BOMBER IN SERBO: Čudo je kad Zvezda tuče Liverpul, a ne Juve Atletiko

Vreme čitanja: 5min | sre. 13.03.19. | 18:14

O okršenjom ugledu Čola Simeonea, sjajnom Maksu Alegriju, rađanju nove zvezde Bernardeskija

(Od dopisnika MOZZART Sport iz Rima)

Čudo je kad Crvena Zvezda pobedi Liverpul 2:0, a ne kada Juventus, sa najboljim fudbalerom 21. veka, sredi Atletiko Madrid 3:0 u Torinu. Euforija posle trijumfa Bjankonera je razumljiva, ali kad se slegnu utisci i analizira hladne glave utakmica, na površinu izađe da se uspeh Ajaksa u Madridu ili Mančester junajteda u Parizu kotiraju bolje na listi podviga i iznenađenja. Drugim rečima: ako je Juve veliki tim kadar da osvoji Ligu šampiona, onda je sinoćnji meč normalnost ,a incident je bio poraz od Atletiko Madrida na Vanda Metropolitanu pre tri nedelje.

Izabrane vesti

Dobar deo navijača Stare dame se setiodobro poznate pošalice o dedi i fliperu. Moglo bi se reći da su sanjali da počaste tom duhovitošću Čola Simeonea kada je pokazao da ima „los huevos“ posle golova na prvoj utakmici. Pitanje glasio ovako: „kako se zove deda sa tri jaja? Fliper! Dakle, ako Simeone ima jaja, Alegri je fliper, odnosno italijanski stručnjak je održao lekciju argentinskom kolegi koji nije uspeo da ubrizga ratnički duh svom timu.

Atletiko je došao u Torino samo sa jednom idejom: katenaćo do iznemoglosti. Taktika Simeonea je usmrtila čak i takav talenat kakav je Grizman. Ne pamti se meč u kom Atletiko Madrid sa Simeonom na klupi nije uputio makar jedan udarac u okvir gola, kao protiv Juventusa. Čolo je pokušao da prođe u sledeći krug Lige šampiona primenjujući taktiku koja je u poslednjh deset godina samo dvaput dala rezultate u Ligi šampiona. Reč je o Interu i Čelsiju koji su protiv Barselone u polufinalima Lige šampiona 2010. i 2012. klasičnim katenaćom stigli do rezultata. 

Alegri je pročitao Simeonea kao otvorenu knjigu, predviđajući svaki njegov potez, dok je toskanskih stručnjak bio nerešiva enigma za Čola. Trener italijanskog šampiona je predvideo da će se Atletiko braniti „niskom odbranom“, svi iza lopte, dopušutajući Juventusovim igračima da bez presinga stignu na 35-40 metera od gola Oblaka.

Simeone je mislio da će nadmudriti Alegrija, kao pre tri nedelje, kada je striktnom markacijom Pjanića, praktično, obezglavio igru Bjankonera. Međutim, Alegri je naučio lekciju iz Madrida. Ostavio je Dibalu na klupi, dao zadatak Emre Džanu da čuva leđa Pjaniću, istovremeno otvorio prostor Kanselu i Bernardeskiju po desnom krilu, dok je na levom boku, pravo iznenađenje bio Spinacola koji je maksimalno koristio otvaranje prostora zahvaljujući kretanju Ronalda. Prva dva gola Kristijana su plod centaršuteva Bernardeskija i Kansela.

Čolo Simeone nije samo izgubio meč, ispao iz Lige šampiona, već je okrunio i dobar deo ugleda koji je uživao. Atletiko nikad nije slovio za tim koji igra lepršav, dopadljiv fudbal. Njegova glavna karakteristika je bio ratnički duh, oranje po terenu, bespoštedna borba. Ništa od toga nismo videli: samo jedan stidljiv i uplašeni tim koji nije ni pokušao, ozbiljnije, da promoli glavu van svoje polovine terena.

O Ronaldu je uzaludno trošiti reči. Uostalom, od fudbalera koji ima platu 33.000.000 evra godišnje  se očekuje da na odlučujućim utakmicama pokaže zašto ima pet puta veću platu od drugog najplaćenijeg igrača Juvea. Nije slučajnost da je Real Madrid abdicirao baš u godini kada je ostao bez Portugalca, kao što neće biti ni koincidencija ako Juve sa CR7, već u prvoj sezoni, stigne do cilja koji juri neuspešno već 23 godine.

Par reči zaslužuje Maks Alegri. Kako prolazi vreme počinje sve više da podseća na Trapatonija. Ne samo zbog broja osvojenih Skudeta. Pupalarni Trap ih je osvojio sedam (šest sa Juveom i jedan sa Interom) a Alegri je već na kvoti šest, računajući ovogodišnji za koji mu je potrebna samo matematička sigurnost i onaj sa Milanom. Veliki kvalitet Alegrija je što zna da iskoristi bolje od drugih poraze svog tima da napravi korekcije i pretvori kikseve u zlata vredna iskustva na kojima se temelje budući uspesi. Budući da je Alegri tek zašao u šestu deceniju života i da je pred njim još najmanje deset godina na vrhunskom nivou mogao bi zaista da uđe u uzak krug najvećih italijanskih stručnjaka svih vremena.

Jučerašnji meč je velika injekcija optimizam za italijanski fudbal. U krilima Juventusa stasava nova generacija reprezentativaca koji bi mogli da vrate Azure u vrh evrospkog i svetskog fudbala. Bernardeski je već igrač evropskog profila i velikog kalibra. Štaviše, protiv Atletika je rođena nova zvezda italijanskog fudbala. Da se nije povredio jesenas kada je bio u usponu forme i kada se izborio za mesto standardnog startera, Bernardeski bi već odavno eksplodirao.

Sinoć je i Evropa upoznala igrača koga u Italiji već dobro znamo: Spinacolu. Levi bek koji je stigao iz Atalante i koji je ostao dugo u boksu zbog povrede je rešenje za bekovsku poziciju u narednih šest, sedam godina, kako za Juve tako i za Azure Roberta Mančinija. Tu je i mladi Ken. Juventusovom tinejdžeru, prvom milenijalcu koji je kročio na teren Serije A bilo je potrebno par minuta da uradi više na terenu nego Mandžukić za 70.

Što se tiče Serije A, Milan nastavlja da igra neubedljivo ali i da ređa pobede. Sada je na Rinu Gatuzu da mu se ne dogodi ono što je zadesilo Romu u derbiju sa Lacijom. Milan ulazi kao favorit u derbi, ne samo zbog boda prednosti na tabeli, već i zbog kompletno promenjene situacije: u nedelju će Rosoneri imati gotovo sve igrače na raspolaganju (odsutan samo Bonaventura) dok će Inter imati nekoliko rovitih igrača, plus Ikardi, teško da ćemo videti Maurita do kraja sezone u dresu Intera.

Lučano Spaleti u sledeće dve nedelje određuje svoju trenersku sudbinu. Trener Intera je napunio 60 godina i teško da će imati još jednu šansu da trenira veliki italijanski klub i proba da kruniše svoju karijeru prvim Skudetom. Zato protiv Ajntrahta u Ligi Evorpe i Milana i Lacija u Seriji A nema pravo na grešku. Neće mu biti lako: Najngolan ima minimalne šanse da se oporavi za derbi, Perišić i Brozović su roviti. Jedina dobra vest je oporavak Kejte.

Roma je protiv Empolija pobedila na isti način kao što je uknjižila bodove protiv Frozinonea i Bolonje. U tom smilslu promena na klupi se nije osetila na terenu, delom i zato što Klaudio Ranijeri na debiju nije mogao da računa na sedmoricu prvotimaca i posledično nije mogao da promeni formacijsku postavku igre u 4-4-2. Nju njemo videti u Ferari, protiv Spala, kada se vrate Džeko, Kolarov, Facio.

U Napulju je došlo do kopernikanske revolucije. Od kada je Aurelio De Laurentis preuzeo Napoli njega nije zanimala Liga Evrope, čak je vodio svoj mali privatni rat protiv čelnika UEFA omalovažavajući drugo po značaju kontinentalno takmičenje. Dolazak Karla Ančelotija je doprineo velikom zaokretu u razmišljanju De Laurentisa i sadaNapoli cilja svom snagom na Ligu Evrope. Narcističnom predsedniku Napolija se sviđa ideja da njegov Napoli uđe u anale kao prvi italijanski klub koji je osvojio Ligu Evrope, toliko da se ne gunđa što je Juventus na 18 bodova daleko od Napolija.

PIŠU: Roberto Pruco Bomber i Željko Pantelić


tagovi

Bomber in SerboŽeljko Pantelić

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara