U selu podno Alpa, Adolf Hiter diriguje najvećom senzacijom evropskog fudbala

Za njih ste čuli tako što ste ih petkom uveče čekali 3+ ili 4+ na tiketima, a onda u prošloj sezoni stavili i neki fiks na njih kada su vas pobedama „ubedili da su pouzdani“ u jurišu ka plasmanu u Bundesligu. U poslednjih nekoliko nedelja bi ste verovatno iskolačili oči i podigli obrve kada bi njihovo ime ugledali na drugoj poziciji austrijske Bundeslige. Neki bi verovatno i pitali iskusnijeg kladioničarskog kolegu do sebe: “ma, jesu li ovo oni iz druge lige?“, a kada bi dobili potvrdan odgovor verovatno bi dali mašti na volju zamišljajući neki idiličan gradić podno Alpa u Austriji i njegov fudbalski ponos.

Ako do sada niste pogodili, onda ćemo vam reći da je reč o „Grodigu“ kako ga većina vas kladioničarskih stručnjaka krsti ili Gredigu kako bi glasio nešto precizniji izgovor na našem jeziku. Gredig je klub iz istoimenog gradića koji ima nešto manje od 7.000 stanovnika (6.982 po popisu iz 2013. godine?!) i nalazi se na zapadu Austrije, baš na granici sa Nemačkom. Na autoputu A10 je benzinska stanica i znak za skretanje za Gredig. I ta benzinska stanica je bila verovatno jedina stvar zbog koje su Austrijanci i ostali slučajni prolaznici čuli za Gredig.

Ali pre par meseci se i to promenilo! Športferajn Gredig (Sportski klub Gredig) je trenutno drugoplasirani tim austrijske Bundesligi. Dokaz lošeg kvaliteta tog takmičenja ili samo jedna lepa fudbalska bajka? I jedno i drugo.

Osnovani su neposredno posle Drugog svetskog rata i najveći uspeh im je bio plasman u treću ligu 1967. godine, ali do 1990. su toliko pali, da su završili u poslednjem rangu austrijskog fudbala. Početak ovog veka je doneo i meteorski uspon Grediga koji je od 2003. u naredne četiri sezone preskočio tri ranga. U drugu ligu su se prvi put plasirali 2008. godine, proveli tamo jednu sezonu, pa odmah ispali, da bi se podjednako ekspresno vratili u drugoligaški karavan. Tri sezone su skupljali iskustvo, da bi prošle godine napravili istorijski uspeh plasmanom u Bundesligu.

Mnogi su ih videli kao topovsku hranu, ali su ostajali u neverici posle rezultata kluba koji igra na simpatičnom seoskom stadionu koji prima oko 3.500 gledalaca. Na prvoligaškoj premijeri protiv Rida je bilo „ogromnih“ 2.800 navijača i izboren je remi bez golova, potom je sledila senzacionalna pobeda nad Šturmom u Gracu, pa neverovatnih 7:1 protiv Admire! Međutim, prave senzacije su tek sledile...

Gredig je u prvim mečevima protiv dva velikana austrijskog fudbala Rapida i Autrije ostvario pobede u razmaku od 20 dana. Usred Beča! U novembru su usledili revanši u Gredigu i praznik za maleni gradić na granici sa Nemačkom. I opet rampa bečkim velikanima: Protiv Rapida 2:2, protiv Autrije 1:0! Cela Austrija je bila u šoku! Usput su pobeđivali ostale rivale i isplivali na fenomenalno drugo mesto na tabeli. Juče su protiv Rapida igrali i treći put. I opet su ostali neporaženi (0:0), a uskoro ih očekuje i treći meč protiv Austrije, pa probajte na neki tiket da tipujete iznenađenje na ovu simpatičnu ekipu jer izgleda da ne umeju da izgube od najpopularnijih klubova Austrije.

Iza ovog uspeha ne stoji nikakav milioner, nikakav političar ili pomoć države. Već samo entuzijazam, predanost i poštenje ljudi koji vole fudbal. Ne kradu, ne varaju, privukli su sponzore od kojih klub živi jer onih 1.000 do 2.000 navijača nisu resurs od koga može da se preživi. Predsednik je Tomas Has nekadašnji član UO Red Bul Salcburga, koji je uspeo da od sponzora i TV prava klubu obezbedi godišnji budžet nešto manji od dva miliona evra. A, to baš i nije neka para za Austriju...
„Što više postignete kao autsajder, biće vam sve teže. Mi ne možemo da kupujemo i razbacujemo se parama, ostaje nam samo naporan rad kojim smo i do sada ostvarili sve ovo“, kaže Has.

Dok je Has zadužen da sve u klubu funkcioniše kako treba, za rezultate odgovara Adolf Hiter! Da, dobro ste pročitali. Nema „l“ kao čuveni zlikovac. Nekada povremeni reprezentativac Austrije i solidan prvoligaški igrač. Bio je trener juniora Salcburga i jedno vreme istoimenog kluba iz rodnog Altaha, da bi 2012. došao u Gredig i inicirao meteroski uspon. Posle jučerašnjeg remija u Rapidu protiv Beča je skromno izjavio.
„Imali smo mnogo sreće da osvojimo bod. Rapid je bio bolji, napadao je i zaslužio pobedu. Ali, mi smo se odbranili i srećan sam zbog borbenog duha koji demonstriraju moji momci. Ne očekujete valjda da napadnemo Rapid u Beču?! Nije lako igrati protiv Rapida, ali verujemo da su se i ostali uverili da nije lako igrati ni protiv nas“, rekao je Hiter, koji je dva dana pre utakmice na treningu imao svega 15 igrača zbog serije povreda koja je zadesila tim.

Gredig ne igra spektakularan fudbal. Prema izveštajima iz Austrije umeju da iz presinga na zadnju liniju rivala dođu do željenih golova, a onda se brane i ubitačnim kontrama zadaju još po koji udarac.

Igrački kadar broji 29 igrača koje je Hiter koristio ove sezone, od kojih su 23 Austrijanci. Jedan od njih je i prvi golman Cican Stanković, momak srpskog porekla. Jedini reprezentativac Austrije među njima je 23-godišnji Filip Zulehner, koji je najbolji strelac ekipe sa 15 golova i nedavno je debitovao za A selekciju Austrije. Tu su još i dva Nemca, dva Španca, jedan Slovenac i jedan Grk. Njihova imena trenutno ne znače mnogo, ali možda u budućnosti ipak budu značila nešto...

Izgleda da im je zbog blizine Nemačke prešlo nešto i od tog nemačkog fudbalskog gena.

Gredig - fudbalska bajka u podnoćju Alpa.

(FOTO: Twitter/www.sv-groedig.at)