu našao sredinu koja ga želi.

AEK se oprostio od Jelovca: Tragedija, neobjašnjiv bol!

“Kako se nositi sa ranama sudbine? Kako se pomiriti sa neshvatljivim? Naše nasmejano dete je otišlo...“

Ovom porukom atinski AEK potvrdio je da je Stevan Jelovac izgubio najvažniju, životnu bitku. Svedoci njegovog boravka u Grčkoj kažu da je prirastao za srce mnogima od prvog “dobar dan“, jer je zračio posebnom energijom. Kroz samo nekoliko reči može da se razume kakva je osoba bio Stevan Jelovac. Najbolji, nažalost, često odlaze prerano...