INTERVJU NEDELJOM - Stevan Ostojić: Ostajte ovde, sunce tuđeg neba čekaće na vas! (VIDEO)

Fudbal je igrao toliko dobro da su tog davnog leta 1964.godine, Crvena zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk i Vojvodina, zbog Stevana Ostojića ušli u žestok obračun, ne birajući sredstva kako bi ga privoleli da obuče baš njihov dres. Posle velike afere koja je istinski pretila da mu u samom startu uništi karijeru, vanserijski talentovani fudbaler iz sela Ostojićeva kod Sente, stavio je paraf na ugovor sa Crvenom zvezdom, čime je ostvario dečački san.

Travom Marakane je plesao šest sezona, tokom kojih je odigrao 124 utakmice i postigao 49 golova. Kopačke o klin je okačio posle kratkotrajne epizode u američkom San Hoseu, da bi se potom opredelio za trenerski posao.

Šef struke našeg najtrofejnijeg kluba bio je u periodu od 1981. do 1983. godine, posle čega je bio trener mlađih kategorija i član uprave, a danas je ponosni deda unuku Milošu koji polako i sigurno kreće njegovim fudbalskim stopama. Na početku razgovora, legendarni as se prisetio detinjstva i okolnosti pod kojima je zavoleo "bubamaru"…
"Ćale mi je bio mašinovođa, bila je ratna situacija i moja majka, sestra i brat, putovali smo s njim u vagonu. Jednog dana iskrcali smo se u Subotici i tu i ostali. Nekako smo bili rođeni da budemo korektna i dobra deca i zato su familiju Ostojić svi voleli", kaže Stevan Ostojić.

Sećate li se prve lopte koju ste dobili?
"Fudbal se u to vreme igrao krpenjačama, ali kako je moj otac Spasoje često putovao, jednom prilikom mi je doneo iz Češke loptu. Verovatno je bio među prvima u tadašnjoj Jugoslaviji koji je doneo pravi fudbal u našu zemlju. A koža je bila tako ušnirana debelo da kad loptu udariš glavom, ostane ti urezana šara na čelu a ha, ha".

Sigurno ste bili glavni u društvu?
"A pa to se znalo, ja kao vlasnik, stavim loptu pod mišku i onda svi u koloni idu za mnom. Igrali smo na terenu koji smo zvali "libo legelo", što je na mađarskom značilo - guščja poljana".

Ko je prvi primetio vaš talenat?
"Moj pet godina stariji burazer Ivan koji je bio veoma dobar fudbaler. Igrao je prvo za OFK Suboticu, onda za subotički Spartak, potom za OFK Beograd, odakle se vratio u Bačku. Bio je desno krilo, brz, snažan i jak. Imao sam 15 godina kad me pozvao da pođem s njim na trening i to u vreme kad je bio jedan od najpopularnijih mladih ljudi u Subotici".

Kako ste prošli na probi?
"Svi su govorili da dobro igram, međutim, ja sam nešto više voleo da branim i bacam se između stativa. Tek kad bi nam ekipa gubila, onda su me gurali napred. Iz tog razloga sam i na tom prvom treningu u OFK Subotici, izrazio želju da stanem na gol".

I, kako ste branili?
" Dobro, mada sam u stvari više igrao, pošto sam iznosio loptu iz šesnaesterca driblajući po nekoliko protivničkih igrača. Oduvek sam bio vižljast, ali istovremeno žilav i čvrst, tako da je malo ko mogao da me dobije u duelu. Jednostavno sam znao da se postavim kako i kad treba i tako sam kompenzovao nedostatak snage. Jedino su mogli da me sruše kad ih pretrčim i onda me opletu s leđa. Ma, ja mislim da bih i sad mogao da igram".

Jeste li sve vreme stajali na golu?
"Nisam i to zahvaljujući Moši Mijatovu, tehničkom direktoru kluba koji je u nekoliko prilika video kako driblam sve živo i onda trčim nazad na gol. Upitao je nekog od prisutnih ko sam ja i kad su mu rekli da sam Icekov brat (Ivanov brat, prim.aut.), pozvao je trenera i rekao mu: "Icekovog brata da skloniš s gola i meteš ga da igra centarfora"! On ga je poslušao i već na sledećoj utakmici sam zaigrao u napadu i odmah sam opravdao očekivanja trenera i direktora kluba".

Kad ste zaigrali za prvi tim?
"Čim sam napunio 16 godina, prošao sam specijalistički lekarski pregled i zaigrao za seniorsku ekipu. Odmah sam počeo da skrećem pažnju na sebe neuhvatljivim driblinzima i golovima koje sam davao s velikom lakoćom."

Koliko ste se zadržali u redovima OFK Subotice?
"I onda, kao i danas, bilo je protekcije, ljubomore i svega što ide uz to, tako da nisam, što bi se reklo, išao putem kojim se ređe ide. Na moju žalost, do Marakane i dresa Crvene zvezde, morao sam da stignem naokolo, posle dokazivanja na "Čairu"."

Po čemu pamtite te niške dane?
"Po fantastičnoj generaciji Radničkog koja je lagano izborila plasman u Prvu ligu i sjajnim partijama koje sam pružao. Gotovo da nije bilo utakmice na kojoj nisam postigao bar jedan gol. Posebno nadahnut sam bio protiv tadašnjih najvećih klubova, Zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka koje sam umeo i sam da pobedim. Iz tog razloga sam, po dolasku u Crvenu zvezdu, saigračima u šali rekao da se osećam kao da sam i ja osvojio titulu, pošto su moji golovi te sezone, raspršili snove Zvezdinih konkurenata o osvajanju šampionata."

Kako ste se osećali kad ste zaduživali crveno-belu opremu?
"Rečima je to teško da se opiše, ali sam stalno govorio i iza tih reči i dan -danas stojim, da je bolje odigrati za Crvenu zvezdu jednu utakmicu, nego ne znam koliko za neke druge klubove. I to je tačno!"

Zašto Zvezda odavno nije ono što je nekad bila?
"Autoritet smo dugo gradili i izgradili, da bi u jednom trenutku počeli da ga gubimo. Sve je počelo rasprodajom igrača, pošto smo postali prvaci Evrope. Mi svake godine nešto veliko priželjkujemo, iako znamo da nemamo para da to što smo naumili i realizujemo. Ukupna situacija u srpskom fudbalu je loša i neće da bude bolja, sve dok srpske porodice ne počnu da žive dobro i dok država ne bude na svojim nogama. E, tek tada će biti stvoren ambijent da se pojavi publika i da igrači igraju bez straha od ovoga ili onoga."

Sedeli ste u upravi crveno-belih za vreme predsedničkog mandata Vladana Lukića. Šta se u Ljutice Bogdana u međuvremenu promenilo?
"Normalno da svakodnevno pratim dešavanja unutar kluba i mogu da kažem kako aktuelna rukovodeća garnitura povlači dobre poteze. Sviđa mi se što prljav veš više ne izlazi van stadiona, što je oduvek bio manir našeg kluba. Sve u svemu, očekujem da se uskoro stabilizuje situacija, ali niko ne sme da očekuje da se preko noći sve postavi na svoje mesto. Čak da se odnekud stvore neke grdne milijarde, to je nemoguće. Jednostavno, mi moramo prvo da vratimo onu prepoznatljivu Zvezdinu dušu i autoritet, a onda redom sve ostalo. Ukoliko se nastavi sa davanjem lakih obećanja, samo ćemo da padamo sve niže i niže."

Vaš unuk igra u petlićima Zvezde. Vidite li ga jednog dana u prvom timu?
"Miloš je zlatno i talentovano dete, kome samo treba dati pravu šansu. Do sada je nije dobijao i stoga se bojim da ne dođe u situaciju u kojoj je nekada bio njegov deda! Hoću da kažem kako nema potrebe da ide negde drugde, kako bi dokazao da je igrač za Crvenu zvezdu. Kao, zameraju mu što je fizički slab. Dobro, kažem i ja da je fizički malo slabiji, međutim, interesantan je igrač. Pusti dete da igra tri utakmice u nizu i onda da vidimo da l je slab ili nije!"

Da ste vi direktor Omladinske škole, na čemu biste insistirali?
"Insistirao bih da se u školi fudbala deca uče osnovnim elementima, tehnici, kolektivnoj igri, lažnim kretanjima, a ne da se od najmlađeg uzrasta jure rezultati. Na primer, dogodi se da neko nekoga pobedi sa 10:0 i onda svi viču bravo, to je dobro. A šta je tu dobro?! Bravo i dobro moglo je da se kaže kad su naši omladinci postali prvaci sveta. Taj prirodni put je najvažniji, kad postepeno sazrevaš kao igrač i kad te publika izbaci u orbitu."

Da, ali kako prvo vratiti publiku na stadione?
"Na vrlo jednostavan način i to tako što ti mladi i talentovani dečaci ne treba da žure u inostranstvo grlom u jagode. Jedini ispravan put je da kompletni igrači postanu u svojoj zemlji, pred svojim navijačima i tek onda odu u tuđinu da unovče akumulirano znanje. Prodajom poluproizvoda niko ne profitira i to država mora da zna! Priča se i piše o nekolicini klinaca koji su imali sreću i napravili uspešne karijere, a niko ne priča i ne piše o stotinama dečaka koji su se iz sveta vratili neobavljenog posla!"

POLITIČARIMA FUDBAL TREBA DA SLUŽI ZA RAZONODU

Šta mislite o političarima koji sede u upravama klubova?
"Političari bi prevashodno trebalo da se bave politikom, ali ne kažem da ne treba da budu prisutni i u sferi sporta. Političari su potrebni, samo na neki drugi način i u smislu da njima fudbal služi za razonodu, dok oni fudbalu treba da daju neprestanu podršku. U suprotnom, trebaće nam 300 godina da se vratimo gde smo nekad bili", zaključio je Ostojić.

(FOTO: MN press)