Dimitar Berbatov: Držali su me kao taoca, plašio sam se da će me ubiti

Još dok je bio nosio dres CSKA iz Sofije, bilo je jasno da je Dimitar Berbatov vanserijski talenat koji se neće dugo zadržati u tamošnjoj ligi. Kasnije karijera je bila samo potvrda toga. Bajer Leverkuzen, Totenhem i Mančester junajted, malo li je za nekoga ko je krenuo u Pirinu iz rodnog Blagoevgrada. Ipak, malo je falilo da verovatno sve padne u vodu. Godina je 2003. Berbatov je tek postao punoletan, igrač je o kome se piše i priča. Baš u tom periodu doživljava jednu od najvećih drama u životu i karijeri.

U razgovoru za podkast Ria Ferdinanda, prisetio se kako su ga nekoliko sati držali kao taoca ljudi bliski ozloglašenom biznismenu Georgiju Ilievu. On je tad bio na čelu Levskog iz Ćustendila. Kako CSKA iz Sofije nije bio voljan da se odrekne najvećeg talenta, Iliev je pokušao da na silu dođe do Berbatova i obezbedi njegov transfer.
„Nisam imao automobil, tako da je jedan od saigrača, kad smo završili trening rekao „Pođi sa mnom, treba da te odvedem kod mog prijatelja“. Bio sam naivan, verovao sam mu zato što smo igrali u istom timu. Odvezao me je do restorana. Za jednim stolom sedeo je jedan momak, a na još tri su bili krupni momci, kao frižideri, tipični balkanski momci, izgledali su zastrašujuće. Držali su me kao taoca, nisu mi dali da mrdnem“, prisetio se Berbatov.

Već tad je bilo jasno da ti momci nisu obični ljudi, Dimitar je već počeo da oseća tenziju i neprijatnost.
„Momak koji me je dovezao, samo mi je rekao „Idi tamo, sedi, vidimo se kasnije“. Jedan od krupnih momaka mi je dubokim glasom rekao „Dođi ovamo, sedi pored mene“. Razmišljao sam, „Šta se dešava, moram da pozovem oca. Počeli su da pričaju sa mnom, jedan od njih me je pitao „Znaš li kako mene zovu? Kuvar!. Čuli smo za tebe, moramo da promenimo tim za koji igraš, moraš da dođeš kod nas“. Odgovorio sam im „Da, ali ja igram u CSKA Sofiji, sviđa mi se tamo“, a on meni „Smislićemo nešto, ne brini“. Bio sam prestravljen“.

Posle višestane drame, na intervenciju oca koji je kontaktirao Iliju Pavlova, još jednog čoveka iz podzemlja i tadašnjeg predsednika CSKA Berba je pušten kući.
„Dozvolili su mi da okrenem oca, rekao sam mu „Ovi ljudi su me oteli, želim da idem kući“, odgovorio mi je „Pozvaću čoveka, videću šta može da uradi“. Na kraju sam bio slobodan. U tom momentu imam tek 18 godina, znao sam koliko je bilo užasnih događaja u Bugarskoj tada. U jednom trenutku sam bio toliko uplašen da sam pomislio „Ovo je kraj, pretućiće me, pa ubiti“.

Njegova otmica je prvi put dokmentovana u autobiografiji bivšeg reprezentativca Bugarske, ali je tek sad prvi put detaljno pričao o dramatičnom događaju iz 2003. godine. Tokom karijere, niko od njegovih saigrača nije znao da je bio kidnapovan kad je tek postao punoletan.
„Nikome nisam pričao o ovome. Zato što bi neke stvari koje su se dogodile tada, većini mojih saigrača zvučale neverovatno. Za mene je to kasnije bilo kao da se ništa nije dogodilo. Bio je to deo uobičajenog života u to vreme“ završio je Berbatov.