Bio je to dan kosmičke milosti za veru, patnju i bezuslovnu ljubav, dan kad je fudbal ušao u krv

Ја лично нисам од оних што мрзе Милан, нити навијам против њих, али за овај меч ми је драго што је онако баш окончан. Пошто сам сведок чувене "магле" Новембра 1988 и прве тешке и озбиљне фудбалске депресије, која је била стравична, где многи нисмо дуго могли да се опоравимо, јер смо били млади или клинци, а плус Милан је био заиста чудо света од тима, али цео тим Звезде а посебно Пикси, Београд и "Маракана" били су амбис за Милан у ком би заувек упали и распали се у који би како сам Берлускони каже, да би нестали у тој магли да су изгубили, да је премного уложио и да би те године распродао тим, јер не би били прваци Европе а Интер 89 био првак Италије и не би ни играли КЕШ, а стварно су били најјачи Милан икада. Зато и не мрзим Милан, јер је цела та генерација бар признала да је то разлог настанка баш великог Милана као клуба, а Берлускони је шмекерица човек био и немогуће га је било мрзети. Али да је истина да су постали други највећи клуб Европе због тог тромеча, јесте. Јер не би освојили ни 89 а ни 90-е, због тих 7-8 минута. И ипак је УЕФА гурала на воденицу Милана, могло је се сачекати пола сата и наставити или наставти сутра али колико је преостало, а не од старта. Па их је УЕФА погурала и оне године кад их није казнила избацивањем а Јуве јесте чини ми се и мислим да се Милану због свега тога вратило тако против Ливерпула, а мислим да ће им се још дуго лоше враћати, јер су заиста од те 1988/89 постали клубчина захваљујући свим дешавањима па су и даље имали средстава да улажу у онај тим са Дејом и осталим звездама и плус су Берлускони и Мендоза сместили Марсељу све оно јер је Марсељ за њих постао клуб који би им растурио све планове и успехе да га нису сасекли и уништили на време. Марсељ је постајао светска сила ( иако тај клуб не подносим уопште, али би био дуго времена "газда" )

Odličan članak!

Iskra tv, milje preko njega, Sabahudin Topalbećirović komentator... Sjećam se apsolutno svega iz te utakmice, iako nisam navijač ni Milana niti Liverpoola.

najsrećni dan u mom životu što se sportskih događaja tiče,prvo poluvrijeme sam gledao u babinoj sobici na portabl tv mali,onda tužan pošao kući i drugo poluvrijeme odgledao sa ocem i majkom i zamalo dobio srčani udar.kakva noć,kakva strast ...komentar na RTCG da Liverpul svake godine treba da igra finale od tri novinara tu noć nikad neću zaboraviti !!!!YNWA

Ovo je sigurno svima nasima bio najveci poraz u karijeri i najveci i najdublji moguci oziljak i rana, nesto neizbrisivo (od te godine je i poceo sukob izmedju Maldinija i "ultrasa"), ali Karlo je ovo morao NEKAKO da zatvori i takticki privede kraju makar kada su smanjili na 3:1. Na Milan je jako uticalo sve ono sto se pre toga desilo u Serie A jer je sedamnaest dana pre toga bio BRUTALNO pokraden na "San Siru" u odlucujucoj utakmici za titulu i bas od tog susreta je zapravo sve krenulo nizbrdo i u prvenstvu i u LS...

E, da znas da jesam, bas juce sam kupio "Karlsberg" u limenci i imao sta da vidim na njoj Haha "U normalnim okolnostima, ova utakmica se završava 4:0 za Milan." Daleko od toga, Liverpul uopste nije bio toliko slab tim koliko se misli (cak ni naspram Milana) sto se jasno vidi i po tome koga je izbacio pre toga. Sto se tice Maldinija, to mu je bilo sedmo, a ne peto finale. "AFTER ISTANBUL, THERE IS ALWAYS ATHENS"

Krađa protiv Čelsija. Nikakva pravda i vraćanje imaginarnih dugova iz prošlosti. Večni mir poginulim navijačima i poštovanje za utakmicu u finalu.

Nezaboravni Đimi Đimi after midnight Traore i njegove nogetine koje su bile ko sajle, taj igrač je bio jedan trapavko kakvog fudbal nije video i uzme Ligu šampiona, pa to je samo tad moglo da bude

Најбоље финале ЛШ које сам гледао. Међу топ 5 утакмица које су ми остале у сећању. Финале Уефа купа 2001 Ливерпул-Алавес 5:4 такође.

Kad se setim utakmice, gledao sam je u staroj trošnoj kući sa ocem i bili su tu majka i četvoro braće i sestara i jedan televizor od možda 30 santimetara visine i imao sam 14 godina. Najsrećniji dani mog života, koliko mi je nekad malo trebalo za sreću, a sad sam manje srećan sa 10 puta više stvari.

Tada oni mali kockasti tv,bez daljinskog,bez kablovske.... Rts tada licio na javni servis,prenosio cak i Premijer ligu!

Covece, 20 godina je proslo a ko da sam juce gledao. Definitivno utakmica koja ce ostati urezana u srcu svakog navijaca/simpatizera Milana zauvek kao najtuznija noc. Iako si se revansirali dve godine kasnije, Istambulska noc se nezaboravlja. Kakvi igraci, kakav fudbal, imala je sve ono sto ovi danas nemaju.