Da bi ostao zapamćen, moraš izaći iz komforne zone

Život u koferima. Tako bi mnogi opisali današnji životni stil. Sve je dostupno, putovanja su konstantna, sastanci, obaveze... Ma, kad bismo mogli biti na tri mesta istovremeno, bilo bi idealno. Samim tim i život sportista gleda se kroz drugačiju prizmu. Novac, rezultati, konstantno isporučivanje kvalitetnih partija i kalkulisanje između mnoštva ponuda preuzelo je primat nad sportom, kakav bi trebalo biti u suštini. Kakav je osmišljen da bude.

Gerd Miler, Raul Gonzales, Alesandro del Pjero... To su primeri napadača koji su većinu svoje karijere ili makar najbolje godine proveli u jednom klubu. Vrhunskom. Pokazali su da znaju, umeju, ali na jednom mestu. Doduše, treba uzeti u obzir da su to bila neka drugačija vremena, kada igrači nisu "leteli" iz kluba u klub zbog reputacije ili nekoliko miliona više, niti su pare bile u igri u ovoj meri kao danas.

Da smo pričali o ovome pre tri godine, među navedenim imenima bio bi i Hari Kejn. Godinama pleše na granici „sidraša“ starog kova sa izoštrenim njuhom za gol, koji na malom prostoru može da zagorča život protivniku u samo nekoliko sekundi i pravog modernog napadača, koji se vešto spušta u vezni red i pomaže u izgradnji napada. Sve što bi jedan trener mogao da poželi. Četrnaest godina u Totenhemu, preko 200 golova u Premijer ligi, status božanstva u klubu... Šta tu može da fali? E, pa falli su trofeji. Tu beskompromisnu lojalnost koja je nekad bila na ceni, mlađi su zamenili glađu za uspehom. Za trofejima. A čini se da je Hari uhvatio poslednji voz.

Nedelja, 17.30: (1,40) Bajern Minhen (5,70) Štutgart (6,20)

Kada je leta 2023. ozvaničen transfer u Bajern, svi komentari, pozitivni i negativni, bili su natkriveni oblakom sumnje. Bajernova politika nikada nije bila vezana za basnsoslovno trošenje novca, pogotovo ne kada je u pitanju fudbaler od 30 godina za kog treba izdvojiti skoro 100.000.000 evra. Većali su Bavarci, u priči su bili još neki evropski velikani uključujući i PSŽ, ali priznanje suštinski treba odati samom napadaču - umesto statusa koji je imao u Londonu, gde je igrao bez naročitog pritiska, on se odlučio da izađe iz komforne zone i napadne novi izazov, u godinama kada mnogi već razmišljaju gde bi bilo najbolje "ušančiti se" i polako privoditi karijeru kraju. Takav potez mogao je da prođe vraški dobro ili katastrofalno loše, sredine realno nema.

Krenulo je kako ne treba. Prva sezona kao iz košmara - nula trofeja. Krompir. Kola su se zalomila upravo na "Harijevom prokletstvu", jer je Bajern okončao sezonu bez pehara prvi put nakon 12 godina. Navijači su se primili na tu priču, naročito ogorčeni ispadanjem u polufinalu Lige šampiona od Real Madrida te izgubljenom titulom u Bundesligi gde je prvo mesto zauzeo Leverkuzen. Odnosno Neverluzen, kako im je bio nadimak te, za njih istrijske sezone. Navijačka baza Bavaraca prividno se smirila nakon (prilično neubedljive) titule u Bundesligi sezone 2024/2025, a nakon toga osvojen je i Superkup koji suštinski potpada pod trenutnu sezonu. Ništa to nije bilo do Kejna ako pričamo iz objektivne perspektive, jer je Englez isporučivao iste, ako ne i bolje brojke od onih kada je bio član Totenhema. U prvoj sezoni je na 45 utakmica postigao 44 gola uz 12 asistencija, što jasno daje do znanja da su koncentreacija i egzekucija od starta bile na vrhunskom nivou.

🎁🎁🎁🎁🎁
Uđi u Mozzart Sport FAN ZONU. Čitaj, igraj, osvajaj!
🎁🎁🎁🎁🎁

Međutim, treba biti realan i reći da Hari Kejn nije došao u Bajern da gomila ligaške titule, koje bi verovatno osvajali i bez njega. A, takođe se čini da trofeji iz domaćih takmičenja sve više gube na značaju, odnosno sve manje zanimaju najbolje evropske klubove. Vrednost se pokazuje u Evropi i ako tu ne praviš rezultate, nešto nije kako treba. A sve miriše da bi ove sezone to moglo da se promeni, odnosno da odluka koju je Hari hrabro doneo pre tri godine konačno dođe na naplatu i da kaže svima s punim pravom - ja sam taj.  

28. april, 21.00: (2,30) PSŽ (3,60) Bajern Minhen (2,95)

Maestralan dvomeč odigrao je Englez protiv Reala, dva gola i asistencija, ali to za napadača takvog kalibra nije ništa novo. Ključ je ekipa i hemija koja vlada u ekipi iz Minhena, gde su maestralne partije reprezentativca Engleske ispratili ništa manje kvalitetni saigrači, pogotovo oni čiji je primarni zadatak ofanziva. Majkl Olis igra izvandrednu sezonu i upravo je njegova saradnja sa bivšim napadačem Totenhema ono što Bajern čini ovako moćnim.

Englez ima statistiku kao iz video igrice, na 42 utakmice ove sezone postigao je čak 50 golova. Do tog učinka brže od njega stigao je samo Lionel Mesi u sezoni 2012/13, a bilo mu je potrebno svega dve utakmice manje. Sa druge strane, Olis ima 18 pogodaka i čak 29 asistencija na 43 odigrane utakmice. Koliko ova saradnja dobro funkcioniše najbolje se videlo u dvomeču protiv Reala, s obzirom da su jedan drugom „servirali“ golove u obe utakmice. Olis i Dijaz daju Bavarcima turbo dimenziju, brzinu i veštinu u završnici, dok se Kejnova egzekucija ne dovodi u pitanje.

Jedina dilema je – mogu li zajedno do trofeja elitnog takmičenja? Samo bi taj uspeh zadovoljio apetite svih, individualne i kolektivne ciljeve, te bi Hari mogao da opravda svoje (makar trenutno) odustajanje od jurnjave za Alanom Širerom za laskavu titulu najboljeg strelca u istoriji Premijer lige, da kaže – Alane, ko te šiša, "ušati" je ipak ono što se broji.

Piše: Matija MIŠKOVIĆ