Da nismo, možda, prestrogi prema Mikelu Arteti?

I sve to stoji. Paradoks je samo što sve te kritike i ismevanje na račun španskog stručnjaka dolaze u sezoni u kojoj su rezultati bolji nego u bilo kojoj od prethodnih šest i po. Arsenal je sa Artetom na kormilu prvi put u istoriji kluba drugu sezonu uzastopno dogurao do polufinala Lige šampiona. Arsenal je prvi put posle dve decenije i finalista istog takmičenja. Pride, Arsenal je na putu do Budimpešte ostao neporažen na 14 utakmica koliko je odigrao. A, igrao je i sa nemačkim šampionom Bajernom i sa italijanskom prvakom Interom i obe ekipe dobio. Bio najefikasniji tim ligaškog dela, u istoj fazi primio daleko najmanje golova (samo četiri), da bi sinoć protiv Atletika – koji je takođe dobio u ligaškom delu i u revanšu ga rutinirao kao malo ko u eri Dijega Simeonea – upisao 41. pobedu u svim takmičenjima, izjednačivši klupski rekord star pet i po decenija.

Istovremeno, londonski tim je nadovhat titule, prve posle 22 godine. I to zahvaljujući najčvršćoj odbrani i drugom najefikasnijem napadu. Istina, s obzirom na kvalitet igrača i novac koji je klub uložio otkako je Artetu postavio za trenera, mogao bi Arsenal na aktraktivniji, lepršaviji način da dolazi do svih tih golova, ali predugo već Emirati čekaju na tu titulu i strah od novog neuspeha kao da im je vezao noge.

Ne zaboravimo, uostalom, da je predvođen u tim trenucima neustrašivim trilingom, Arsenal tokom sezone 2022/23 igrao možda i najlepši fudbal na Ostrvu. I završio je – drugi. Sezonu kasnije delovao još našpanovanije i opet bio drugi. Prošle godine isto tako. Usud je to svih trenera koji odluče da se dokazuju u ligi u kojoj u isto vreme radi i Pep Gvardiola (zbog toga je i Jirgen Klop za devet godina na Enfildu osvojio samo jednu titulu prvaka Engleske). Zato se u nekom trenutku, u toj misiji skidanja sa sebe etikete gubitnika, Arteta promenio. Prošao kroz potpunu karakternu transformaciju, postao najsuroviji pragmatičar Premijer lige. Zato više ne teži samo dopadljivom fudbalu, već je pod njegovom komandom evoluirao u fizički dominantnu i mentalno nepokolebljivu ekipu koja svesno koristi “mračne veštine“ fudbalske igre.

©Reuters

Od suptilnog trošenja vremena (neko bi trebalo da izračuna koliko se sinoć aktivno igralo tokom sudijske nadoknade) do provokacija i čelične defanzive, Arteta je izgradio tim koji ne bira sredstva da slomi protivnika, nagoveštavajući da je naučio lekciju da se titule protiv nemani kakva je Mančester Siti Pepa Gvardiole ne osvajaju isključivo estetikom. Njegov trenutni pristup simbolizuje kraj ere u kojoj je Arsenal bio simpatičan gubitnik. Današnji Arteta je beskompromisni lider koji je lični ego i filozofiju lepote podredio isključivo rezultatu, ne prezajući od toga da uđe u direktan psihološki i fizički rat sa svakim ko mu stane na put.

I zato ne bi trebalo da vas iznenadi to što čelnici Arsenala uveliko rade na tome da mu produže ugovor. I isto tako nemojte da se začudite ako od te namere ne odustanu ni ukoliko izgubi u finalu Lige šampiona. Na Emiratima znaju šta imaju. U svetu Premijer lige kojim vlada hronična nestabilnost, Arsenalov kontinuitet sa Mikelom Artetom postao je njegova najveća prednost.

Dok se direktni rivali poput Mančester Sitija, Liverpula, Mančester Junajteda i Čelsija suočavaju sa odlascima ključnih figura, pravnim bitkama i(li) stalnim smenama trenera, Tobdžije su izgradile sistem sa jasnim identitetom i mladim timom, koji se po potrebi svakog leta osvežava. A, tri uzastopna druga mesta, koliko god ih navijači drugih klubova koristili kao povod za ismevanje, zapravo su dokaz kontinuiteta koja je klub transformisala iz projekta u stabilnog pretendenta na trofeje.

I zato ishod utakmice u Budimpešti neće promeniti mišljenje čelnih ljudi na Emiratima. Bolju opciju na tržištu - istovremeno i dostupnu - neće naći od Artete.