Četiri godine Gospodina Normalnog, mogla bi da padne i druga tetovaža

Najbolje prolazno vreme nakon petine šampionata ima Milan. Rosoneri na pretposlednju reprezentativnu pauzu odlaze kao lideri Serije A što je prilično iznenađenje s obzirom šta se sve dešavalo u ovoj godini.

Milan je jedva izborio mesto u Ligi šampiona prošle sezone, u elitnom takmičenju je dogurao do polufinala, ali je tamo dobio lekciju od gradskog rivala Intera i utisak se pokvario. Potom su napravljene tektonske promene u sportskom sektoru pošto su otkaze dobili direktori Paolo Maldini i Riki Masara, arhitekte poslednjeg skudeta. Prodat je Sandro Tonali koji je trebalo da postane budući lider i kapiten, a klub je preko 100.000.000 evra uložio u pojačanja koja nisu afirmisana (Rejnders, Musa, Čukvueze, Okafor…) ili su im karijere bile u padu (Pulišić, Loftus Čik, Jović...). Nije delovalo obećavajuće i mirisalo je na sezonu tranzicije, još slabiju od prethodne…

Ali, Milan ima sedam pobeda posle osam kola italijanskog šampionata i da ne beše petarde u gradskom derbiju, utisak bi bio skoro pa savršen. U Ligi šampiona stvari stoje drugačije pošto Milan u dva meča nije postigao ni gol i upisao je dva remija. Ipak, reč je o “grupi smrti” u kojoj im se Njukasl prvo provukao na San Siru dok ih Borusija nije nadigrala u Dortmundu. Šanse i dalje postoje.

Utisak je da su rezultati do sada iznad očekivanja. Pogotovo što je tim drastično promenjen letos i neke stvari tek treba da nalegnu i da se igrači bolje upoznaju.

“Sezona je još na početku i momci se još traže kao tim. Ipak, ponosan sam na karakter i odlučnost koju su pokazali do sada. Pokazuju šampionski mentalitet”, rekao je vlasnik kluba, Amerikanac Geri Kardinale.

Najveći uspeh je kako je Stefano Pioli uspeo tako brzo da amortizuje debakl od Intera i da težak poraz ne ostavi traga na ekipi. Posle te utakmice se šuškalo o otkazu i navijački slogan 'Piolis's on fire' je mogao da dobije sasvim drugačije značenje. Ipak, izvukao se jako brzo što mu ranije nije bila vrlina. Povezati četiri povede u izjednačenoj Seriji A sa samo jednim primljenim golom nije nimalo lak zadatak. Milan se bolje nego ranije nosi sa ulogom papirnatog favorita. Osvojena su ove sezone teška gostovanja Đenovi, Bolonji i Romi, dok su kod kuće savladani nezgodni timovi Lacija i Torina. Pobede protiv Verone i Kaljarija su bile u rangu onih koje se podrazumevaju. Jedina mrlja ostaje taj derbi, ali sada je opet sve u redu.

Pioli upravo danas proslavlja četiri godine na klupi Milana. Samo Gasperini u Atalanti ima duži staž. Retko koji trener u italijanskom fudbalu može da se pohavli da je na klupi nekog velikog kluba preživeo četiri godine. Došao je kao iznuđeno rešenje posle katastrofalnog početka Marka Đampaola koji je imao četiri poraza na sedam utakmica i pokrenuo točak istorije.

Piolija je do tada bio glas da je dobar u dve stvari: Ekspresna šok terapija i rad sa mladim igračima. Ali najveća mana mu je bila što nije umeo da reaguje kada nastupi novi talas krize i što su mu ekipe nezadrživo padale dok je on bezuspešno smišljao plan B. 

Iako je zbog ponašanja imao nadimak Gospodin Normalni kao antipod Žozeu Murinju, nigde nije potrajao duže od 100 utakmica i nigde ništa nije osvojio za razliku od Gospodina Posebnog. Rekord mu je bio 91 meč u Laciju, a na klupi Rosonera je do sada odradio 198 utakmica. Kada se letos spekulisalo da bi mogao da dobije otkaz jer je prvi put sezonu u Milanu završio sa manje od 50 odsto pobeda (48,08 %), vlasnici su mu pružili maksmalnu podršku dok su smenjivali Maldinija i Masaru. Iako se direktorski tandem uz Zlatana Ibrahimovića smatrao čak i zaslužnijim za onaj iznenađujući skudeto iz ptetprošle sezone, Pioli je uspeo da potraje. Ni danas Pioli nije baš miljenik navijača ali je stekao poštovanje i smatra se litnim trenerom italijanskog fudbala što pre dolaska u Milan nije bio slučaj.

Na početku je delovalo da će zaista biti privremeno rešenje i prolaznik kao u većini prethodnih klubova. Posle dva i po meseca je doživeo debakl u Bergamu kada je Atalanta pregazila Rosonere 5:0 i ništa nije nagoveštavalo da će potrajati.

Sve se promenilo kada su došli veterani Ibrahimović i Kjer i promenili mentalitet svlačionice. Pioli je bio dovoljno pragmatičan da Ibri prepusti ulogu veću od lidera i da mu udovolji potpunom slobodom u zavođenju reda i discipline. Praktično je pristao da Šveđanin povremeno radi njegov posao i edukuje mlađe siagrače.

Pioli je u međuvremenu pogađao sa taktičkim izborima poput pomeranja Čalhanoglua napred, Kesija nazad u tandema sa Benaserom, forsiranja različitih tipova krila Rebić i Salemakersa, lansirao je glavnu polugu na levom boku Teo Ernandez – Rafa Leao, izvukao maksimum od univerzalnog vojnika Radeta Krunića, izgradio potpuno novu defanzivnu liniju sa Tomorijem, Kaluluom, sada i Tšauom... Pioli je prvi trener Milana koji je Rosonerima doneo pobedu na Juventusovom Alijancu i postao je otrov za velikog rivala iz Torina (četiri pobede, četiri remija i dva poraza). Osvojen skudeto pretprošle sezone je bio vrhunac posle kojeg je usledio pad.

Umeo je da uđe u krizu kada bi eksperimentisao kao sa prelascima na formaciju sa trojicom u odbrani. Milan je kritikovan da previše zavisi od levog boka gde su Teo i Leao, da se previše oslanja na veterana Žirua u špicu, da Pioli nema dovoljnu rotaciju igrača…

Prošlog leta je dobio tuce pojačanja od kojih nijedno nije bilo bogzna kakva garancija, ali svako od njih je nosilo neku dozu nade da može biti pogodak. Osim Jovića koji je došao kao iznuđeno rešenje u finišu pijace, za sada niko od novajlija nije ostavio slab utisak. Ne može se reći baš ni da su oduševili osim eventualno Pulišića i Rejndersa ali se vidi ogroman prostor i kapacitet da se to desi. Pogotovo kod Muse i Čukvuezea.

Pioli je dobio najširu rotaciju za četiri godine u klubu i pokazao je da ume da je koristi. Milan je ove sezone igrao najviše u formaciji 4-3-3 ali i 4-2-3-1 u drugom poluvremenu u Dortmundu, 4-2-4 u Đenovi, pa i 3-4-3 protiv Verone. Trener je pokazao razne varijacije i dokazao da ovaj Milan nije jednodimenziolan i da ne zavisi samo od tandema “Teao” po levom boku.

Rosoneri su prvi put posle godinu i po dana na prvom mestu Serije A. Poslednji put je to bilo u poslednjem kolu Serije A 2022. kada je protiv Sasuola osvojen skudeto. I dalje retko ko sme da se kladi da će izdržati ovu trku do kraja. Inter deluje jače što je i dokazao u međusobnim okršajima. Gradski rival je Ahilova peta Stefana Piolija. Protiv Intera ima tri pobede, dva remija i čak devet poraza. Simone Inzagi mu je nerešiva enigma ali Milan lakše dobija “male” utakmice.

Milan na reprezentativnu pauzu odlazi kao lider i može se reći da je prvi miniciklus završen iznad očekivanja. Mnogo teži poslao sledi u drugom. Od ove do sledeće reprezentativne pauze, Rosoneri imaju paklen raspored: Juventus kući, pa gostovanja Napoliju i Pari Sen Žermenu, Udineze i revanš sa Svecima na San Siru i putovanje u Leće. Ako i tu etapu prebrode uspešno, mogu opet da se nadaju skudetu. Za Piolija bi bio ogroman uspeh da se dva puta u pet sezona otkiti titulom prvaka Italije. I da baš on bude taj je Milanu prišio drugu zvezdicu, odnosno 20. skudeto. Čak ni trenerski umovi poput Ariga Sakija ili Karla Anćelotija nemaju više od jedne titule prvaka Italije sa Milanom, a Pioli bi mogao da spremi i drugu podlakticu za tatu majstora...