Buongiorno Italia: Milanu prekipele sudijske greške

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Poništen gol Benaseru protiv Intera u polufinalu Kupa Italije otvorio je stare prvenstvene rane koje bi mogle da koštaju Rosonere šampionskog trona. Za razliku od Benaserovog projektila u mreži Handanovića koji je samo mogao da otvori pitanja plasmana u finale Kupa Italije (Inter je bio u prednosti 2:0 kada je zbog ofsajda Kalulua anuliran pogodak Alžirca) greške sudija na mečevima sa Specijom i Udinezeom su koštali Milan direktno četiri ili pet bodova.

Valja podsetiti i na skandalozno suđenje Čakira u Ligi šampiona na meču sa Atletiko Madridom na San Siru koje je, kad su se sveli računi, bilo presudno za prerani izlazak Milana iz evropskih takmičenja.

Zdrav razum navodi da se radi o seriji nesrećnih koincidencija, penalizujući ih za Milana, pošto je teško poverovati da se radi o internacionalnoj zaveri protiv kluba.

Stil familije Singer, odnosno fonda Eliot, je da se drži nizak profil kada su u pitanju komentari na suđenje. Tehnički direktor Paolo Maldini je otvoreno kritikovao rad arbitara samo posle meča sa Specijom koji je njegov tim izgubio na San Siru (1:2). Stefano Pioli je bio uzdržan do revanša polufinalnog meča sa Interom kada se prvi put naljutio otvoreno videvši poništen gol Benasera na televizijskom snimku.

U „Milanelu“ nisu svarili ni činjenicu da je u potpunosti izignorisan njihov zahtev da se utakmice Intera i Milana igraju istovremeno u poslednjim kolima šampionata. Osim pomenutih razloga koji su doveli Milanu situaciju da može lako da završi godinu bez trofeja, postoje i oni za koje su direktno odgovorni Paolo Maldini, Stefano Pioli i igrači.

Samo pet golova na poslednjih sedam utakmica, nijedan igrač Rosonera sa dvocifrenim brojem golova u Seriji A, Ibrahimovićeve povrede, Žiruov golgeterski post, Rebićevo nestajanje sa radara, skromnost Mesijasa i Salemakersa, Diazova nedorečenost i Leaove promenljive igre su bili poznati ili lako predidljivi fakti gledajući karijere pomenutih igrača.

Greška Paola Maldinija i Rikija Masare je u tome što nisu doveli jednog, koliko-toliko, ozbiljnog napadača, alternativu za Ibrahimovića i Žirua koji zajedno imaju gotovo 80 godina. Dovođenje Lazetića iz Crvene zvezde je investicija za budućnost, ne potez za osvajanje titule.

Piolijeva odgovornost se bazira na nedovoljnoj inventivnosti, odnosno pronalasku formule za prevazilaženje problema koji traje već više od dva meseca. Ibrahimović nije Bog a ni bioničan koliko bi želeo da bude, Žiru je samo u Monpeljeu tresao mreže kao pravi golgeter, Rebićeva krhkost kolena je bila poznata odranije, kao i limitirani kvaliteti Mesijasa i Salemakersa. Diaz je veliki rebus i varijabila na kojoj ne može da se gradi šampionska titula dok su Leaovi usponi i padovi jedina konstanta u njegovoj igri. Kada se sve podvuče, uz veliki broj povređenih igrača tokom cele sezone, nismo mnogo daleko od istine kada Milanovu fudbalsku godinu definišemo kao čudotvornu. Pioli je, od materijala koji je imao na raspolaganju, napravio mnogo bolju pitu nego što je bilo ko mogao da zamisli. Šampionska titula bi bila samo šlag.

Valja napomenuti i da familija Singer nij najsrećnija načinom na koji Investkorp, potencijalni kupac Milana, već koristi u medijskoj kampanji svoju poziciju. Američki fond Eliot je preferirao pregovore u mnogo rezervisanijoj atmosferi i bez reflektora globalne pozornice. U svakom slučaju, posao bi trebalo da bude zaključen vrlo brzo, do kraja sledećeg meseca.

Promenom vlasnika Milana na sto dolaze i personalna pitanja. Prema informacijama iz okruženja fonda iz Bahreina samo Paolo Maldini nije pod lupom, njegovo mesto je sigurno. Svi ostali, od trenera Stefana Piolija do Zlatana Ibrahimovića su na ispitu i tek će se po preuzimanju kluba imati jasnija ideja u kom smeru će ići kadrovska politika Investkorpa.

JUVE – INTER ČETVRTI ČIN

Detalj sa derbija Inter – Juventus (© Reuters)

Derbi Italije će imati i četvrtu epizodu u ovoj sezoni, a sledeći filozofiju Maksa Alegrija, na stolu će biti kao ulog treći domaći trofej – kup. Alegri je posle meča sa Fjorentinom stavio do znanja da je Inter „osvojio“ već dva trofeja na mečevima sa Bjankonerima: prvi dirketno u Superkupu, drugi indirektno za skudeto pobedom u Torinu (1:0). Za Alergija je okršaj Juvea i Intera u Torinu bio prelomni za konačni ishod trke za naslov prvaka u ovoj sezoni.

Paradoksalno, svi se u Italiji slažu da je Juve odigrao najbolju sezonsku utakmicu protiv Intera na Alijancu a izgubio je. Pobeda protiv Fjorentine (2:0) jeste obezbedila kartu Bjankonerima za finale nacionalnog kupa, ali prikazana igra torinskog kluba je mnoge ostavila u uobičajenoj nedoumici. Dovoljan je jedan podatak koji baca senku na pobedu Juventusa. Fjorentina je na Alijanc stadionu, ne na Frankiju, imala posed lopte 68,3 posto spram 31,7 Juventusa.

Jedno je kada izađete na megdan Mančesteru Sitiju ili Liverpulu na domaćem terenu i svesno prepustite posed lopte moćnijem protivniku vrebajući šansu iz kontranapada, sasvim drugo je kada je Fjorentina u toj ulozi. Predstava i rezultat Juvea protiv Viole je izbacio ponovo na površinu pitanje koje kruži ciklično već dve godine: da li potcenjujemo ili precenjujemo Staru damu?

Vezna linija koju smo gledali sinoć Zakarija-Danilo- Rabio ne uliva previše poverenja i nijedan od tih igrača, verovatno, ne bi bio starter u veznom redu nijednog od prvih šest, sedam timova serije A. To u dobroj meri objašnjava zašto Dušan Vlahović često ne dobije nijednu čestitu loptu tokom 90 minuta meča.

LAUTARO – INTER, LJUBAV NIJE OBOSTRANA

Lautaro Martinez bi želeo da ostane u Interu. Danas više nego juče, jer je tripla italijanska kruna (skudeto, Superkup i Kup Italije) na dohvat ruke. Lautaro je konačno proradio, izašao je iz tromesečne krize i golgeterskog posta koji je samo na kratko bio prekinuo protiv Salernitane i Liverpula.

Argentinac je produžio ugovor sa Interom do 2026. godine i ima platu top igrača od 7.000.000 evra. Gotovo od prvog dana po dolasku u redove Nerazura je ušao u sintoniju sa gradom Milanom i navijačima Intera. Martinez se toliko odomaćio u lombardijskoj prestonici da je već rešio da nastavi da živi tu sa porodicom kad jednog dana okači kopačke o klin. Inter i Milano su komfor zona za Lautara i ne bi ih menjao, ako ne bude primoran.

Argentinski reprezentativac je uspostavio veoma prisan odnos sa trenerom Simoneom Inzagijem i pored toga što je u ovoj sezoni „najzamenjeniji“ igrač u Seriji A. Odigrao je samo dva cela meča u Seriji A, ali su razgovori i saveti Inzagija, takođe bivšeg centarfora, presudno pomogli Lautaru da izađe iz tunela i da u završnici sezone postane dodatna vrednost Intera.

I u ovoj priči sreću kvari. Inter mora da žrtvuje barem jednog od najboljih fudbalera na altaru finansijske stabilnosti i parametara finansijskog fer-pleja. Prvi na toj listi je Lautaro Martinez i to iz nekoliko razloga. Osnovni , za Argentinca može da se dobije najveća suma novca, ako bi on bio prodat za 70.000.000 do 80.000.000 evra, Nerazuri ne bi morali da žrtvuju druge asove. Drugi motiv je što Lautaro sad ima veliku platu i oslobađanje od nje bi bio važan deo kapitalne dobiti od njegoovg transfera. Treći, Lautaro ima već klubove zainteresovane za njega, pre svih Atletiko Madrid. Čolo Simeone ga je želeo u taboru Kolšonerosa i pre četiri godine kada je stigao u Inter, ali su Dijego Milioto i Havijer Zaneti ubedili Lautara Martineza da je Inter bolje rešenje za njegovu karijeru.

Imajući u vidu da je Suarez na zalasku karijere, da se Grizman pokazao kao klasična „podgrejana supa“ , što bi rekao Đani Anjeli, a da Feliks nije postao igrač kakav su verovali da će biti u Madridu, izbor Lautara dolazi kao logičan. Tim pre što je karakter Interove „desetke“ apsolutno kompatibilan sa Simeonovim.

MURINJOVU ROMU GLEDA 1.000.000 NAVIJAČA

Navijači Rome (© Reuters)

Ciklon Žoze Murinjo ne gubi snagu ni posle deset meseci u Večnom gradu. Više nema sumnji, Roma će debelo probiti čarobnu granicu od 1.000.000 gledalaca u sezoni.

Dosada je Romu gledalo na Olimpiku 911.279 gledalaca. Olimpiko je već rasprodat do poslednjeg mesta za okršaj sa Lesterom u Ligi konferencijе – čak 140.000 zahteva je odbijeno na internet stranici za ulaznice jer više nije bilo mesta – a na dobrom je putu da stadion bude rasprodat protiv Bolonje i Venecije (već je otišlo preko 50 hiljada ulaznica).

Groznica Đalorosa ima nekoliko uzroka. Osim Murinja, veliku ulogu su odigrali rezultati, 12 uzastopnih pozitivnih ishoda u Seriji A i polufinale Lige konferencijе, i inteligentna politika cena ulaznica i marketinga Rome. Кlub ne samo da uspeva da napuni stadion već i da inkasira značajnu sumu od reklama koja je u direktnoj vezi sa brojnošću publike na stadionu i pored malih ili većih ekrana.

Druga značajna tema u Trigoriji je meč sa Interom. Žoze Murinjo se proveo kao bos po trnju u oba susreta sa Nerazurima ovе sezonе. Poraz u Rimu (0:3) i jednako laka pobeda Intera u Kupu Italije na San Siru (2:0).

Za Murinja će subotnji meč biti veoma delikatan. S jedne strane sa Romom se bori za peto mesto i slamku nade da se uključi i u trku za četvrtu poziciju, a s druge treba da vodi računa o raspoređivanju snaga imajući u vidu sudar sa Lesterom. Ne bi trebalo zanemariti i sentimentalni momenat: Murinjo trener koji je poklonio dva skudeta Interu, mogao bi prekosutra da „skine“ jedan svom nekadašnjem timu.

I pored toga što je primila pet golova u okršajima sa Inzagijevim timom, Roma se najviše uzda u odbranu koja je postala gotovo nepremostiv bedem. Na poslednjih 11 utakmica je primila samo šest golova. Najveće zasluge idu na račun Krisa Smolinga koji je autentični lider Đalorosih, uz njega igraju bolje i sigurnije sva trojica defanzivaca, od Mančinija do Kumbule i Ibanjeza.

Inače, Roma će u Milano stići bez Nikoloa Zaniola koji mora da odradi suspenziju zbog zbira kartona. Na njegovom mestu će igrati Mhitarijan, uz Lorenca Pelegrinija iza leđa Ejbrahama.