Anatomija golova Bibarsa Natha sa penala: Gde šutira, da li i kad diže loptu, zašto golmani ne mogu da ga pročitaju?
Vreme čitanja: 4min | čet. 01.09.22. | 10:55
Izraelac je od dolaska u Partizan 24 puta šutirao sa bele tačke, odakle ga odlikuje raznovrsnost
Tradicija je ispoštovana: ni šestu godinu uzastopno Partizan nije izgubio od Crvene zvezde kod kuće, opet je prvi derbi u sezoni okončan rezultatom 1:1 (peti put od poslednjih šest kojima je otvorena takmičarska godina), a Bibars Natho nastavio sad već zadivljujuću seriju realizovanih penala. O kvalitetu igre može da se diskutuje, bojažljivom pristupu jednih i gubljenju daha drugih, samo oko jednog nema dileme: kad se svira penal u korist crno-belih to je sigurno pogodak.
Razlog je u činjenici da su nišanske sprave iskusnog veziste u situacijama dok namešta loptu na 11 metara podešene nepogrešivo. Malo u šali, a malo u zbilji, Grobari su posle 168. sudara večitih komentarisali kako će pre Zemlja prestati da se okreće oko Sunca nego što će Čerkez promašiti kazneni udarac. Utemeljenje imaju u činjenici da je i na tako zahtevnoj utakmici kakva je večiti derbi zadržao nerve smirenim i pucao kao da je prošao obuku izraelske vojske za specijalne vežbe u pojasu Gaze.
Izabrane vesti
Otkako je došao u Beograd, svaki put je iskoristio najstrožu kaznu u korist crno-belih. Dosad 24 udarca i isto toliko pogodaka. U Humskoj znaju da je gol iste sekunde kad sudija svira penal, a i protivnicima je jasno da nemaju šanse čim Natho zgrabi loptu. Mnogi od njih spremni su da potpišu kapitulaciju i pre nego što Bibaras priđe beloj tački. Odatle su njegove žrtve za ove tri godine koliko je u Partizanu postali: Marko Bizot (AZ), Nikola Petrović (Radnički Niš), Emil Rockov (Vojvodina), Nikola Vasiljević (Radnik), Nenad Filipović (TSC, dvaput), Aleksa Jordanov (Napredak), Milivoje Preković (Inđija), Danilo Hučer (RFS), Nikolae Kalenka (Sfintul), Miloš Čupć (Zlatibor, dvaput), Miloš Gordić (Mačva), Zlatko Zečević (Mladost), Marko Drobnjak (Novi Pazar i Radnički Niš), Marko Jovičić (Inđija), Filip Dujmović (Spartak), Mateja Maslarević (Metalac), Mišo Dubaljić (Spartak), Novak Mićović (Čukarički), Milan Borjan (Crvena zvezda), dok je u penal serijama, u finalima Kupa Srbije matirao Emila Rockova (Vojvodina) i Milana Borjana (Crvena zvezda), samo što u konačnici Parnom valjku to nije mnogo vredelo, pošto njegovi saigrači nisu baš specijalisti za tu vrstu šuteva.
Natho jeste i to se može zaključiti na osnovu činjenice da pogađa uvek i svuda kad dobije šansu. Bilo da su u pitanju prvenstveni, kup, kvalifikacioni ili mečevi grupne faze UEFA takmičenja. Anatomija pogodaka sa 11 metara ukazuje da na to je golmanima teško da ga pročitaju, od 24 pokušaja samo su dvojica uspela da pogode u koju stranu će da puca. Prvi je to uradio Rockov leta 2020. na Čairu kad se bacio tamo gde je lopta krenula, ali je udarac nekadašnjeg člana Rubina, CSKA i Olimpijakosa prvi put otkako je obukao crno-beli dres bio takav da je visoko podigao fudbal. Taj stil primenio je u sredu veče kad je Borjana matirao na identičan način, iako mu je golman crveno-belih tako prozreo nameru.
Rockov i Borjan su jedini golmani sposobni da pročitaju gde će Bibars Natho da odapne, međutim, kvalitativna prednost Partizanove nove „desetke“ je raznovrsnost. Ravnomerno je raspodelio 24 šuta dosad: po 12 u njegovu desnu i levu stranu, što golmanima daje malo šansi u pripremi meča da se opredele kuda bi Bibars mogao da puca. Strane menja bez uočljive zakonitosti, ne postoji šema koju je moguće pratiti i to otežava posao rivalima.
Čak je i sam Natho u odnosu na početak mandata na Topčiderskom brdu promenio način izvođenja penala. Prvih šest je pogodio tako što je loptu slao isključivo po travi i tek protiv Inđije u ranu jesen 2020, tokom trenerskog mandata Sava Miloševića, opredelio se da odvoji loptu od podloge. Ukupno dosad 12 šuteva po travi, 11 blago podignuto i samo jedan – taj u kup finalu sa Vošom – da je lopta išla pod prečku. Golmani će kazati da te blago podignute lopte, jedva odvojene od zemlje, lete tako da čak i kad bi pogodili stranu nisu jednostavne za hvatanje. Natho to zna i zato koristi tehniku koja najmanje prija čuvarima mreže. Na sve to valja dodati psihološki faktor, kad sve oko njega „gori“ Izraelac je smiren i hladnokrivan, što mu pomaže da se posveti udarcu kao da je poslednji na svetu. Što posebno raduje ljude u Partizanu, od ova 24 udarca pogodio je 15 pri nerešenom rezultatu, a pet kad je Parni valjak bio u minusu, što znači da su mu živci kao strune. Samo četiri penala pucao je maltene rekreativno, kad su crno-beli već imali rezultatsku prednost.
Lokacijski: 14 puta u Humskoj i deset na gostujućim stadionima.
Poslednji čovek koji je ukrotio penla Bibarsa Natha je Soslan Džanaev, sada čuvar mreže Sočija, nekada bivšeg Nathovog kluba, Rubina, koji mu je ukrotio udarac na meču Premijer lige Rusije, dok je nosio dres CSKA, još 26. novembra 2017. Bezmalo Pet godina bez promašaja sa beče tačke.
I to valja znati, bez obzira šta o tome mislio Dragoljub Brnović.