Atipični Zvezdin heroj: Tanji živce, greje dlanove

Ima tih igrača koji umeju da navijače vrate u detinjstvo. Samo što smo navikli da to budu majstori petoparca koji te podsete na prve fudbalske utakmice, na ulici sa nabacanim jaknama umesto stativa, pa prvi trik koji prodaš drugaru iz komšiluka i podigneš ruke u vazduh kao da je u tebe ušao duh Maradone lično...

E pa, Osman Bukari nije taj. Neće on da rivalu proda biciklicu, neće nekome da gurne loptu kroz suknjicu, u stvari, Osman Bukari će pažnju da ti drži kao što čigra drži dete prikovano za sto. Ići će ona i napred i nazad i levo i desno i neretko da će da se preturi preko ivice dok se pitaš šta si to, dođavola, opet zgrešio kad si je zavrteo na centru.

Bukari je prosto takav. Nekontrolisan, konfuzan, loptica u fliperu koja toliko brzo skače sa mesta na mesto da jednostavno ne možeš da je namestiš gde treba. On će da ti žulja živce dok širiš ruke ne shvatajući kako i on sam ne vidi nešto što ceo stadion vidi: da treba da uspori za pola koraka ili se oslobodi lopte pre no što se zarobi uz aut liniju omeđen dvojicom protivničkih igrača.

A onda će da eksplodira i oduševi te, da te ostavi da se u čudu pitaš: šta se ovo desilo?

Kao onda kada je na evropskom debiju protiv skromnog Pjunika preleteo pola terena uz onaj for od 20 metara za vođstvo od 1:0. Ili onda kada je u svom prvom večitom derbiju uhvatio volej sa ivice kaznenog prostora i ostavio Aleksandra Popovića da pogledom isprati loptu. Ili kada je u beogradskom okršaju sa Trabzonom poslužio prvo Aleksandra Kataija, pa onda i Aleksandra Pešića.

Ili da ne idemo ni toliko daleko, onda kada je takvog asa kao što je Ruben Dijaš uhvatio na spavanju, iskobeljao se iz ofsajd zamke i utišao Etihad. Sinoć, protiv Jang Bojsa, sve vreme je „inzagijevski“ plesao na ivici ofsajda, asistirao Šerifu Endijajeu za prvi, sam zatim raspalio u bliži ugao i postigao drugi gol, tako izjednačivši učinak Milana Pavkova od dva pogotka u Ligi šampiona. S razlikom da je Bukari to uradio za svega 173 minuta na terenu u elitnom evropskom takmičenju.

Iako je i sinoć bio skoro pa nevidljiv u uvodnim minutima. Iako je i sinoć izbezumljivao navijače nekim ne baš najlogičnijim odlukama.

OCENE – ZVEZDA: Bahar napravio tim sa išijasom, pa se izvukao izmenama! Stamenić u ustajaloj vodi, Điga perfektan do penala

Bahar: Kažnjeni smo jer smo se povukli, protiv Lajpciga može svašta da se desi

I opet, on je prosto takav. Ona čigra sa početka teksta. Nekad nekontrolisana, uvek opasna. Očekivati od Bukarija da se uklaviri u stroge kalupe bespotrebno je trošenje energije. Takvi igrači umeju da iritiraju. Možemo zato da pričamo i o tome da bi Zvezda sa Žan Filipom Krasoom ili Aleksandrom Kataijem u startnih 11 izgledala fudbalski pismenije, možda čak i inteligentnije, ali ono što nikako ne možemo jeste da osporimo Bukarijev učinak na terenu. On bar zna šta mu je glavna snaga, najveća vrlina. I mada jeste nepredvidiv kao tornado – čas je vamo, čas tamo, ili sruši naselje ili iza sebe ostavi najlepšu sliku o čudu prirode – sa njim Zvezda zna šta će da dobije.

Trenutak. Samo to mu je i dovoljno.