Debitant među Orlovima Andrej Ilić: Kod Baumgarta nema vrdanja

“Sveža krv”. Sintagma koju je u nekoliko navrata na jučerašnjoj pres konferenciji ponovio selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković. Nešto što bi, nakon debakla od Engleske pre tačno mesec dana, a za ključnu utakmicu u borbi za baraž za Svetsko prvenstvo, protiv Albanije u subotu u Leskovcu, trebalo da donesu Aleksandar Stanković, Dejan Zukić, Veljo Milosavljević, Andrej Ilić...

Ovaj potonji primer je da se u nacionalni tim može stiži i krajnje zaobilaznim putem. I ne, ne mislimo na sedam golova i pet asistencija na samo 22 utakmice u Bundesligi – to je učinak vredan selektorovog poziva, već na sve što je do sada u karijeri prošao 25-godišnji napadač ponikao u Partizanovoj školi. Kruševac, Ivanjica, Letonija, Norveška... To je sve, samo ne uobičajeni put za jednog reprezentativca Srbije!

„Prvi put sam u Sportskom centru u Pazovi kao član A reprezentacije i osećaj je fenomenalan. Neke momke znam iz mlade selekcije, dobar sam sa Zukićem, Čupom Erakovićem... Jedva čekam prvi trening da se upoznam i sa ostatkom ekipe. Očekuje nas jedna od najvažnijih utakmica u ovom ciklusu kvalifikacija i moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovu” – istakao je Ilić u razgovoru za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

Poziv je dobio nakon sjajnih partija u dresu Uniona iz Berlina:

„Reakcija je bila kao i uvek u tim situacijama, osetio sam ponosno. Svako bi bio ponosan da se nađe u mojoj koži. Čast je predstavljati svoju zemlju u bilo kom sportu, naročito u fudbalu.“

(@FSS)

Utakmica sa Albanijom spade u red onih koje sa sobom nose oznaku “više od igre”, a pobeda vredi i više od tri boda:

„Ozbiljna prilika. Prva u Tirani bila je tvrda, a i ova sada može da bude takva. Na neki način lokalni derbi, to su utakmice pune naboja, gde moraš da uđeš čvrsto, ali sa samopouzdanjem i rešenošću da pobediš. Igramo kod kuće, pred našim navijačima i ulog je veliki. Meni je čast što sam deo reprezentacije, što imam priliku da učim od Mitrovića, Vlahovića, Jovića i svih ovih sjajnih momaka.“

Govorio je Ilić u ovom intervjuu o svom karijernom putu. Prisetio se dana kada je otišao iz Humske bez šanse da zaigra u prvom timu, kako mu je bilo u Napretku i Javoru, a kao posebno važne za svoj fudbalski razvoj ističe dve godine provedene u Rigi.

„Izuzetno lep period u mom životu. Puno naših igrača je bilo tamo i zaista smo uživali. Dva kluba iz glavnog grada, prava balkanska kolonija u oba tabora, a nema rivaliteta kao u drugim zemljama. Družili smo se, sedeli na kafi, pričali o fudbalu. Riga je prelep grad, mirno mesto, bez nepotrebnih pritisaka. Proveo sam dve godine, stekao iskustvo, a napravili smo istorijski uspeh — prvi put je jedan letonski klub ušao u grupnu fazu evropskog takmičenja.“