Da li je Voša spremna za velika dela?

Kada je u leto 2022. stigla nova garnitura na čelo novosadskog superligaša, već na uvodnoj konferenciji odjeknula je bomba od koje i danas treperi tlo oko Karađorđa. Prvi čovek Stare dame Dragoljub Zbiljić najavio je na startu svog mandata, da će Vojvodina u narednih pet godina da osvoji titulu. I dok se većina fudbalske javnosti grohotom smejala, oni koji su svedočili njegovom uspehu na čelu odbojkaškog kluba, ali i uticaju da rukometaši Vojvodine uspostave apsolutnu dominaciju na domaćoj sceni, ostali su zaintrigirani. Mnogi su se pitali — može li novosadski biznismen zaista da napravi pometnju i na daleko zahtevnijoj fudbalskoj sceni, te da vrati Vojvodinu u društvo velike srpske trojke?

I dok ulicom Dimitrija Tucovića eho grohota još uvek odzvanja, a atmosfera oko kluba ključa kao lonac na ringli, Vojvodina je — potpuno neočekivano — dobila priliku da jednim potezom ne samo ugasi požar koji tinja još od početka sezone, već i da postavi vidljive temelje za ispunjenje obećanja starog tri godine. Pobeda u finalu Kupa Srbije protiv Crvene zvezde zaokružila bi period sazrevanja ovog tima Vojvodine, barem na papiru. Trofej osvojen u eri surove dominacije beogradskog velikana bio bi više od srebrnine u vitrinama Sportskog centra „Vujadin Boškov“. Bila bi to jasna deklaracija da je Vojvodina konačno spremna da trči rame uz rame s velikim momcima.

Vojvodina nije slavila protiv Crvene zvezde više od devet godina. U aktuelnoj sezoni uspela je da odigra kompetitivnih 135 minuta (45 na Karađorđu i 90 na Marakani), s tim da poslednji duel u Beogradu ne može biti pravo merilo — domaćini, već okićeni lovorikama, igrali su s očiglednim manjkom motiva. To večeras neće biti slučaj. Očekuje se da izabranici Vladana Milojevića „grizu“ sve pred sobom kako bi stigli do pete duple krune u nizu. A, Voša će imati priliku da se „pobije“ sa verovatno najjačim timom srpskog fudbala u poslednjim godinama.

Prisustvovali smo i većim iznenađenjima na travnatom terenu, a činjenica da su Novosađani sparingovali sa aktuelnim šampionima na istoj sceni i prošle godine, daje im nadu da su izvukli pouke, pokupili par trikova od šampiona i da su spremni da ovog puta ne poljube podlogu, barem ne do poslednjeg zvižduka.

Lale su u poziciji u kojoj nemaju mnogo da izgube, a mogu da dobiju — sve. To je uglavnom i slučaj kada se neki srpski tim (osim Partizana) u ovoj deceniji suočava sa Crvenom zvezdom. Ali upravo takav status iritira svakog Vojvodinaša, izjeda ga duboko iznutra i tera da skreće pogled, da obuzdava nadu da njegov klub može izazvati šampiona. Na Vojvodini je sada da im zadrži pogled. Da pretoči reči u dela. Da pokaže da je mentalna barijera konačno prevaziđena.

Jer, proces sazrevanja podrazumeva i hvatanje u koštac sa normama i očekivanjima javnosti. Od pojedinaca se traži da preuzmu nove odgovornosti i daju im se mogućnost da donose nezavisnije odluke. Od Vojvodine se traži da pokaže da se ne plaši nikoga i da je spremna za sledeći korak, od nje se traži pobeda u velikom finalu.

FINALE KUPA SRBIJE

VOJVODINA - CRVENA ZVEZDA  

Stadion: Kraljevica, Zaječar

Kapacitet: 8.186

Sudija: Pavle Ilić

VOJVODINA (4-2-3-1): Rosić – Baros, Korać, Sićendže, Bukinac – Petrović, Medojević – L. Nikolić, Kokanović, Bamidele – Romanić.

CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Glazer - Seol, Krunić, Đurić, Anan - Elšnik, Kanga - Maksimović, Katai, Ivanić - Šerif