Zvezda i Barsa 20 godina kasnije: Nekada ih delila samo dva gola, a danas dve svetlosne godine! (VIDEO)

Imala je Crvena zvezda svetle trenutke u postbarijevskoj eri. Pobedila je Romu, poigrala se sa nemačkim mentalitetom Kajzerslauterna, ali nikada nije bila bliža fudbalskom kremu kao u dvomeču sa Barselonom, u okviru drugog kola Kupa pobednika kupova. Jeste najveći srpski klub već te 1996. godine imao vidljive ožiljke na srcu izazvane sankcijama i sveopštom nemaštinom, ali je još uvek bio dovoljno gord da sledi vekovnu sportsku maksimu – veliki klub je uvek veliki klub. Ma u kakvom stanju bio.

Dolazili su u poslednjih 20 godina u Beograd Bajern (dva puta), čak i Galaktikosi Florentina Pereza, ali nikada niko nije imao takav individulani kvalitet kao Barselona koju je golobradoj četi Vladimira Petrovića servirao žreb u UEFA. Pazite samo ovo: Ronaldo (jedini pravi Ronaldo kako neki vole da kažu) bio je u punoj snazi, po krilima su delovali Hristo Stoičkov i Luis Figo. Balans na sredini terena davali su Pep Gvardiola i Luis Enrike, a odbrana je bila satkana od proverenih defanzivaca. Komandovali su Loran Blan i Rumun Popesku koji je dve godine ranije impresionirao fudbalski svet na Mundijalu u Americi. Tu su bili i španski reprezentativci Abelardo i Nadal, te u tom trenutku najbolji golman sveta Vitor Baija. Imala je ta ergela Bobija Robsona i određeni holivudski šmek (kao i Galaktikosi Florentina Pereza), ali nije joj to bio osnovni sastojak. Bio je to brutalan individualni kvalitet izražen kroz činjenicu da je Robertu Prosinečkom bila namenjena uloga 12. igrača. Čudo od tima.

Barselona je udarala temlje dominacije koja je kulminirala u 21.veku, ali Crvena zvezda je i dalje bila nešto posebno. Jesu Katalonci doneli dva gola prednosti sa Nou Kampa, ali blizina epskog uspeha u Bariju (prošlo je samo pet godina), kao i grozničava želja da Zvezda ponovo bude deo evropskog krema davala je nadu navijačima. Ispostaviće se da to nije bila lažna nada...

Taj revanš protiv Barselone dobiće obrise epskog spektakla, ravne onima s početka devedesetih ili s kraja sedamdesetih. Nisu Crvenoj zvezdi davane velike šanse. Daleko od toga. Međutim, tadašnji trener Vladimir Petrović Pižon bio je u punoj snazi, tandem Ognjenović-Stanković je samo nekoliko sedmica ranije u sudaru s Kajzerslauternom potvrdio vanvremenski potencijal, a starije snage poput Đorovića, Predraga Stankovića, Njeguša i Bratislava Živkovića su pokazale da mogu da igraju na ozbiljnom evropskom nivou. A imala je i ova utakmica onaj klasičan streotip "šta bi bilo kad bi bilo", jer je Zvezda zbog kartona bila lišena usluga Dejana Stankovića.

Da će Barselona biti na giljotini moglo se naslutiti neposredno pre utakmice. Kao besni kerovi igrači Crvene zvezde su istrčali na travu Marakane praćeni novim standardima kada su u pitanju navijačke koreografije. Sve četiri strane Marakane bile su ukrašene simbolima Crvene zvezde, Beograda i Srbije... Tresele su se tribine, tresli su se i Katalonci, a Vladimir Petrović Pižon je želeo da ponovi poduhvat iz duela sa Kajzerslauternom. Prvo poluvreme Crvena zvezda je odigrala rezervisano, vešto zavaravajući protivnika da će rutinski odbraniti dva gola prednosti. Tek po neka opasnost pred golom Vitora Baije nije odavala utisak da tim Vladimira Petrovića može dalje. Bila je to savršena Pižnova varka, savršena i koliko njegovi driblinzi iz igračkih dana.

 A onda su u Ljutice Bogdana počeli da se vraćaju frejmovi najslavnijih dana Zvezdine prošlosti. Na centaršut Bratislava Živkovića, Zoran Jovičić je poput Dušana Savića zaplivao kroz vazduh i doveo domaćina u vođstvo.
„Crvena zvezda! To je nalet, to su napadi, to je agresija! To je lopta u mreži“, urlao je komentator nacionalne televizije Zvonko Mihajlovski.

Savremenici tog trenutka tvrde da se huk navijača Crvene zvezde posle gola Jovičića čuo do Konjarnika. Nedostajao je u tom 47. minutu još jedan gol Crvenoj zvezdi, ali samo tridesetak sekundi kasnije Đovani je kofom hladne vode ispolivao krcatu Marakanu. Zvanični spiker još nije ni pročitao da je Zvezda došla do prednosti, a Brazilac je sa desetak metara zakucao loptu u mrežu Zvonka Milojevića. Kakav šok! Ali i kakva reakcija Crvene zvezde. Do kraja meča gledali smo demonstraciju sile jednog tima. Ali ne onog skupocenog iz Katalonije. Zvezda u usponu Perica Ognjenović je poput Miloša Šestića slagao direktne rivale kao ražnjice. Njegove sprintove i promene pravca Abelardo i Nadal su pratili oboreni na zadnjicu. Igrao je Perica i- promašivao. Miodrag Pantelić je pogodio stativu, Baija je spasao viđen gol posle šuta Zorana Jovičića, dok je Darko Anić igrao kao Stoičkov i Figo. Nepodnošljivom lakoćom pokreta i tačnih pasova stvarao je višak na sredini terena. Bila je to Crvena zvezda u svom esencijalnom obliku. Bila je ofanzivna! Bila je hrabra! Bila je silna! I na posletku: bila je oštećena za bar jedan jedanaesterac posle nasrtaja na Pericu Ognjenovića. To je Bobi Robson priznao gestikulacijom u razgovoru sa Vladimirom Petrovićem Pižonom.

Za sve što su prikazali crveno-beli su nagrađeni gromoglasnim apaluzom, publika je prepoznala da je katalonski div bio na kolenima. I da je nedostajalo tako malo. Ali posle te rezultatski neuspešne, ali čarobne oktobarske noći za Crvenu zvezdu, pomenuti katalonski div je nastavio da raste. Do zvanja najboljeg svetskog kluba 21. veka.

Uostalom, te sezone u Kupu kupova samo je Zvezda Barseloni bila dostojan rival. Osvojili su to takmičenje prilično lako, pobedivši u finalu PSŽ. Počeli su nezapamćenu žetvu trofeja. Elem, od dana kada je gostovala na Marakani Barselona je osvojila 36 trofeja. Čak četiri puta su podigli ušati pehar namenjen najboljoj ekipi Lige šampiona. Temelj Bobija Robsona u čijem stručnom štabu je bio i Žoze Murinjo nadogradili su Frank Rajkard i Pep Gvardiola. Barselona je postala i više od kluba. Barselona je i tri puta bila najbolja na svetu, imala je i pregršt igrača osvajača Zlatne lopte. Unapredila je i fudbalsku akademiju La Masiju.

A Zvezda? Zvuči možda tužno, ali od Barselone, koja je imala timčinu, delila su je samo dva gola. Danas je verovatno dele dve svetlosne godine, bez prevelikih šansi da najtrofejniji srpski klub ponovo bude na braniku Barseloni. U poslednje dve decenije Barselona ima više međunarodnih trofeja, nego Zvezda osvojenih titula. I to znatno više. Crveno-beli su od 31. oktobra 1996. godine osvojili 16 trofeja, dakle 20 manje od Barselone.

Ali nije ta razlika od esencijalne važnosti. Nećemo ništa novo reći ako kažemo da je Barselona trenutno svemirski brod za Crvenu zvezdu. Ima samo jedan dodatak izrečen iz usta legendarnog generalnog sekretara Crvene zvezde Vladimira Cvetkovića:
„Barselona je osnovana 50 godina pre Zvezde, ali smo Kup šampiona osvojili pre njih. To dokazuje koliko smo veliki“, rekao je nedavno Vladimir Cvetković.

(Foto Star Sport)