PRELAZZI: Liga izuzetnih džentlmena, ili zašto je Holovej najduhovitiji čovek svetskog fudbala

Jeste fudbal ozbiljna stvar, s milijardama i milijardama evra koje se u njemu vrte, ali ne bi bio to što jeste da nema onih koji sportu, iz nedelje u nedelju, daju smešnu notu. Onih čiji se intervjui prepričavaju i koji i najgore stvari umeju da okrenu na šalu...

Svaka čast Barsi, Nejmaru i Mesiju, Realu i Ronaldu, svaka čast Nemcima na punim stadionima, najboljoj atmosferi i atomskom fudbalu, ali cirkus – u najboljem mogućem smislu – i naredne godine najbolje predstave će davati na Ostrvu.

Ne samo zbog Murinja, Pelegrinija ili najboljih igrača – već zbog lika za kojeg se u Srbiji i ne zna toliko. Nažalost. U Premijer ligu se posle tri godine vratio Ijan Holovej, najduhovitiji čovek svetskog fudbala, najbolji komedijaš među fudbalskim trenerima (važi i obrnuto, apsolutno).

Pedesetogodišnjak iz Bristola po treći put je slavio u plej-ofu, njegov Kristal Palas dobio je najvredniju utakmicu na svetu, a elita će postati bogatija za njegove izjave, intervjue i taj neposredni, srdačni pristup, koji je davno zaboravljen u fudbalu.

Mnogo je onih koji govore uvijeno, mnogo je onih koji se kriju iza svog – i još češće tuđeg – imena i autoriteta. Holovej naziva stvari pravim imenom. Iskren je, brutalan, smešan, ali nikada podsmešljiv. Zato ga vole ne samo novinari, već i svi navijači.

Jedna od njegovih najpoznatijih izjava je odgovor na pitanje da li mu smeta što je njegov tadašnji klub Plimut pobedio igrajući ružno:
"Da vam kažem kao muškarac muškarcu: ako si izašao u grad i tražiš neku devojku koju bi priveo, jednog vikenda ona će biti baš vrhunska, drugog i ne baš. Naša igra danas nije bila baš neka riba, ali makar smo uspeli da je ubacimo u taksi. Dovedeš ribu kući, a ona je sasvim prijatna i okej, i onda kažeš, baš lepo, hajde da ujutru popijemo kafu."

Drugom prilikom, dok je vodio KPR, osvrnuo se i na fizički izgled svojih pulena:
"Oni su najružniji tim koji je ikada nosio plavo-beli dres. Siguran sam da ne prodajemo baš mnogo kalendara. Dok sam ja igrao, bilo je nekoliko baš zgodnih kučkinih sinova, a ovi su najgori ikada. Svi izgledaju kao džukele!"

Na kritiku da je sredina njegovog Blekpula previše defanzivna, imao je jasnu repliku:
"Super je kad imaš velikog pijanistu da ti svira, ali ne valja kad nemaš nekoga ko će uneti taj klavir na binu. Kad je tako, onda pijanista samo stoji bez jebenog klavira!"

Kada ga je novinar magazina Four-Four-Two pitao šta misli o Kristijanu Ronaldu, odgovorio je:
"On je baš visok, super građen, lep dečko... Mora da ima nešto loše u vezi s njim. Nadam se da ima kitu kao hrčak. Onda bi svima nama bilo barem malo lakše. U stvari, kad dobro razmislim, moja žena ima hrčka, a njegova kita je ogromna..."

Ali nije Holovej samo klovn, bez obzira na riznicu duhovitosti koju sipa u svakom susretu s novinarima. Ovaj čovek koji je bio spreman i da žrtvuje karijeru zarad porodice – troje od četvoro njegove dece rođeno je potpuno gluvo – urnebesnim komentarima podseća sve nas na ono što je fudbal nekada bio i što bi i danas trebalo da bude.

Ne borba sa PR-ovima, reklame za brijače i šampone, roze kopačke ili gađanje novcem, ne agresivna nabeđenost jednog Murinja, već iskrenost i neposrednost, lakat u salo, pesnica u lice i ponosan pogled ka tribini.

Ijane, dobro došao kući – nedostajao si Premijer ligi.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(Foto: Action Images)