Andrijin vaskrs na solunskom frontu

Kažu da se sve u životu dešava sa razlogom. Sad možemo i da ređamo one izreke da nije bitno koliko puta u životu padneš, nego koliko puta ustaneš i tako dalje i tako bliže...

Možda je Andrija Živković mogao da bira drugačiji put, možda je PAOK (recimo) trebalo da mu bude usputna stanica između Partizana i Benfike, a ne obrnuto. Ko zna gde bi bio danas, karijera bi mu išla, opet možda, drugačijom trajektorijom, samo „uzbrdo“.

Sve je to možda... Što bi rekao Nikola Pašić, može da bude, ali ne mora da znači. Ono što jeste, bez onog „možda“, je da je Živković shvatio u odsudnom trenutku, a to je bilo prošlog leta, da mu je bitnije da pronađe klub u kojem će brojati minute na terenu, a ne saldo u banci. Shvatio je da je na raskrsnici. Znao je da sledeći korak ne sme da bude pogrešan, ne sme da zaluta, jer odatle možda više ne bi bilo povratka, bar ne tamo gde su mu fudbalski bogovi namenili da stigne, dajući mu nesumnjivi veliki talenat.

I pogodio je. Bolje teško da je mogao da izabere. Ne samo što je Andrija vaskrsao karijeru na tom solunskom frontu, nego je postao ljubimac navijača, a neverovatom asistencijom petom, kojom je poslao Krmenčika da mu donese trofej, da postane heroj finala Kupa, Živković je uklesao ime u istoriju kluba da ga dugo pamte i slave fanatični navijači na Tumbi. Do jutra se slavilo kraj Bele kule u Solunu...

Goreće Solun! Genijalnost Andrije Živkovića za slavlje PAOK-a u finalu Kupa (VIDEO)

Talenat nikad nije bio sporan. Ni izuzetna hrabrost na terenu, lucidnost koju je levonogi as pokazivao u bitnim utakmicama u dresu Partizana, pa zlatnih Orlića na Novom Zelandu. I pokazuje ih ponovo sada u crno-belom dresu solunskog kluba. Možda su neki izbori bili pogrešni, ali mladima se i to prašta. U subotu uveče na Luis Spiros stadionu u Atini Živković je stavio tačku na period u Portugaliji. Na njega se više ne treba osvrtati.

Trofej u rukama nije podigao kao „pomoćni radnik“. Dao je gol AEK-u u polufinalu za pobedu, pa asistirao u 90. minutu za trijumf nad Olimpijakosom u finalu. Na peharu Kupa Grčke stoji autogram Andrije Živkovića. Nagrada za trud. Za pravi izbor. Za buđenje i fudbalsko ustajanje. Sad samo pametno. I nema dileme da će ponovo neki gigant kao što je Benfika pozvoniti na njegova vrata.