Kako se traži Zvezdina devetka? Za dve godine devet napadača i 58 golova

„To je ono što nam je trebalo”, odjekuje jedinstven glas navijača Crvene zvezde posle tri gola Ričmonda Boaćija, pridošlice iz Latine, na dve pripremne utakmice u Pafosu. Povremeni reprezentativac Gane jeste pokazao zavidnu fudbalsku pismenost i golgeterski njuh dostojan predvodnika napada srpskog šampiona... Međutim, u celoj priči postoji jedno „ali”, proisteklo iz činjenice da je Džošua Parker imao sličan, silovit start u pripremnom periodu, ali je kasnije u kratkom roku postao jedan od najvećih promašaja u istoriji Crvene zvezde. Otuda i blaga bojazan, rezervisanost, kod pojedinih fanova crveno-belih boja da se Boaći ne pretvori u žabu iz kultnog crtanog filma koja pred očima vlasnika pleše i igra na nivou najvećih svetskih pop zvezda, a pred širokim auditorijumom samo krekeće.

ZVEZDA DOVELA DESNOG BEKA IZ BRAZILA

Jeste na Marakani prethodnih godina traženje kvalitetnog štopera predstavljalo potragu za Zlatnim gralom (veruju sad da je Frimpong taj), ali doveli su i kamaru napadača. Svi su imali prefiks pojačanja, ali je mnogo više od prelazne ocene zaslužio samo ove zima prodati Portugalac Ugo Vijeira. Da nije bilo disonantnih tonova s Upravom i stručnim štabom tokom jeseni, Portugalac bi, vrlo verovatno, zaslužio odličnu ocenu. Uostalom, Vijeira je postigao 27 golova u zvaničnim mečevima, a ostala petorica napadača dovedena od zime 2015. godine 31 gol.

Bilo je među njima i „specijalaca”, poput Predraga Sikimića koji nije pristigao iz Voždovca za simbolično obeštećenje da bi bio prva opcija, već da bi iskustvom dopunio arsenal Zvezdinog oružja. Kako bilo postoji ona stara fudbalska misao, ili nenapisano pravilo, da prava devetka mora da se čeka, ponekad istrpi, jer kada probije barijeru sposobna je i ušima da postiže golove. Međutim, sadašnjost Crvene zvezde je takva da nema vremena da čeka, niti da stvara veličine blindirane desetogodišnjim ugovorom kakve su svojevremeno imali Dušan Savić ili Zoran Filipović.

GREŠKE SA SALAMIJEM I PARKEROM

Reći će na Marakani, možda i s pravom, da su ove zime bili prinuđeni da restartuju snage u špicu, jer se Ugo Vijeira, koji je i kao grešnik u podsvesti svih u klubu bio prva opcija, odlučio za odlazak u Japan. Kožu Portugalca, pre svega, treba da navuče pomenuti Ričmond Boaći, a velika očekivanja stavljena su pred Milana Pavkova i Srđana Vujakliju... Dakle, dolazak tri napadača uz iskusnog Sikimića, još prisutnog Orlandića (ima odličnu statistiku), i snaga koje dolaze oličene u Romaniću, Vučićeviću i Dejanu Joveljiću, nagoveštava borbu do poslednjeg treninga, ne samo kada je u pitanju epitet startera, nego i mesto u protokolu. Posebno, ako se uzme u obzir da će aktuelni šef stručnog štaba možda ostati dosledan formaciji 4-2-3-1.

Međutim, i tu postoje dve škole mišljenja. Jedno je da Crvena zvezda mora da ima ozbiljnu konkurenciju koja će izbaciti kvalitet. A druga kaže da se takvim pristupom teško može napraviti špic vredan pet miliona evra.
„Ne smatram da imamo višak igrača u špicu. Kao što znate, mali Joveljić je imao mononukleozu, morao je da pauzira šest meseci i sigurno nije spreman za seniorski fudbal. Pauzu je imao i Vučićević, Romanić je igrao samo za omladince i sada razmišljamo šta je najbolje za njega”, objasnio je nedavon Zvezdan Terzić.

Kako bilo, Zvezda je za dve godine dovela devet napadača, ima u magacinu tri bisera iz omladinske škole, a pred sobom izazov „moranja” osvajanja trofeja. Imaju u Zvezdi legitimno pravo da veruju da su pogodili s Boaćijem, te da smatraju da bi Milan Pavkov posle ozbiljnog brušenja mogao da bude adut izvučen iz alternativne selekcije. Sve to stoji, ali bilo bi porazno za sve čelnike i ljude iz sportskog sektora da na leto, uoči evropskih kvalifikacija, ponovo kao jedan od prioriteta prelaznog roka označe dovođenje napadača. Jer gledajući talenat i godine svih špiceva koje srpski šampion ima na raspologanju, nekako je logično da Zvezda ne kupuje napadače u naredne tri godine. Možda je to jedini pravi put i dokaz da se može napraviti „kiler” s tržišnom vrednošću većom od tri miliona evra.

Ako, tamo negde u junu, iz Ljutice Bogdana čujemo glas o tome da im je potreban još jedan centarfor, značiće to samo jedno – da postoji greška u sistemu vrednovanja ili da prosto ne umeju da sačekaju napadača. Uostalom, Vijeira je po dolasku u Beograd prolazio kroz težak period, možda i nezasluženo krao minutažu Luki Joviću, ali je posle 149. derbija eksplodirao. Samo što je sada konkurencija još jača. Neko će morati da otpadne, nekog će pregaziti konkurencija, a neko će od trojice pridošlica i još toliko talentovanih dečaka isplivati u narednih godinu dana.

Verovatno da je onda to taj pravi.

ZIMA 2015. GODINE

Gbolahan Salami (Vori Vors) 0 utakmica – 0 golova

Petar Orlandić (Zeta)      34 utakmice – 15 golova

Džošua Parker (Domžale)       12 utakmica – 4 gola

LETO 2015.GODINE

Ugo Vijeira (slobodan igrač)  51 utakmica – 27 golova

Predrag Sikimić (Voždovac)   46 utakmica – 12 golova

ZIMA 2016. GODINE

Nije bilo dolaska napadača

LETO 2016. GODINE

Vanja Vučićević (Čukarički)    nije debitovao za prvi tim

ZIMA 2017. GODINE

Milan Pavkov (Radnički)

Srđan Vujaklija (Borac)

Ričmond Boaći (Latina)

(Foto Star Sport, crvenazvezdafk.com)