D. JocićAleksandar Mitrović: 100/62! Nastaviće se...
Vreme čitanja: 5min | sre. 11.06.25. | 08:11
Ništa manje kapiten Orlova nije zaslužio od onoga što mu se desilo sinoć na jubilarnom nastupu u najdražem dresu
Tako je to bilo kod selektora Siniše Mihajlovića. Odmah u vatru. Nije mu bilo ni 19, još je zvanično bio fudbaler Partizana. Prvo, pa muško. Debitantski nastup – startna postava protiv Belgije u gostima. One Belgije, što je odmah bilo jasno da sa De Brujneom, Lukakuom, Azarom, Kurtoom, Felainijem postaje nova velesila.
Tako je to uvek bilo kod Aleksandra Mitrovića. Gromoglasno. Prvi gol – pa protiv Hrvata. Ono kad je konačna tabela pokazala da bismo mi, a ne oni, igrali baraž da je Sulejmani pobegao Šimuniću (i dao gol).
Izabrane vesti
E, ali onda beše zatišje posle bure. Na naredni gol u nacionalnom timu čekao je okruglo dve, a na pogodak na takmičarskoj utakmici više od tri godine. Kod Slavoljuba Muslina, na putu ka Mundijalu u Rusiji, pogađao je šest puta. Na pet uzastopnih kvalifikacionih utakmica. Doneo nam direktno pet bodova.
Zatim je došao prvi het-trik, protiv Bolivije, u predvečerje Svetskog prvenstva, a tamo... Baš na njemu VAR postade KVAR. Četiri ruke sprečile su ga da skoči, dve Lihštajnerove i dve Šerove. „Ta utakmica još me progoni“, poverio se nedavno Feliks Brih. Šta misliš, majstore, kako je nama? Švajcarcima je jedan dao, pa su posle morali rvački da ga čuvaju...
Divizija „C“ Lige nacija bila je za njega mačji kašalj. Sa šest golova bio je najbolji strelac premijernog izdanja, računajući sve rangove.
Kod Tumbakovića je imao najduži niz – pogađao je na osam utakmica zaredom. Ukupno 12 golova. Mahom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, što smo ih završili u baražu.
Sećate li se suza nakon što je želja da reprezentaciju odvede na prvo Evropsko prvenstvo posle dve decenije ostala na rukavicama škotskog golmana Dejvida Maršala? I mi! Sećate li se lakše oproštenog promašenog tako važnog penala nekom fudbnaleru? Ni mi!
Dragan Stojković nacionalni tim je preuzeo doslovno par dana pred start kvalifikacija za SP u Kataru. Mitar je i prvu i poslednju utakmicu tog ciklusa počeo na klupi. U prvoj je, protiv Irske, dao najlepši (onaj lob sa 25 metara), u poslednjoj, u Lisabonu, najdraži gol u reprezentativnoj karijeri. Već u drugoj, protiv Portugalije u Beogradu, srušio je rekord Stjepana Bobeka i postao besmrtan.
Drugi het-trik stigao je protiv Švedske. Opet je bio najbolji strelac Lige nacija, s tim što je titulu ovog puta podelio sa Erlingom Halandom. Orlove je, završavajući neke utakmice sa razbijenom arkadom i čalmom na glavi, uveo u elitnu diviziju. Kakva forma na dva meseca pred Mundijal!
A onda se, najpre nezvanično, podmuklo – kako takve vesti jedino i umeju da naiđu – pojavila ta informacija. Nije valjda? Zar smo toliki maleri? Zar ćemo u Katar bez vođe puta? Namršteno lice selektora govorilo je sve. Mitrović je na okupljanje stigao na štakama.
(©Starsport)I na toj jednoj zdravoj nozi, dao je dva gola, postao prvi, baš posle Piksija, strelac na dva različita svetska prvenstva za našu reprezentaciju. Ali, tad smo još igrali onaj fudbal da nismo mogli toliko golova da postignemo, koliko smo u stanju da ih primimo.
Ništa zato, idemo dalje. Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. I to se desilo: prvi put u reprezentativnoj karijeri Mitrović – zbog povrede - propušta jedno okupljanje. Ako ne računamo ona egzotična gostovanja (Dominkana, Panama, Jamajka, Japan, SAD) na koja su išli samo fudbaleri iz domaćeg šampionata. Prijateljsku sa Jordanom u Beču i onu, čuvenu, sa Bugarima u Razgradu odigrali smo bez njega.
Povratak je, naravno, bio u velikom stilu. Treći het-trik, u Litvaniji, kao uvertira u utakmicu odluke. Crnogorcima je na Marakani spakovao dva komada, uz jednu asistenciju. Sećate se kad je ono Stefana Savića okrenuo na petoparcu? To se čeka četvrt veka: Idemo na Euro!
E, tu već ova priča poprima neki drugi tok. Na narednih 14 utakmica, sve do sinoć, postići će samo dva gola. Neće ih se ni čitav tim nešto mnogo nadavati u tom periodu. Jer, preko noći smo postali ekipa za koju se ne zna da li ih teže prima ili postiže. I po starom srpskom običaju, krenule su one priče, znate već koje...
„Ma, nema ništa od njega, on je polurekreativac, čim je otišao u Saudijsku Arabiju. Dobio je na kilaži, izgubio na hitrini, vreme je za mlađe. Neće se taj više ni odazivati, ostao je bez Tadića, a njih dvojica su bili kao jin i jang.“
Možda će zaista češće propuštati poneko okupljanje nego pre, kao recimo martovsko, u baražu sa Austrijom. Možda će katastrofalno izvesti penal, kao onomad u Cirihu. Možda će se nekad posvađati sa loptom, kao pre neko veče u prvom poluvremenu u Tirani.
.jpg.webp)
Ali, biće tu da sa kapitenskom trakom izvede saigrače na teren. Biće tu da usprinta po blatu, spreči već viđeni izlazak lopte u aut, zaleti se na Akanđija, pošalje loptu u suprotan gornji i naplati Švajcarcima pozamašne dugove. Biće tu da protiv Danske, poput Kanavara iz najboljih dana, očisti loptu sa gol-linije, da poput vrhunskih plejmejkera, preuzme i ulogu kreatora i odigravanjima iz prve šalje u brisan prostor naše krilne bekove. Biće tu da, kao sinoć, opet u Leskovcu, četvrtim reprezentativnim het-trikom ukrasi sopstveni zlatni jubilej.
Ukratko, biće tu! Biće tu sto puta. Biće tu 12 godina. Biće tu za reprezentaciju – dok god neko drugi ne odluči suprotno.
Kako Aleksandar Mitrović u „prajmu“ nije dobacio dalje od Fulama, fenomen je u rangu enigme kako Boro Stjepanović u filmu „Ko to tamo peva“ ima samo 34 godine. (Mada, ko zna, svašta se ovih dana može pročitati po tviteru, pominju se čak i neki Milan, Mančester Junajted...) Ali, ima tih karijera koje se pamte pre svega po učinku u nacionalnom timu.
Malo smo koju tako lepu reč ofucali svakodnevnim korišćenjem kao patriotizam. Malo smo koju frazu sačuvali, dižući u nebesa naše sportiste kad smo za to pronašli i najmanji povod. Jednu smo posebno izraubovali: „najdraži dres“. Retko kome pristaje tako kao njemu.
Aleksandar Mitrović (©Starsport)Ako postoji simbol baš za to – za odanost reprezentaciji, za bespoštedno davanje, onda je to aktuelni kapiten Orlova. Ako postoji neko ko njega ne voli, onda smo stvarno debelo neobavešteni.
Tri gola u stotom nastupu? Pa, da li to nekoga čudi? Postigao ih je i u 75. Dao je po gol i u 25. i u 50. utakmici za reprezentaciju. Nema uramljenog dresa pred početak meča? Neka bude da je neko bio vidovit. Biće ga posle, uz počasni krug i ovacije čitavog stadiona, sa kojeg je iznet na rukama saigrača.
Peti je srpski fudbaler koji je stigao do magične cifre. Savo Milošević i Dejan Stanković su to uradili sa nepune, Branislav Ivanović sa pune 33 godine, Dušan Tadić duboko je bio zagazio u svoju 35. Kada se Orlovi u septembru budu okupili pred duele sa Letonijom i Engleskom, Mitar još neće proslaviti ni 31. rođendan. Uzgred da pomenemo, Luka Modrić i Kristijano Ronaldo stariji su od njega devet godina.
Aleksandar Mitrović: 100 utakmica, 62 gola! Still counting...
Mitro’s on fire! Nastaviće se...
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
