Najnovije vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

/ Izvor: mozzartsport

ANTOLOGIJA – Dva derbija u pet godina: Zvezda bacila Partizan na rub ispadanja, Partizan srušio Zvezdu na poslednje mesto

Vreme čitanja teksta: 7 minuta

Oba tima u velikim problemima posle šampionskih sezona

ANTOLOGIJA – Dva derbija u pet godina: Zvezda bacila Partizan na rub ispadanja, Partizan srušio Zvezdu na poslednje mesto

Dve neverovatne situacije, dva antologijska derbija u samo pet golova. Bile su to sezone u kojima su, mimo svih očekivanja, dva velikana jugoslovenskog fudbala dodirnula možda i najniže tačke svog postojanja.

Prvo se igrao derbi 10. juna 1979. i Partizan je bio na rubu ispadanja iz lige. Proneo se glas da će Zvezda pustiti crno-bele. Marakana nije bila puna zbog toga. A na kraju na semforu – 3:0 za Zvezdu.

Mozzart donira DESET respiratora bolnicama

Pet godina kasnije stigla je osveta sa druge strane Topčiderskog brda. Tog 11. novembra 1984. godine Partizan je tukao Zvezdu 2:1 i bacio je na poslednje mesto na tabeli!

A šta je najneverovatnije od svega? U sezoni pre, Partizan ’78. i Zvezda ’84. bili su – šampioni!


CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN 3:0 (0:0)
/Savić 53, 75, Borovnica 60/

Stadion: Marakana
Gledalaca: 40.000.
Sudija: Matovinović (Rijeka).
Crveni karton: Savić (Crvena zvezda) u 75. minutu

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Krmpotić, Jovin, Muslin (Borovnica), Jurišić, Jovanović, Petrović, Blagojević (Lukić), Savić, Milovanović, Šestić.

PARTIZAN: Nikitović, Đurović, Trifunović, Klinčarski, Stojković, Kozić, Živković, Todorović, Santrač (Varga), Prekazi, Boško Đorđeviž (Lazičić).

Zbog Partizanove slabe forme u celom prolećnom prvenstvu, zbog nekoliko loših igara Crvene zvezde u domaćoj konkurenciji, zbog pada crno-belih u ovom šampionatu do najniže dozvoljene tačke – beogradski ljubitelji fudbala nisu poklonili dužnu pažnju tradicionalnom derbiju. Prevarili su se! Jučerašnje drugo poluvreme – bar za one koji vole fudbal i inače odlaze na utakmice – vredelo je više od plaže na Savi i od piknika u debeloj hladovini.

Drugo poluvreme ove utakmice ostaće zapisano kao jedno od najdramatičnijih u susretima dva rivala. Pa kao i ne bi: tri efektna gola Crvene zvezde, dva pogotka Partizanovih napadača u stativu, Trifunovićeva i Jurišićeva intervencija na gol-liniji, isključenje Dušana Savića zbog najneobičnijeg povoda, oduševljenje pobedničkog tima koji osigurava treće mesto i drama poraženih, koji padaju na 16. mesto, u neizvesnost dugu sedam dana.

Red je, možda, pisati nešto više prvo o pobedniku. Ali izuzetna situacija u kojoj se našao Partizan nameće potrebu da se nešto više kaže prvo o poraženom. O crno-belima. Nije sada trenutak da se utvrđuje ko je kriv što je Partizan uopšte došao u položaj da se u poslednjem kolu bori doslovno za goli prvoligaški život. O tome je već dosta rečeno i nije više ukusno sipati so na tuđe rane. Ali što se ove utakmice tiče – pojedini fudbaleri Partizana pokazali su da imaju srca, da žele da se bore, da mogu mnogo – dok mogu – da su čak i već nokautirani u stanju da se dižu da bi se borili i dalje.

I pri stanju 3:0 za Crvenu zvezdu, crno-beli su našli snage da istraju u sportskoj borbi. U 71. minutu Santrač je poslao loptu u donji ugao i bio bi to gol da u poslednjem trenutku na samoj gol-liniji Jurišić nije podmetnuo nogu. U 80. minutu Slobodan Santrač je pogodio prečku. Prethodno, pri stanju 1:0 za rivala i Klinčarski je pogodio stativu. Nekoliko puta Stojanović je morao bravurozno da interveniše. Sve ovo govori da je bilo volje, da su fudbaleri hteli da postignu najviše što mogu. Ali nisu mogli više. Zašto? Nisu imali snage. Dok su bili sveži, mogli su da izdrže strahoviti „presing“, borbu „čoveka na čoveka“, iscrpljujući tempo koji takva taktika nameće. Ali Partizanovi fudbaleri danas nisu kondicioni pripremljeni. Plaća se ceh slabog stručnog rada u pripremnom periodu. Sve rezervne snage bile su utrošene u prvih 45 minuta. Srce je htelo, telo nije moglo...

Onih trenutaka kada je počelo da se igra slobodno, kada „presing“ više nije mogao da se primenjuje već samim tim što su fudbaleri Crvene zvezde igrali bolje, brže, dinamičnije od svojih protivnika – videlo se da će Crvena zvezda pobediti.

Istina je da je Vladimir Petrović bio dobro blokiran, ali zato su drugi fudbaleri došli do punog izraza. Dušan Savić već nedeljama nije imao sreće – juče je igrao vrlo dobro i postigao je dva efektna gola. Muslin nije briljirao, ali je u bravuroznom stilu odigrao svoj ples u 53. minutu, okrenuo je nekoliko fudbalera Partizana, a onda majstorski doturio loptu Saviću da postigne vodeći gol. Jurišić se kao grizli za svoje mladunče borio sa najopasnijim Partizanovim napadačem Santračem, da sačuva prilaze svome golu. Jovanović je još jednom dokazao da je ovo njegovo najbolje fudbalsko proleće. Milovanović nije prestajao da radi ni trenutka: rušio je, ali i gradio. Šestić je bio opasan već samim tim što je – Šestić: golgeter, dribler, sprinter... Na vratima je stajao Aleksandar Stojanović, koji je branio izvanredno. Njemu zahvaljujući otklonjene su mnoge opasnosti koje su nastajale najviše zato što je pažnja bekova katkad slabila i što su Partizanovi napadači nastojali da ga po svaku cenu savladaju...

1:0 u 53. minutu: Muslin je na levoj strani Partizanovog šesnaesterca predriblao tri igrača, a loptu onda dodao Saviću, koga Kozić i Stojković nisu uspeli da spreče u šutiranju.

2:0 u 60. minutu: Borovnica je dugo nosio loptu, ušao je u šesnaesterac, dobio duel sa Stojkovićem koji je i pao, a onda je poslao loptu u ugao.

3:0 u 66. minutu: Slobodan udarac sa više od 20 metara, Savićev majstorski šut, lopta je pored „živog zida“ fijuknula i zaustavila se tek u mreži.

Na kraju da se kaže i ovo: zna se ko se posle ove utakmice raduje, zna se i ko tuguje, a oni koji treba da žale – svakako su navijači, „neverne Tome“, koji su potcenili derbi i nisu došli na Brdo. U drugom poluvremenu to je bio pravi derbi, zbog kojega svi želimo da ih budu i ubuduće.


PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA  2:1 (1:0)
/Mance 40, Varga 71 – M.Đurovski 75/

Stadion: JNA
Gledalaca: 50.000.
Sudija: Jović (Kavadarci).

PARTIZAN: Omerović, Marjanović, Rojević, Ješić, Kaličanin, Radanović, Smajić, Živković (Vučićević), Mance (Varga), Dimitrijević, Klinčarski.

CRVENA ZVEZDA: Ivković, B.Đurovski, Krivokapić, Banković, Elzner, Šugar, Šestić, Janković (Janjanin), M.Đurovski, Mrkela (Bandović), Halilović.

Derbi je imao svog junaka. To je Nikica Klinčarski, kapiten Parizana, koji je uoči utakmice dobio najteži zadatak: da prati najboljeg protivničkog igrača, kapitena Crvene zvezde Miloša Šestića, da ga onemogući da, u isto vreme, učestvuje u napadima svoje ekipe preko leve strane.

Klinčarski je svoj zadatak obavio perfektno i to je – uz ukupno neuporedivo veće zalaganje svih fudbalera crno-belih – bilo presudno za ishod utakmice. Najbolji igrač na utakmici bio je neumoran od početka do kraja susreta. Imao je snage da prati Šestića, da ga napada, da mu otme loptu, da zatim nastavi da juriša ka Zvezdinom golu i da se zatim hitro vrati na svoju polovinu terena.

Prvi gol pao je njegovom zaslugom. Mance je u 39. minutu u kontranapadu poveo loptu, zatim ju je ostavio Klinčarskom i potrčao ka beloj tački. Klinčarski je prihvatio loptu, napravio nekoliko koraka, a zatim centrirao. Iz vrlo teške pozicije Dragan Mance je izveo bravurozan udarac – glavom je poslao loptu u donji ugao i tako savladao Ivkovića...

Partizan je igrao kao protiv Kvins Park Rendžersa: agresivno, borbeno, uporno, u žestokom tempu. U pojedinim delovima utakmice crno-beli su pretrčavali ležerne, spore i neaktivne fudbalere Crvene zvezde kao da su se oni odmarali nedelju dana; kao da nisu imali onaj dramatični i iscrpljujući meč u Kupu Uefa u sredu uveče.

Drugi gol, kojim je osigurao pobedu, Partizan je postigao u 71. minutu. Posle centaršuta sa leve strane Živković je pokušao da postigne gol, ali je Ivković kratko odbio loptu, pritrčao je Varga dok su Zvezdini igrači stajali i poslao loptu u mrežu. Na 2:1 smanjio je M. Đurovski, posle kornera sa desne strane. Svi kasniji napori crveno-belih ostali su uzaludni, jer je odbrana Partizana bila na visini zadatka...

Klinčarski je bio najbolji u Partizanovom timu. Smajiću je ovo bila najuspešnija partija otkako se posle povrede vratio na teren. Dobro je branio Omerović, Radanović i Kaličanin veoma sigurni, Marjanović je pokazao još jednom da je veliko pojačanje, Dimitrijević je bio inicijator mnogih napada, Mance je bio uvek opasan.

Crvena zvezda nije imala nijednog fudbalera koji bi odskakao u derbiju, a bez toga se jedna takva utakmica ne može dobiti. Ali važnije je nešto drugo: Crvena zvezda nije ostavila utisak organizovane ekipe, kolektivne igre nema, individualne akcije nisu mogle da zamene zajedničke, smišljene napore i kombinacije svih učesnika. Kada bi Partizanov fudbaler oteo loptu ispred svog šesnaesterca, bar tri-četiri saigrača jurnula bi napred; kada bi se u sličnoj situaciji našao Zvezdin igrač, njegovi bi drugovi stajali. Ovo drugo nije moderan fudbal, tako se odavno više ne igra...

Uprkos svemu, Crvena zvezda je imala veliki broj povoljnih prilika i mogla je da osvoji jedan bod. Toliko Crvenoj zvezdi za utehu, ali opšti utisak je samo jedan: Partizan je bio bolji, za pobedu se više borio i zasluženo je osvojio oba boda.

U Crvenoj zvezdi više ne mogu sedeti skrštenih ruku. Ovako više ne ide. Nema prekretnice. Nisu u pitanju tri uzastopna poraza (Dinamo, Hajduk, Partizan) što se u mečevima sa ova tri kluba u tri kola jedan za drugim nikada za 40 godina nije dogodilo. Stvar je u tome što su fudbaleri nespremni za igru i zalaganje, Crvena zvezda nema igru, što je mnogo propušteno, što su svi vozovi otišli.

Foto: MN Press

Komentari 7

Veličina slova

Ostale vesti

Uživo
Najava mečeva