Kićanović, Obradović i Đorđević o tituli Evrolige i Saletovoj trojci

Današnji dan, 16. april, upisan je zlatnim slovima u kalendar partizanovaca, pa zato i ne čudi što je na zvaničnom Jutjub kanalu kluba izašla emisija posvećena osvajanju Evrolige 1992. godine. Znamo svi kako je to izgledalo, kao u filmu, sa sve trojkom Đorđevića u poslednjoj sekundi.

Prošlo je 28 godina. Danas ste mogli da čitate šta o tome misle velikani crno-belih Predrag Danilović, Zoran Stevanović, Miroslav Berić, Velimir Gašić i Vlada Dragutinović, a sada ćete moći da vidite prisećanje Dragana Kićanovića, tvorca tog tima, potom Željka Obradovića, trenera ekipe, kao i samog Đorđevića, najvećeg heroja celokupnog podviga.

Bio je to mlad tim, u proseku je imao tek nešto više od 21 godine.

Dragan Kićanović je idejni tvorac tog uspeha Partizana.
"Zaista je veliki uspeh. Nažalost, zbog mnogih okolnosti, teško će to neko ponoviti iz Srbije. Voleo bih, strašno, strašno bih voleo da to neko ponovi. Ali, da ne pominjem koje su to okolnosti, znaju svi... Veliki uspeh jednog tima. Govorim i o stručnom štabu, o timu, o ljudima koji su bili sa druge strane, koji su znali šta su hteli. Mada, mi smo pošteno očekivali, 1988. smo očekivali pošteno. I neće se uvrediti ovi igrači koji su osvojili prvenstvo Evrope, jer taj tim pre je bio sjajan. No, mi smo to uradili, došla je smena generacije, ostali su dva igrača, Danilović i Đorđević. I sa mladim igračima, bilo je dosta neiskusnih", rekao je Kićanović.

"Bila je to mešovita ekipa, ipak neiskusna kada se sve sabere. Napravili su veliko, veliko čudo”.

Kićanović se uvek isticao hrabrim odlukama, on je postavio Željka Obradovića za trenera, kao i ranije Duška Vujoševića kao mladog stručnjaka na klupu tima.
“Imao sam ekipu ljudi oko mene, sjajnih ljude, da ih ne pominjem. Ali, imali smo i Obradovića na klupi ne neiskusnog, nego ne postoji reč koja može da se kaže, bio je mlad. Ali, doveli smo Acu Nikolića. Dovesti profu na tako mlad tim i trenera. Bilo je teško sa mojim Profom, posle toga i našim. Uvek su mi zamerali da sam imao sa njim najbolje odnose. Željko je dobijao veliko iskustvo uz njega".

Da li je Kićanović te večeri bio svestan uspeha Partizana? Ili se kasnije sve sleglo?
"Ma nismo bili svesni. Ni slučajno. Niko nije bio svestan. Čak i posle, kada se sve završilo, par dana, ili mesec dana, dok su trajale proslave. Posle utakmice pred večeru, Profa me pozvao u njegovu sobu. Imao je neku mali flašicu viskija da popijemo. Sedeli smo jedno pola sata. On nije progovorio dve reče, ja nijednu. I za njega je to bilo veliko iznenađenje".

A kako se svega seća Željko Obradović, koji je do prve titule prvaka Evrope stigao upravo te večeri pre 28 godina, a onda je za sve ove godine nanizao ukupno devet trofeja, ogromnih devet trofeja.

Debitantska sezona i odmah na Krovu Evrope.
"Vreme prolazi, ali ostaju lepa sećanja. Prva moja godina. Tim koji je bio sastavljen od mladih igrača, ali željnih da rade i napreduju. Ta velika želja i moral su doveli do toga da igramo dobro. Iako smo igrali van Beograda u Fuenlabradi. Uspeli smo da prođemo na Fajnalfor. Zasluge igrača su ogromne. Želja da rade i napreduju načinili su da napravimo veliko iznenađenje i plasiramo se na Fajnal for".

Da li se i dalje setite te večeri u Abdi Ipekči dvorani?
"To je bio neverovatan trenutak. Utakmica je bila prilično teška. Igrali smo sa njima u grupnoj fazi. Igrali smo veliki deo utakmice veoma dobro, ali onda smo zbog mladosti igrača i moje debitantske sezone, došli od jednog rezultata da relativno lako dobijemo uđemo u neizvesnu završnicu. I sam taj kraj koji je prepričan ne znam i ja koliko puta. Gge je Morales napravio potez i dodao Koprivici lopti, ovaj Saši, on pretrčao ceo teren, zaustavio se i ubacio. To je ono kada gledaš, ta lopta putuje i putuje. Kada je završila u košu počela je radost kakvu je teško opisati".

A kako je bilo noć posle toga?
"To je već teže pitanje, toga se teže sećam. Znam da smo slavili. Ostalo mi je upečatljivo, to je zagrljaj na terenu sa pokojnim Profesorom Nikolićom. Rekao mi je: "Žele, srećna ti ova prva titula". Ja to stalno ponavljam. To mi je u tom momentu delovalo: tad i nikada više. Ali, Profesor je uvek imao viziju u glavi i retko je grešio".

To je bila prva sezona pod imenom Evroliga. Partizan je i na taj način ispisao istoriju.
"Ta generacija je uspela, a logično je bilo i da je neka generacija pre naše mogla da uradi. Uvek je Partizan bio avangarda i Jugoslavije, i Srbije i Evrope. Kada bi se sabrale sve medalje i titule koje su osvojili igrači i treneri Partizana, bila bi velika brojka. Nadamo se da će se tako nešto ponoviti i u budućnosti, to je velika želja svih nas kojima je Partizan u srcu".

Naravno, reč o velikom uspehu imao je i najmlađi od ove  trojice velikana, ali čovek koji je trojkom doneo Partizanu najveći uspeh u istoriji kluba.
“Sećanja su uvek lepa. Čovek kada vidi koliko je vremena prošlo vidi koliko je to bilo daleko i koliko je u ovom vremenu stvarno u nekoj istoriji. Uvek lepa sećanja, lepi trenuci. Pre par meseci moj povratak, prvi put kao trenera pred Partizanovom publikom. To je nešto na čemu ću im zauvek ostati zahvalan. Jer se verovatno doživljava samo jedanput. To nije bio samo doček za mene, već i za svakoga od tih igrača i trenera, ko god je bio deo pobede u Istanbulu. Mnogo tih aplauza ide njima", prepričava Đorđević doček na meču Partizana i Virtusa u Areni.

Mnogi na tribinama nisu bili ni rođeni kada je Đorđević dao trojku.
"U mom slučaju nije samo vezano za samo tu utakmicu, da me ne shvatite pogrešno. Jer i zbog nekih stvari u bliskoj prošlosti vezano za reprezentaciju. Ali, opet je sve vezano za Partizan, za taj koš, za tu noć, za tu pobedu koja je jedinstvena. Koja će tako i ostati. Upisana u analima košarke kao jedno od najvećih iznenađenja. Tim sa našim igračima, našim trenerom, sa svim problemima. Nažalost, te naše najbolje godine smo proveli pod embargom posle toga. Bio je to početak kraja lepe priče. Tri godine embargo, pa ponovo nastavak. Partizan je igrao još par puta Fajnal for što su fantastični uspesi za klub koji je mnogo napravio u istoriji evropske klupske košarke".

Kada je Đorđević postao svestan svega što je uradio?
“Više se i ne sećam tih detalja. Osećanja posle utakmice, kada smo primali pehar, niko neće zaboraviti, a i pehar je u to vreme je bio jednostavan, a-ha-ha, da ne upotrebim neku drugu reč. Sećam se večere kada je sa nama bio Profesor Nikolić, kada je Nakić oborio čašu slučajno. Kada se Profa okrenuo ka nama i rekao: "Momci, šta vam je, nije ovo vreme za slavlje, imamo Rabotnički u polufinalu za sedam dana, a-ha-ha. Tako nešto čini mi se".

FOTO: MN Press, Star Sport