Poštovani, SMS nije dostavljen, molimo pokušajte ponovo

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Poljske)

Da se odmah razumemo - mlada reprezentacija Srbije nije igrala toliko loše na prva dva meča Evropskog prvenstva. Igra je bila pristojna, pogotovo u drugom poluvremenu protiv Portugalije i u prvom protiv Makedonije. Nešto je nedostajalo, zato je rezultat bio loš. A mnogi su skloni da kažu da je to osnovni potporni stub generacije na i van terena - Sergej Milinković Savić.

Čim se Lacio izjasnio, kako se izjasnio povodom njegovog puštanja na turnir, znali smo da će tako biti. Nnismo baš mogli da pretpostavimo da će ovoliko nedostajati.

Ako bi trebalo tražiti gde je bio problem u igri u napadu, onda je to definitivno bilo povezivanje Uroša Đurđevića sa veznim redom. Igrali smo u formaciji 4-5-1, a tek kad meč gledate uživo na stadionu možete da vidite koliko, zapravo, ima mnogo prostora oko Đurđevića, koji sam teško može da pokrije, da ima mnogo čuvara i koliko je u mnogobrojnim slučajevima bila velika distanca između Partizanovog napadača i naših veznih fudbalera.  

Baš su u tim trenucima neki na tribini prozborili su “nedostaje mu Leonardo iz Partizana da ga poveže”. A u slučaju mlade reprezentacije Srbije to je uloga SMS-a. “Master of puppets” naše reprezentacije. Bez njegovih kovertiranih poruka ka napadačima konekcije su u Poljskoj bile tanje nego ranije kad je bio u radnom odelu. Nedostajala je njegova tehnička nadmoć, da stane na loptu, smiri igru, zakrpi brzonoge Portugalce i poput bagera odnese Makedonce kada su već bili “pečeni”.

Nedostajala je njegova lopta za Đurđevića u prostor. Kapiten se borio, izdržao mnogo udaraca, dobio niz duela, gradio loptu leđima, ali često je u ovog formaciji bio daleko od gola. Vraćao skoro do polovine da bi primio loptu okrenut leđima. Sve što može u toj situaciji da uradi jeste da je odloži.

A to je bezopasno.

Nedostajao je tada Sergej da povuče kroz sredinu, “navuče” jednog ili dvojicu protivničkih fudbalera, a potom podeli dodavanje i stvori višak. Nedostajao je da šutne snažno iz daljine, izvede prekid, pripreti u skoku.

Njegov posao obavljali su Grujić, Plavšić, Maksimović i Gaćinović. Bilo je dobrih momenata, ali i slabijih. Izgubljenih duela, netačnih dodavanja. Borba ne može da im se ospori, srčanosti je bilo, klizećih startova, ali ovoga puta nedostajalo je tečnije igre.

Tek kada bi Orlići povezali nekoliko dodavanja u trouglu, i na blic pokazali šta znaju, na tribinama bi se čuo dubok uzdah, potom i snažan aplauz neutralnih navijača. Videli su da tu ima dosta talenta.

Znaju oni lopte, to nije sporno, ali je nedostajao onaj što je možda zna i najviše. Nećemo da ulazimo u hipotetička predviđanja rezultata i dokle bi Orlići stigli da je on bio tu, ali bi sa Sergejem sigurno sve dosta sigurnije i bolje izgledalo. I to se baš videlo. Već posle 30 minuta prve utakmice.

Naša izreka kaže “koga nema bez njega se mora i može”.

Moralo se jeste, moglo - očigledno - nije.

Sve tekstove vezane za Evropsko prvenstvo U21 možete pročitati OVDE.

(FOTO: Star sport, MN Press)