CAPUT MUNDI: Juve prvak po inerciji, Boginja najlepša, žal Lacija i Gatuzovo čudo u Napoliju

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Najduže prvenstvo u istoriji loptanja na Apeninskom poluostrvu je završeno sa nekoliko rekorda. Juve je deveti put osvojio skudeto, Čiro Imobile je izjednačio rekord Gonzala Iguaina u broju postignutih golova, Zlatan Ibrahimović je postao najstariji igrač koji je postigao 10 i više golova u Seriji A, Inter je posle deset godina probio granicu od 80 bodova, Atalanta je postigla više od sto golova u sezoni ( 98 u Seriji A), Verona je sa par stotina hiljada evra potrošenih i par miliona na “dođem ti” konstruisala tim koji je lagano obezbedio opstanak i već je inkasirala gotovo 40.000.000 evra od prodaje Rahmanija i Amrabata.

JUVENTUS (OCENA)   7

Mauricio Sari

Bjankoneri su u poslednjih osam kola osvojili samo osam bodova. Sarijev tim nije bio najefikasniji u Seriji A, nije imao ni najbolju odbranu, nije izgubio najmanje utakmica šampionatu, pa opet je osvojio titulu. Prošlo je devet godina od kada je Juve izgubio sedam utakmica u prvenstvu i primio preko 40 golova. Štaviše, ne pamti se kada je šampion Italije primio toliko golova kao u ovoj sezoni Juve. Na kraju balade može se reći da je “šampionski trobojni štit” prišiven deveti put uzastopno u direktnim dvobojima sa Interom. Nije slučajno da su mečevi protiv Nerazura bili najbolje predstave u ovoj sezoni Stare dame i dve najčistije pobede. Opšti zaključak je da je ovo mnogo više skudeto Ronalda, Dibale i “samoupravljanja” nego rada Mauricija Sarija.

Juve je ovaj skudeto više osvojio po inerciji, nego po zaslugama. Više zbog odsustva kredibiline konkurencije nego zbog superiornosti. Videlo se veoma malo i sporadično ono što se očekivalo od Juventusa sa pečatom Mauricija Sarija i zbog čega je toskanski stručnjak doveden u Kontinasu. Na kraju će se verovatno više pamtiti pojedine izjave Sarija nego njegova uloga u osvajanju skudeta.

INTER 6,5

Antonio Konte

Ko zna kakvo iskrivljeno mišljenje će imati neke buduće generacije kada budu gledali završnu tabelu ovog šampionata sa distance destleća i vekova: Inter na bod od Juvea, sa više postignutih golova, manje primljenih i manje poraza. Još jedna potvrda da brojevi otkrivaju, ali ne objašnjavaju sve.

Antonio Konte nije uspeo da napravi čudo već u prvoj sezoni u Interu kao što je to uradio u Bariju, Sijeni, Juventusu, Čelsiju. Trener iz Pulje pripada kategoriji ljudi koja teško priznaje poraze i još ređe preuzima odgovornost za neuspehe. On je od one sorte ljudi koja uvek okrivljuje druge za izostanak očekivanih rezultata i kome su uvek drugi krivi za sve. Da je kojim slučajem Masimo Morati još predsednik Intera, Konte bi već bio ispraćen na izlaznu kapiju Apijano Đentilea.

Bilo bi netačno reći da Inter nije napredovao u ovoj sezoni: igra je bolja, tečnija, solidnija nego prethodnih godina, prvi put je, posle deset godina, Liga šampiona obezbeđena bez drame, stvoren je kostur tima koji može da krene na titulu sledeće godine. Međutim, ostaje činjenica da je Inter pretrpeo previše preokreta na svoju štetu, kako u Ligi šampiona tako i u prvenstvu. Ne treba zaboraviti ni da su klinci i rezerve Barselone, a ne prvi tim, izbacili Inter iz Lige šampiona, da je ispao u polufinalu Kupa Italije i da je dva puta potučen do nogu od Juventusa.

Kada se poredi Konteov i Spaletijev Inter ne treba smetnuti s uma da familija Džang daje dva i po put veću platu aktuelnom u odnosu na prethodnog trenera, kao i da su Nerazuri u prethodna dva prelazna roka (letnji i zimski) potrošili oko 20.000.000 evra za pojačanja, a ukupan trošak na plate fudbalera je povećan za gotovo 50 odsto.

ATALANTA  8

Ko zna kako bi se ova sezona završila da Boginja nije imala “blekaut” u novembru prošle godine, kada su joj Juve, Inter i Lacio pobegli. Tim Đan Pjera Gasperinija nije samo najefikasnija ekipa Serije A, već igra i najdopadljiviji fudbal. Familija Perkasi pravi velike korake u izgradnji stabilnog i moćnog kluba. Gradski stadion u Bergamu se, korak po korak, pretvara u fudbalsku bombonjeru i to sve iz tekućeg budžeta Atalante, bez evra kredita ili pozajmica.

Atalanta više ne prodaje svoje najbolje fudbalere, štaviše ne zazire više ni da potroši po 20-30 miliona evra za dovođenje pojačanja: Murijel i Zapata su konkretan primer. Gasperini je izgradio, komadić po komadić, moćnu mašineriju za postizanje golova i oživeo stari, fajterski, način poimanja igre, u kojoj se ne izbegavaju dueli jedan na jedan, naprotiv, na njima se insistira. U prethodnih 12 meseci, Gasperini je produžio spisak igrača koji perfektno, napamet, sprovode na terenu njegove zamisli. Gomezu, Iličiću i Zapati su se pridodali Pašalić, Malinovski i Murijel formirajući najubojitiji napad Evrope. Koliko Atalanta radi dobro pokazuje činjenica da su od prodaje prekobrojnih, Kuluševskog i Baruoua, inkasirali lepotu od preko 50.000.000 evra.

Bergamo se potvrdio i ove sezone kao fudbalsko svetilište u kojem regenerišu i vaskrsavaju fudbalere: posle Gomeza, Iličića, Toloija, De Rona, Pašalića u ovoj fudbalskoj godini se iz pepela digao Kaldara, a Murijel je odigrao svoju najbolju sezonu.

LACIO     7

Nebeskoplavi su dobili sedmicu samo zato što su pokvarili utisak u poslednjih mesec dana. Momci Simonea Inzagija su zasluživali čistu osmicu, čak osam i po, pre prekida sezone zbog pandemije koronavirusa, međutim nastavak prvenstva je bio razočaravajući za 5,5, eventualno šest ako hoćemo da budemo darežljivi: tako je sedmica srednja ocena između dva dela sezone, pre i posle “lokdauna”.

Inzagi je sa Iglijem Tareom zaista napravio veliki posao u Formelu: sa skromnim budžetom su konstruisali tim koji bi da nije bilo prekida sezone, verovatno, bio u trci za osvajanje skudeta do poslednjeg kola. Za Nebeskoplave će biti veoma važno da sačuvaju kostur tima, odnosno njegovu kičmu koja polazi od Ačerbija, ide preko Sergeja Milinkovića Savića i Luisa Alberta i završava se sa Imobileom.

Pre početka sezone se mislilo da Milinković, Luis Alberto i Imobile ne mogu da naprave značajniji pomak u poboljšanju svoje igre. Sva trojica su demantovala “neverne Tome”: Milinković je čak ubedio Pavela Nedveda koji je zaustavio njegov transfer u Juve pre dve godine jer je verovao da je Sergej dosegao svoj zenit, sada je Čeh među njegovim najvećim fanovima, Luis Alberto je uz Papua Gomeza najbolji asistent Serije A, a Čiro Imobile je osvojio Zlatnu kopačku i izjednačio rekord Iguaina.

Lacio je krenuo u ovo prvenstvo sa idejom da obezbedi plasman u Ligu šampiona i da stvori tim kadar da obezbedi kontinuitet od tri-četiri godine u najprestižnijem takmičenju. Misija je na kraju ispunjena, mada ostaje slatko-gorki ukus uverenja da su Nebeskoplavi propustili priliku koja im se neće ponovo ukazati tako brzo.

ROMA  6

Roma je odličnom završnicom, sedam pobeda i jedan remi, uspela da izbegne da završi sezonu sa katastrofalnim učinkom. Međutim, to ne može da ublaži veliko razočaranje u Trigorijji, jer će Đalorosi drugu godinu zaredom biti na sporednoj evropskoj sceni u Ligi Evrope. Za Romu nije reč samo o sportskom već i ekonomskom neuspehu budući da je finansijska situacija takva da rimski klub jedva zatvara završni bilans sa pozitivnom nulom kada igra Ligu šampiona. Bez 50-60.000.000 od LŠ, Roma će morati da proda nekoliko svojih igrača, pominje se suma između 80 i 110 miliona evra. U Rimu se nadaju da neće biti žrtvovani Zaniolo i Pelegrini.

Paulo Fonseka je sa promenom formacijske postavke i prelaskom na odbranu sa tri defanzivca dao novu ravnotežu svojoj ekipi i rezultati su se odmah videli. U Rimu se kaže da Portugalac ima prek karakter i kad precrta jednog igrača, ne vraća se unazad. To je na svojoj koži osetio Florenci prošle jeseni, a ovog leta Under i Klajvert. Drugim rečima, Fonseka je promenio formaciju 4-2-3-1 u 3-4-2-1 jer nije želeo više da pruža šansu Holanđaninu i Turčinu. Imajući u vidu da su Zaniolo i Peroti bili roviti, Fonseka se našao bez krila i morao je nešto da promeni.

U svakom slučaju, Roma je zaslužila prelaznu ocenu zbog toga što su uspeli da se, kako-tako, održe na nogama kada su im mnogi predviđali totalni krah. Fonseka je tokom ove sezone pokazao važnu karakteristiku da zna da bude fleksibilan i da ne priprada grupi trenera tzv. talibana koji ne odustaju od svojih zamisli i fiks ideja po cenu otkaza i poraza.

MILAN 6

Zlatan Ibrahimović

Podatak da je Milan u prvom delu sezone - u kome je u više od pola mečeva na klupi već bio Stefano Pioli - osvajao malo više od jednog boda po utakmici i postizao manje od jednog gola po meču, a da je u 2020. godini, od dolaska Zlatana Ibrahimovića osvajavo 2.2 boda po utakmici i tresao bar dva puta mrežu, dovoljno govori o značaju Ibre. Zato Milan za prvi deo tek završene fudbalske godine u Seriji A zaslužuje peticu, a za drugi, posebno u nastavku od juna, debelu sedmicu, što u konačnom zbiru znači prelazna šestica.

Ako bi računali samo utakmice posle “lokdauna” Milan je osvojio tzv. postkovid skudeto sa 30 od 36 mogućih bodova. Ante Rebić je odmah po dolasku Ibre proradio i od januara je počeo regularno da trese mreže, ovog leta su uz Šveđanina “procvetali” Čalhanoglu, talentovani Salemakers, Kesi, Benaser.

Ipak, bilo bi opasno varljivo za urpavu Milana da pomisli da sa Piolijem i postojećim parkom igrača može da učestvuje u trci za Ligu šampiona u sledećoj sezoni. Utakmice koje smo videli od polovine juna do ovog vikenda su bile borbene, ali se igralo sa smanjenom brzinom. Nije samo vremešni Ibrahimović izledao kao mladić i Riberi i Palasio, pa čak i Parolo i Borha Valero su bez problema nosili svoje godine.

Bez četiri-pet velikih pojačanja Rosoneri i u sledećoj sezoni neće odmaći od zone Lige Evrope. Uz to, nad Piolijem visi kao “Damoklov mač” druge sezone. Italijanski trener u svojoj karijeri po pravilu ne uspeva da ponovi rezultate iz prve godine.

NAPOLI 6,5

Rino Gatuzo je napravio pravo malo čudo u Napulju. Od tima u rasulu i barikada između igrača i vlasnika De Laurentisa, koje su već bile podignute kada je preuzeo klub od Karla Ančelotija, stvorio je jednu kompaktnu celinu kadru da osvoji Kup Italije, završi dostojanstveno šampionat i naoštreno dočeka revanš meč sa Barselonom u Ligi šampiona.

Najveći uspeh Gatuzo je napravio u obnavljanju zajendištva među fudbalerima u Kastel Volturnu. Sa spremnim i spakovanim koferima se nalazilo dve trećine tima, počev od senatora Insinjea i Mertensa. Rino je uspeo da popravi odnose između igrača i predsednika i to je rezultiralo neočekivanim produžecima ugovora dva “atomska mrava” Napolija. Italijanski stručnjak je dao fizionomiju igri Napolija radeći pojedinačno sa ključnim igračima. Specijalni rad Gatuza i njegovih saradnika se najbolje video kroz napredak Maksimovića i Di Lorenca u odbrani, brzog uklapanja Demea, eksponencijalno popravljanje forme Zjelinskog i Fabijana Ruiza, nova mladost Lorenca Insinjea i Drisa Mertensa.

Sve u svemu, Napoli zaslužuje malo više od prelazne ocene zbog osvojenog Kupa Italije, ali ne bi trebalo zaboraviti da su u tek završeni šampionat Azuri krenuli sa ambicijom da ga osvoje dok se plasman u Ligu šampiona smatrao najmanjim mogućim ciljem.

Piše: Željko Pantelić