Buongiorno Italia: Kostić top pojačanje, Ilić zlatni dečko, Sergeju zvižduci i možda klupa

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

U izveštajima sa torinskog derbija u dobrom delu italijanskih medija Filip Kostić i Ivan Ilić su proglašeni za najbolje igrače Juventusa, odnosno Torina na jučerašnjem dvoboju. Kostić je namestio dva, a Ivan jedan od šest golova koliko smo videli sinoć na Alijanc stadionu. Za razliku od Filpa i Ivana, Dušan Vlahović, Vanja Milinković Savić i pogotovo Nemanja Radonjić ne nose pozitivne utiske sa derbija.

Više nema nikakve sumnje da je Filip Kostić najbolje pojačanje Juventusa u poslednjih godinu dana ako uzmemo kao parametar učinak, kontinuitet, sa jedne strane, a cenu transfera i platu, sa druge. Anhel di Marija igra promenljivo, posle maestralne partije protiv Nanta, u sudaru sa Torinom je ponovo bio neprepoznatljiv. Glejson Bremer ima manje oscilacije od Di Marije, ali je koštao četiri puta više od Kostića. Milik je preskočio polovinu mečeva zbog povrede, Paredes je deklasiran kao četvrti izbor na sredini terena a Pol Pogba je tek juče imao svoj prvi nastup u ovoj sezoni.

Kostić nije samo upisao dve nove asistencije na svoj račun u ovoj sezoni (već smo stigli do broja 11: osam u Seriji A plus tri u evropskim kup takmičanjima), nego je sve vreme bio trn u boku Torina, izluđivao je Singoa i bukvalno sipao upotrebljive lopte u protivnički šesnaesterac. Filip je od svih listova dobio sedmicu podelivši sa Danilom titulu na najboljeg aktera meča.

„Ako neko nije znao, sinoć je shvatio zašto Ivana Ilića zovu zlatni dečko. Osim što je dirigovao igrom Torina, samo u prvom poluvremenu je imao tri poteza za koje vredi platiti ulaznicu. Treća je asistencija za Sanabriju. Sve što je Torino uradio dobro bilo je rezultat Ilićeve igre“, obrazložila je Gazeta izbor Ivana za najboljeg igrača Torina. Na istom fonu su i drugi izveštači koji su takođe podvukli centralnu ulogu Ilića u igri Granata. Torino jeste izgubio derbi, ali je dobio velikog igrača, najčešći je bio komentar u analizama nakon meča.

Dušan Vlahović prolazi kroz malerozan period. Poništavaju mu golove zbog milimetarskih ofsajda, pogađa prečke, stative ili lopte izađu par centimetara iz okvira gola. Tako je bilo i sinoć, prečka Granata se tresla nekoliko desetina sekundi posle udarca Vlahovića. Ipak, Dušan nije klonuo duhom. Na terenu, kako se to u žargonu kaže, ostavlja srce na terenu, i golovi će morati, pre ili kasnije, da dođu. Vlahovićeve ocene su u rasponu od neprolaznih 5,5 do 6.5.

Primljena četiri gola Torina nisu posledice grešaka Vanje Milinkovića Savića, mada ostaje utisak da je srpski golman mogao nešto više da uradi. Prigovor koji se čuje sve češće na račun Vanje je da previše ostaje zakovan za liniju gola, odnosno da bi morao bolje da gospodari petercom i uopšte da više izlazi na centaršuteve rivala. To objašnjava zašto je uglavnom ocenjen sa 5,5.

Nemanja Radonjić je posebna priča i u njoj nije odgovoran samo srpski fudbaler mada nosi najveći deo krivice. Radonjiću mogu da se pripišu greške, nonšalantnost, ali kod gola Bremera, koji je razbesneo Jurića, čitava odbrane Torina je spavala. Kola su se slomila na Radonjiću, mada i hrvatski trener ima svoj udeo: ne šalje se na teren fudbaler u koga se nema potpuno poverenje.

MURINJO PONOVO PREVESLAO SVE

Žoze Murinjo je ponovo omađijao sve oko sebe, ili ako hoćete, uspeo je da prevesla javno mnjenje usmeravajući pažnju i diskusije u smeru koji njemu odgovara. Danas gotovo niko ne priča o porazu Rome od Kremonezea nego o verbalnom sukobu Portugalca i četvrtog sudije Sere i aluziji Murinja ga je italijanski arbitar isprovocirao jer Roma u nedelju igra protiv Juventusa a Sera je iz Torina.

Murinjova izjava je već izazvala lavinu komentara i po običaju podelila teren na nekoliko navijačkih grupa, od onih koji su uz Murinja, bez ako i ali, do onih koji ga ne podnose. To što su Đalorosi propustili šansu da se zakače za milanske klubova na drugom mestu je otišlo u drugi plan.

Takođe je prošlo nezapažena slučajnost da je Balardini pobedio Murinja u tri različita konteksta: na klupi Lacija je u Superkupu porazio Murinjov Inter koji će osvojiti tripletu, a na čelu Kremoneza je nokautirao Murinjov tim u Kupu Italije a zatim i u Seriji A.

MILINKOVIĆ I PRVI ZVIŽDUCI OLIMPIKA

Navijači ne opraštaju, pogotovo kada se slabe partije ukrste sa brojnim glasinama o (ne)produžetku ugovora. Ništa ne vredi što su svi znali da je Milnković igrao gotovo mesec dana polupovređen, na kraju su ga stigli i stomačni problemi koji nisu prošli bezazleno. Sergej je hteo da pomogne svojim drugovima, nije želeo da „hvata krivine“ i našao se na udaru kritika i prvih zvižduka Olimpika na svoj račun.

Kada se ne zna prethodno rečeno naravno da upada u oči razlika u učinku Miliinkovća pre Mundijala i posle. U novoj godini Milinković niti deli asistencije niti postiže golove kao u prvom delu sezone. Sve podseća na 2018. godinu kada je Sergeju trebalo nekoliko meseci da metabolizije neuspeh sa reprezentacijom.

Reakcija navijača je bila ishitrena i nepravedna između ostalog i zato što je u ponedeljak Sergej punio 28 godina od kojih je gotovo trećinu proveo u Laciju. Dobra vest je da su fizički problemi iza Milinkovića, rođendansko slavlje u krugu porodice, kako prenose italijanski mediji, motivisalo je i napunilo baterije Sergeja.

Ali, daleko od toga da su prepreke nestale. Iz Formela su procurele informacije da će protiv Napolija Sari igrati sa Vesinom u veznoj liniji i da će jedan od startera, Milinković, Kataldi ili Luis Alberto, biti na klupi. Do pre par nedelja niko ne bi doveo u pitanje status startera Sergeja, danas je sve više onih koji veruju da bi protiv Napolija Sergej mogao da završi na klupi.

SPALETI DUPLIRAO VREDNOST TIMA NAPOLIJA

Predsednik Napolija Aurelio de Laurentis je skresao prethodnog leta za 30 odsto ukupan iznos plata igrača, svodeći ga na manje od 70.000.000, odnosno 60.000.000 manje od sume koju plaća Inter za svoj park fudbalera.

Ali još veći mag od De Lauretnisa je u ovoj sezoni Lučano Spaleti. Zahvaljujući radu šefa stručnog štaba Napolija vrednost igrača na raspologanju je duplirana sa 400 na 800 miliona evra. Drugim rečima, tim Napolija vredi duplo od bogatstva gazde De Laurentisa što potvrđuje činjenicu da je fudbal a ne fllmska industrija postao glavni biznis Aurelija.

Najupadljivija razlika u ceni koju je Napoli platio za transfer igrača ili vrednost fudablera prošlog leta i sada se registruje u slučaju Kvarchelije. Gruzin je bio plaćen 11.500.000 evra a danas vredi oko sto miliona evra, što će reći da mu je cena udesetostručena. Iza njega je Kim Min-Đae. Reprezentativac Južne Koreje je došao iz Fenerbahčea za 19.000.000 evra, sada vredi 60.000.000, odnosno tri puta više. Istu vrstu eksponencijalnog rasta vrednosti igračkog kartona je imao Lobotka. Slovak se kotirao oko 20 mliona evra sad je između 60 i 70 miliona evra.

Viktor Osimen je najskuplji igrač Napolija, procenjuje se na 150.000.000 evra, ali je Nigerijac i prošlog leta vrednovan oko 60 miliona evra. Veliki porast cene je zabeležen i za Elmasa. Makedonac je vredeo prošlog leta oko 15.000.000 sada košta duplo više: 30.000.000 evra. Duplo više košta i Angisa. Bivši igrač Fulama je koštao kase Napolija 16.000.000 (milion evra pozajmica + 15 miliona otkup) danas za njega treba izdvojiti 40 miliona evra. I Pjotr Zjelinski je je imao istu promenu tarife kao Angisa: od 16 miliona na 40. Čolito Simeone nije mnogo igrao u ovoj sezoni, ali svaki put kada bi ušao u Seriji A ili Ligi šampiona bio je odlučujući faktor što objašnjava i dupliranje vrednosti njegove cene, od 15.500.000 koliko će koštati Napoli na kraju (pozajmica plus otkup) do 30.000.000 evra. I kapitan Di Lorenco je podigao svoju cenu sa 25 na 40.000.000. evra.

Jedini fudbaleri koji danas vrede manje na fudbalskoj pijaci nego što su bili plaćeni od Napolija su Lozano i Politano, dok su Raspadori i Meret, zadržali cene koje su imali.