Čelsijevo rešenje je reset? Navijači besni na vlasnike, prioritet trener za dugoročni projekat

E sad, očekuje se da će u sledećem izveštaju Čelsi prijaviti prihode veće od 810.000.000 evra, baš zbog osvajanja Svetskog klupskog prvenstva i učešća u Ligi šampiona, od čega je oko 90.000.000 evra samo nagrada za plasman u osminu finala elitnog takmičenja, dok bi ukupna zarada trebalo debelo da premaši 100.000.000 evra.

Čelsijev problem je taj što pred UEFA ne sme da prijavi čist minus veći od 60.000.000 evra, jer je to deo prethodnog dogovora zbog ranijih muljanja u poslovanju. Po slovu tog dogovora, ako bi Čelsi premašio granicu za dozvoljeni gubitak, automatski bi morao da plati globu od preko 20.000.000 evra, a ako bi minus bio iznad 80.000.000 evra, usledila bi automatska jednogodišnja suspenzija u evrokupovima. I Uefin monitoring će striktno pratiti Čelsijeve finansije sve do sezone 2028/29.

SADA TREBA NAĆI NOVOG TRENERA, PIK JE ĆAVI

Ćavi (©AFP)

U takvom okruženju vlasnici Čelsija moraju da pronađu novog trenera i konačno naprave dobar potez u tom pogledu. Eksperiment sa Grejemom Poterom i naročito poslednji, blago rečeno, čudan izbor Lijama Roseniora pokazali su se neozbiljnim, pa je sada potrebno ciljati na nešto više. Ako ništa drugo, bar na ime koje u fudbalskim krugovima ima težinu.

Poslednjih dana se sve intenzivnije pominje Ćavi Ernandes, čak i da se stupilo u kontakt sa njegovim agentima. Nije veliko trenersko ime, ali je bio veliki igrač i kapiten Barselone posle Karlesa Pujola iz najboljeg perioda klupske istorije i kao takav je formiran tako da već kao trener početnik ima izražen fudbalski identitet.

Njegova filozofija bazirana na posedu lopte je nešto što u Čelsiju žele da primene na igru prvog tima i suštinski se poklapa sa onim što se poslednjih godina traži u klupskoj akademiji. Bio bi to za Čelsi pravi šok jer ekipe koje smo gledali u najboljim godinama nije baš igrao lepršav fudbal i tražile su se neke druge stvari. Recimo, Ćavi je najsličniji Encu Mareski koji je i sam učenik Pepa Gvardiole, a ovaj dete Barselone i neko ko je takođe imao ogroman uticaj na fudbalski razvoj nekadašnjeg veziste.

Mareska je bio dobar, čak i odličan izbor kluba iz Zapadnog Londona i mnogi još ne mogu da veruju da je dobio otkaz, ali je on platio cenu toga što nije hteo da bude “klimač glavom” već je neko ko ima kičmu i nije hteo da pristaje na pritisak sa vrha, da se prilagođava američkim metodama kontrole opterećenja igrača i da na osnovu toga mora da bira tim koji će mu igrati po intervalima.

Veliko je pitanje da li bi i Ćavi pristao na tako nešto, naročito uzimajući u obzir njegovo fudbalsko opredeljenje i to da ni u svojoj Barseloni kao trener nije želeo da pristaje na ustupke. Iz tog razloga Čelsi mora da se menja bukvalno iz korena, kako bi zainteresovao neko veće fudbalsko ime da dođe na Stamford Bridž. Ćavi je navodno zainteresovan da se posveti jednom fudbalskom projektu dugoročno i nada se pozivu iz Premijer lige, a Čelsi traži šefa struke na duže staze. Na papiru bi to bio dobar spoj, ali opet ostaje pitanje da li bi Španac mogao da se adaptira na uslove premijerligaškog fudbala s obzirom da je celu karijeru – onaj najvažniji deo – proveo igrajući u jednom sistemu i u svojoj zemlji.

A, KO SU DRUGE OPCIJE ZA TRENERA?

Sesk Fabregas (©Reuters)

Pored Ćavija pominju se još Sesk Fabregas, Ćabi Alonso, Frančesko Farioli, Andoni Iraola i Marko Silva.

Navijači bi verovatno rado videli Fabregasa ponovo na Bridžu, naročito jer njegov trenerski razvoj u Komu ide izuzetno dobrom putanjom, ali... Stvar je u tome što nekadašnji vezista Čelsija želi da ostane bar još jednu godinu u Komu i dalje razvija mali klub sa severa Italije, pre nego što se dohvati posla u daleko izazovnijoj sredini i pod mnogo većim pritiskom. Zasad, navodno, nema naznaka da on želi da ide iz Koma ovog leta. Njegova ideologija je takođe usko vezana za Barselonu, s tim da on iza sebe ima ogromno iskustvo igranja u Arsenalu i Čelsiju, gde je osvajao najvažnije trofeje i zna koliko je Premijer liga teška i zahtevna.

Ćabi Alonso je slobodan u izboru sredine posle kratke epizode u Real Madridu gde je bio žrtveni jarac uprave kako bi se ugodilo “besnom” Kilijanu Embapeu, koga sad navijači masovno žele da oteraju. Njegov dolazak u Čelsi je najmanje najmanje realan iz ove perspektive, prvo zato što je on vezan za Liverpul i verovatno čeka da vidi hoće li Arne Slot ostati ili ne, s obzirom da ga je klub sa Enfilda hteo i kada je odlazio iz Bajera, drugo i zato što Španac navodno ne želi da se bavi rasulom koje vlada u Čelsiju.

Farioli je u svojoj debitantskoj sezoni u Portu nadomak titule prvaka države. Zbog odličnog fudbala koji Zmajevi igraju predsednik – i takođe nekadašnji trener Čelsija – Andre Vilas Boas ga je u januaru nagradio ugovorom do juna 2028. uz značajno povećanje plate i izlaznu klauzulu od 20.000.000 evra. Italijan se jeste pokazao kao dobar trener u Portu, ali ovo je samo jedna sezona i pitanje je kako bi podneo veliki pritisak na Stamford Bridžu. Zasad dobro gradi svoju trenersku karijeru, postepeno diže letvicu i u poslednje tri godine je od Nice stigao do Ajaksa i sada Porta, mada deluje da bi bilo rano da preuzme tim kakav je Čelsi. Naročito Čelsi zbog svega što se dešava...

Andoni Iraola i Marko Silva su rešenja iz Premijer lige, obojica su se pokazali kao sposobni treneri u klubovima gde imaju daleko manje finansijskih resursa, zbog čega i jesu primamljivi vlasnicima Čelsija. Iraola naročito uživa veliko divljenje Čelsijevih rukovodilaca, međutim njegov fudbalski pristup je dosta drugačiji od onoga što se traži u Zapadnom Londonu. Doduše, konkurencija je takođe velika za njegov potpis.

Suština je da idealnog rešenja - nema. Ćavi je "idejno", što znači da je to samo polazna tačka iz koje bi se išlo dalje. Čelsi trenutno ne može da privuče najveća trenerska imena u svetu fudbala i to je ogroman problem. Ali, možda je i najbolja stvar za Čelsi da krene ispočetka, da zaboravi na prošlost iz Abramovičevog vremena i da postepeno gradi novi identitet. Jer ovako je klub rastrzan između slavne prošlosti i sadašnjosti u kojoj se ljudi nedovoljno sposobni da se nose sa velikim očekivanjima ne može da funkcioniše na pravi način. Niti je razvojni, čemu trenutno najviše teži gledajući način poslovanja i utrošenih gotovo dve milijarde evra na uglavnom mlade fudbalere i (mnoge) velike promašaje, niti je konkurent za titule, što je pre deseta ili dvadeset godina bio redovno.

Dakle, Čelsiju je potreban ozbiljan restart sistema. Da li su ovi vlasnici sposobni to da urade? Da li uopšte žele da se bave time? Da li im je stalo do toga šta navijači misle? Odgovor na sva tri pitanja je verovatno - ne. I to je ozbiljna muka.