Prvi znaci panike u Madridu: Da li je Real već zakasnio sa selekcijom tima za sledeću sezonu?

Izgledalo je kao da niko ne može da ih zaustavi nap utu do zvanja najboljeg. Izgledalo je kao da bi se komotno plasirali i u plej-of NBA lige. Ali sezona je maraton, a ne sprint i u Madridu su se pojavili prvi znaci panike posle tri uzastopna poraza Reala u Evroligi.

Tačno je da to nimalo nije uzdrmalu Realovu poziciju, jer su Los Blankosi pre ove crne serije bili na fantastičnom učinku od 22 pobede i samo tri poraza. Sada ih imaju šest, ali i dalje imaju tri pobede više od drugoplasirane Barselone i sva je prilika da će sa prvog mesta u plej-of.

Međutim, ne treba zanemariti jedan istorijski podatak koji pomalo brine sve u Madridu. Otkako se Evroliga igra u aktuelnom, ligaškom formatu, nijedan klub koji je bio prvi u regularnom delu sezone nije i podigao pehar namenjem najboljem košarkaškom timu Starog kontinenta.

Košarka nije fudbal. U košarci, bar za ove najveće, sve staje u plej-of mečeve i na kraju Fajnal For Evrolige. Sve staje u trenutak, a Realov nije dobar. Porazi od Olimpije Milano (76:81), Panatinaikosa (86:97) i sinoć od Fenerbahčea (79:89) nisu značajno promenili situaciju Madriđana, ali jesu poljuljali samopouzdanje ekipe naraslao kao kvasac posle osvajanja španskog Superkupa, a zatim i Kupa kralja. Niko naravno ne može da igra devet meseci na istom nivou, ali nervoza je zakucala na vrata.

“Osećaj je loš. Ništa nismo uradili kako treba”, iskren je bio kapiten Serhio Ljulj posle Fenerbahčea, pre no što je nešto opravdanja pronašao u umoru igrača posle reprezentativnih akcija.

To bi moglo da posluži kao alibi Fakundu Kampacu i Gabrijelu Deku. Ostalima već malo teže. Pa se sada lokalni mediji pitaju da nije Kraljevski klub već zakasnio sa selektiranjem ekipe za narednu sezonu?

Trener Ćus Mateo još ne zna da li će da bude tu i posle leta. Isto važi i za prvu zvezdu tima Valtera Tavaresa. Čini se da je Mario Hezonja bliži povratku u Panatinaikos. Džanan Musa je produžio ugovor, ali ima opciju da ode u slučaju dobre NBA ponude. Nejasna je i situacija Vensana Poarjea, jer Real bi prvo morao da vidi šta će sa Tavaresom. Obojici bi morao da značajno podigne primanja, pitanje je ima li budžet za to.

Ljulj, Rudi Fernandez, Serhio Rodrigez, oni već dugo flertuju sa zalaskom, mada se i dalje izuzetno nose sa godinama. Dokle? To niko ne može da zna. Karlos Alosen i Albert Abalde ipak imaju marginalne uloge.

Ljudi generalno vole kad se osećaju sigurnim što nije slučaj sa mnogim igračima u klubu. Jeste da malo ko u Evropi ima iskustva koliko Kraljevići, ali kada ne budućnost neizvesna svi se uznemire. Otud taj strah da bi u Madridu mogla da se ponovi sezonu 2013/2014, poslednja Nikole Mirotića u Realu.

Pablo Laso je sedeo na klupi. Real je sezonu otvorio sa rekordnom 31 pobedom u nizu. Na kraju – katastrofa. U milanskom finalu Evrolige Real je posle produžetka izgubio od značajno slabije ekipe Makabija. U ACB ligi su isputili prednost domaćeg terena i izgubili finale od Barselone. Sve se raspalo.

Ne ponovilo se. Jedina želja Madriđana.