Zverev se sunovratio, da se zamisli da li će ikada više imati ovakvu šansu za prvo mesto

Za Aleksandera Zvereva ovo proleće nije trebalo, nego je moralo da bude kao iz sezone života. Umesto toga, pretvorilo se u niz propuštenih prilika i gorkih razočaranja. Kada se otvorila šansa – ona kakvu igrač možda dobije jednom u karijeri – Zverev nije uspeo da je iskoristi.

Sve je krenulo u Indijan Velsu, gde je šokantno eliminisan već u 1/32 rundi. Nastavio je slab ritam u Monte Karlu, gde je zaustavljen već u šesnaestini finala. U Rimu je stigao do osmine finala, a sada, na Mastersu u Madridu, još jedno razočaranje: eliminacija u osmini finala od Argentinca Fransiska Serundola 2:1 (7:5, 6:3).

Sve ove nesreće nisu bile "samo" neuspeh na turnirima – nosile su daleko težu cenu. Zverev je ovim nizom propuštenih šansi ispustio gotovo neverovatnu priliku da postane prvi teniser sveta, da pretekne suspendovanog Janika Sinera i konačno ostvari ono o čemu sanja od trenutka kada je kao čudo od deteta zakoračio na veliku scenu.

Siner, koji se uskoro vraća na teren, više neće biti onemogućen da osvaja poene, a tu je naravno i Karlos Alkaras. A Zverev, u svojoj 29. godini, mora da se zapita: da li će ikada više imati ovako otvoren put ka broju 1?
Jer u tenisu, kao i u životu, šanse dolaze — i prolaze. A one najveće, jednom kada se prokockaju, retko se vraćaju.

Na ATP listi koja izlazi u ponedeljak Siner će imati 9730 poena, Zverev 8085, a Alkaras 7850, a od sledeće sedmice Italijan će ponovo dobiti pravo da nastupa posle tri meseca neigranja. Za Zvereva, ostaje gorak ukus proleća koje je moglo da promeni sve. I tišina pitanja koje sam sebi mora da postavi: koliko puta još sudbina pruža ruku?