Danas će neki prekršiti ramazanski post zbog Zvezde, Pazar sanja istorijski dernek

Danas će Nenad Lalatović pre utakmice otići makar na pola sata u kafanu bez prozora. Zbog prijatelja Kena Kolašinca. Još više zbog sujeverja. Kažu da, kad god nije otišao, izgubio je u Novom Pazaru. A to se dešavalo jako retko.

Dovodio je Pazarce u prošlosti do ludila, davao im i po četiri-pet komada... Sada su “omiljeni neprijatelji” postali savršen spoj. Lud, naelektrisan, pozitivan... Ko zna, možda i kratak. Ali za ovu danas, za “utakmicu svih utakmica”, Lalatović je čovek kojeg euforična publika u Pazaru želi da vidi na klupi svog tima protiv Crvene zvezde.

Džaba što je Vlado Gaćinović sve ovo izgradio, izveo Pazarce prvi put u Evropu, popeo ih gde nisu nikad bili... Samo tri pobede bile su dovoljne temperamentnom Lali da im zavrti mozgove i ubedi ih da je baš on savršen čovek koji će ih voditi do najveće pobede u istoriji kluba. Protiv kluba u kojem je odrastao i koji mu najviše peče srce. Najmoćnije imperije koju je srpski fudbal video u ovom veku.

Kad se Lala uputi iz kafane bez prozora na stadion, tamo će već početi da se roji košnica. Očekuje se preko 7.000 ljudi. Više od toga tribine ne mogu danas da prime. Makar 800 karata je izgubljeno zbog pravljenja distance od gostujućih navijača kojih se očekuje oko 400. Ostatak karata je juče planuo za nešto više od dva sata. Moglo je još makar 1.000 da se proda jer su ljudi tražili (neki sa vezama i kupovali) po desetak. Ulaznice za Zapad, koji prima oko 3.000 ljudi, koštale su 700 dinara i planule su. Isto važi i za Istok po ceni od 500, dok će na severnoj tribini sa ultrasima biti oko 2.000 ljudi. Neki i nisu morali da kupe kartu...

I dok Lala bude davao poslednje savete pred početak derbija četvrtfinala Mozzart kupa Srbije, neki će na severnoj tribini zgrešiti. Svesno i srčano. I niko im neće zameriti. U toku je ramazanski post kojeg se većina vernika islamske veroispovesti (a takvih je oko 85 odsto među stanovništvom Novog Pazara) striktno pridržava. To znači da nema jela i pića od svitanja do sumraka i iftara. Hajde nekako i izdržati u normalnim uslovima. Ali na stadionu? Gde treba navijati dva sata?! Nema šanse!

I zato je javna tajna da će neki vernici u fudbalskom klubu Novi Pazar ovlažiti usta vodom, jer nemoguće je navijati ceo meč i derati glasne žice bez kapi vode. Grlo se osuši... Znaju to i odranije, praktikovali su krišom i pre, ali ovo je meč kao nijedan drugi za Pazarce. Srušiti Zvezdinu imperiju i ostaviti je bez duple krune bio bi podvig za sva vremena. Otvorio bi i Pazarcima put ka prvom trofeju u istoriji. Bila bi to dvostruka sreća za jedini grad u kojem su Zvezda i Partizan uvek gosti.

Požalio se Lalatović da će mu ramazanski post otežati posao zbog “petorice igrača“, ali više su to njegove psihološke igrice, poput onih na koje je navukao Vošu i slistio je usred Novog Sada. Postao je ozbiljan majstor ovog segmenta trenerske struke... Činjenice kažu da će od bitnih fudbalera na koje ramazan utiče možda startovati jedan ili dvojica. Jedan je Somalijac Abdulsamed Abdulahi, drugi je lokalni miljenik i najnoviji pupoljak pazarskog fudbala Ahmed Hadžimujović. Možda sa klupe dobiju šansu Semir Alić ili Anes Rušević. Nije ramazanski post baš hendikepirao Pazarce kao što to Lalatović želi da predstavi...
“Mi smo nekad igrali u Kragujevcu u pola šest, pa smo izgurali. Ovo sad je ranije“, reče nam na čaršijskom šetalištu nekadašnji kapiten i miljenik domaće publike Emir Lotinac kojeg slučajno sretosmo.

(©Starsport)

Pazarskim navijačima će danas biti mnogo teže nego igračima, ali ne žale se. Iako bi za ceo Novi Pazar bilo bolje da se utakmica igra u nekom “prajm tajmu”, radnim danom nakon iftara. Ali onoga ko odlučuje nije briga ili ne prati dovoljno fudbal, pa je doneo odluku da treba baš ovako. Onda neka se pitaju i zasedaju zašto je malo publike na stadionima i kako da to reše...

A tribine će uprkos svemu biti pune i trepereće. Dućani će biti zatvoreni, oko 7.000 srećnika biće na tribinama, a još više njih pored TV ekrana jer nisu hteli na stadion. Ima dobar deo onih koji vole Novi Pazar kao klub, podržavaju ga, ali ne idu na stadion. Kažu: “Ne mogu da ih slušaju. Ni jedne, ni druge“. Pogotovo kad su u pitanju mečevi protiv Crvene zvezde sa gostujućim navijačima koji sa sobom nose nacionalističko-šovinistički folklor na obe tribine. Kad bi mogli i jedni i drugi da se “ispucaju” pre utakmice sa istim parolama koje su im se izlizale i postaju dosadne... Pa da većina na miru gleda fudbal.

(7,00) Novi Pazar (4,50) Crvena zvezda (1,45)

Šetajući po gradu sa Admirom Kecapom, slučajno smo sreli njegovog poznanika. Čovek je biznismen, duboko u veri, voli da gleda sport, ali ga na stadionu nervira vređanje i psovanje “srpske i muslimanske majke“ i ne želi to da sluša. Trenutni prioritet mu je kako da se sakupi oko 2.500.000 evra za bolesnog dečaka Alena Selmanovića (12) iz Tutina. Ceo Sandžak se digao na noge da se sakupi novac, stižu i iz inostranstva uplate od po 10.000 evra, pa proguglajte i vidite kako možete da pomognete jer je u pitanju baš opasna trka sa vremenom. Sevap je.

Inače, Kecap je jedna od bitnijih fudbalskih ličnosti u Novom Pazaru. Nije zvezda poput Adema Ljajića, ali jeste omiljeni pazarski sin koji je tu ponikao, debitovao u seniorima het-trikom protiv Bežanije, u tri mandata nosio dres prvog tima, imao je taj fajterski stil igre koji je lokalna publika obožavala...

Admir Kecap (©Starsport)

I još nešto bitno za kontekst priče. Igrao je utakmicu 2009. protiv Crvene zvezde u Novom Pazaru. Takođe je u pitanju bio Kup Srbije. Osmina finala. I zvanično prvi takmičarski duel ova dva kluba u 21. veku. Novi Pazar je bio drugoligaš, a Zvezda znatno drugačija od ove danas. Bila je to ona Pižonova Zvezda sastavljena od skromnih fudbalskih imena, ali je taj tim ostao upamćen kao grupa beskompromisnih ratnika koju su navijači voleli jer je velikim srcem nadoknađivala manjak kvaliteta i plata na računima. Borila se za titulu sa daleko moćnijim Partizanom dok Pižon nije smenjen na pravdi Boga... U Pazaru je te 2009. na “srce” slavila 1:0 golom Aleksandra Jevtića. Kecap je tad imao 21 godinu i za Mozzart Sport se priseća tog meča...
“Mi smo tad jurili ulazak u prvu ligu. Na kraju smo i ušli. Imali smo solidnu ekipu, igrali su Ćika, Popaj Stojanović, Igor Pavlović... Bila je stvarno dobra ekipa. Bojan Đorđević se posle toga prodao u Zvezdu. Kao drugoligaš smo se dobro suprotstavili Zvezdi koja se borila za titulu. Nisu oni po imenima bili ne znam ti kakva ekipa, ali Pižon je to dobro ukomponovao i bili su jako dobri. Dobili su nas 1:0, ali i mi smo imali dosta šansi. I ja jednu“.

Tog dana se na Gradskom stadionu okupilo preko 8.000 ljudi...
“Sećam se zagrevanja pred utakmicu... Tada su još bile stare tribine i svlačionice su bile skrivene ispod. Ninkov i Lazetić su hteli da izađu na teren i osete atmosferu. Nisu mogli da vide iznad sebe koliko je ljudi na tribinama. Kada su napravili par koraka, krenula je takva buka zvižduka da je Lazetić samo trčao nazad i pitao se šta se dešava. Grmelo je sa tribina tog dana i stvarno su nam navijači bili dvanaesti igrač“.

Po čemu još pamtiš tu utakmicu?
“Trener je bio Džo Vojčić i sve nas je iznenadio kad je krenuo sa 4-4-2, gde smo imali dva klasična špica i dva krila od kojih sam jedno bio i ja. Očekivali smo da podeli minutažu, da stojimo u bloku i da se branimo jer smo ipak bili drugoligaš. Ali on je rekao ’ima nešto u vama’ i odlučio se za ofanzivu. U jednom periodu igre, Zvezda je samo nabijala duge lopte na Lekića. Baš hrabra odluka trenera i neverovatno kako smo odigrali. Vraćali smo se, ginuli, imali šanse... I taj jedan Jevtićev gol iz voleja bio je neki odbitak. Ali pogodio je malu mrežicu i to je rešilo pobednika“.

Tadašnje rukovodstvo crveno-belih (©Senko Župljanin)

Koliko drugačije neki lokalni momak iz Pazara doživljava te utakmice sa Zvezdom od nekog sa strane?
“Tad smo imali više domaćih igrača jer smo bili drugoligaš. Kostur ekipe bio je sačinjen od Pazaraca. Generalno, svi koji dođu u klub su profesionalci i daju sve od sebe, ali kod nas Pazaraca se probudi još neka veća želja. Ipak su to naš klub i naš grad. Ovde se svi znamo i ljudi prepoznaju kakav si bio. Kao što je Lalatović pomenuo, kad dođemo u kafić da platimo račun, neko drugi je već platio. Mnogo je lepo kad se pobeđuje u Pazaru, ovdašnji ljudi to znaju da cene. Fudbal se ovde mnogo voli. Kad se gubi, onda se stvara i malo veća doza pritiska. Pogotovo na domaće igrače. Sad je to već više izjednačeno, ali u to vreme su veći pritisak na plećima nosili domaći igrači“.

Ovaj Pazar danas je drugačiji i iskusniji od tadašnjeg.
“Imamo sad ekipu koja sigurno može da se suprotstavi svima u našoj ligi. Zvezda je sada klasa iznad cele lige, ali treba biti hrabar i odmeriti se sa takvom Zvezdom. Da vidimo gde smo trenutno kao klub i tim. Zvezda jeste jača na papiru, ali najveće merilo je teren. Želim da izađemo na taj teren, da damo sto odsto mogućnosti, pa neka bolji pobedi“.

Koliko faktor Lalatovića na klupi može da utiče?
“Tri pobede zaredom nisu mala stvar. Doneo je novu energiju u ekipu i poklopio se sa ovdašnjim mentalitetom. Temperamentan je i oseća ovu atmosferu ovde. Ranije je dolazio kao gost, hvalio navijače Pazara i kao da je negde nagoveštavao da bi voleo da bude trener ovde. Svidela mu se ta energija sa tribina. Sada se sve spojilo. Prethodni trener Gaćinović je napravio velike rezultate i neku vrstu balansa između ekipe i velikih očekivanja. Nadam se da Lalatović sada može da podigne letvicu jer imamo tim za to“.

Stvarno veruješ da ovaj tim može i više nego prethodne sezone? Kako hladne glave naciljati realan domet u ovakvoj zapaljivoj sredini?
“Klub se organizaciono i finansijski podigao i realno je da po kvalitetu budemo u vrhu. Sigurno možemo među pet najboljih. Imali smo problem sa povredama i mnogo nam fali krilo Malekinušić. Ali povredio se u nezgodnom trenutku na pripremama i klub nije imao dovoljno vremena da reaguje i dovede zamenu. Plej-of je realan cilj, a posle ćemo da vidimo. Prošle sezone smo u plej-ofu blistali, a kruna je bila ona luda utakmica u Zaječaru. Verujte mi da svaki Pazarac zna gde je bio i šta je radio tog dana. Mnogi su i otišli tamo, pa smo se osećali kao domaćini u Zaječaru. Za ovaj tim je najbolje da ide utakmicu po utakmicu i da vidi dokle može da dogura“.

Kao primer navodi meč protiv TSC-a...
“Odigrali su jako pametno, nisu previše srljali, dali su gol na vreme, odbranili se čvrsto i sačekali momenat za drugi gol. Dobro je kad igraš prelepo i osvajaš bodove, ali mora malo da se pobeđuje i na iskustvo i da se uzimaju bodovi. Rezultat pokriva mnoge stvari. Naravno, publika voli majstore, a mi imamo igrače koji potezima naprave razliku“.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Kad smo kod majstora, Driton Camaj kao da je ušao u kopačke Ljajiča...
“Mnogo znači njegov dolazak. Adema Ljajića niko ne može da zameni, ali Camaj potvrđuje da je sjajan individualac. Drugačiji je od Adema, koji je specifičan tip igrača jer je potezom mogao da reši meč. Camaj više radi za ekipu i doneo nam je već dosta bodova. Publika u Pazaru mnogo voli fudbal, živi za fudbal i voli takve igrače. Dovoljno bi vam  bilo da vidite Ramazanski turnir u malom fudbalu i da shvatite kako se ovde fudbal ceni“.

Kako to izgleda?
“Traje mesec dana i najveći je turnir u regionu. Hala je prepuna svako veče. Najposećeniji sigurno, a i po kvalitetu jedan od boljih. Dolaze ekipe iz inostranstva, baš sad imamo jednu iz Minhena koja tamo igra sa Frankom Riberijem. Ako ovde doguraju do polufinala, možemo očekivati i Riberija u Pazaru. Toliko publike nema na polovini mečeva Superlige. Gledam TSC nedavno kako je došao u Pazar sa osam navijača, a kod nas na turniru svako veče po 1.500 ljudi“.

Da se vratimo na veliki fudbal. Koliko Pazaru odgovara da igra na dva fronta i bori se za Evropu na oba?
“Sigurno da smo godinama unazad igrali Kup sa kombinovanim sastavima, ali kad dođeš do četvrtfinala i padne ti Crvena zvezda da igraš kući... To je praznik za Novi Pazar. Svaki igrač bi poželeo i nema govora o kalkulisanju. Ovo su meni bile najlakše utakmice. Ne možeš da izgubiš bukvalno ništa. Daš sve od sebe, prsa u prsa, izmeriš se sa trenutno najboljom ekipom u državi i to je to“.

Ovako će biti i danas (©Starsport)

Koliko vama igračima ovakvi mečevi nabiju presiju?
“Zavisi. Nekom nabije energiju, samopouzdanje, ali nekom sigurno nabije i tremu. To je normalno kod svakog sportiste. Kako ću sutra, daj da budem najbolji taj dan... Svašta se vrti po glavi. Meni su pune tribine uvek bile vetar u leđa i davao sam ’200 odsto’. Danas se tražila karta, bile su velike gužve, tako da očekujem taj vetar u leđa. Nadam se pobedi“.

Kako pobediti ovakvu Zvezdu? Ko može da bude čovek odluke u Pazaru?
“Svi to moraju uraditi kao tim. Pojedinac protiv Zvezde ne može mnogo da napravi. U zadnjoj liniji imamo naše, naše momke, tu je Hadžimujović, koji pretenduje da bude jedan od vrhunskih štopera. Pored njega je iskusniji Marinković koji odlično igra i uz njega stasavaju ovi ostali momci. Marinković je prethodne tri utakmice odigrao najbolje. Od njega sve kreće... Ima mirnoću, čvrstinu, dobar je na lopti, na skoku... Lalatović je uneo novu energiju među igrače“.

Spomenuo si Hadžimujovića. Koliko je bitno za grad i navijače da uvek imaš nekog „svog“?
“Bitno je. Posebno što je on izdanak iz omladinske škole Novog Pazara. Tu su i Semir Alić, mali Brunčević... Ima tu još mlađih momaka koji su se tek sad priključili. Oni su dokaz i putokaz ovim mlađim generacijama koje nadolaze da mogu kroz dobar rad i posvećenost da iskoče u prvi plan i budu nosioci igre. Deca ovde obožavaju fudbal, pa i sa te strane klub raste. Novi Pazar je najmlađi grad u Evropi po proseku godina i ima dosta dece koja se bave fudbalom. Kad bi Novi Pazar mogao da skupi sve te najtalentovanije dečake iz svih škola fudbala, imao bi bisere koji bi sutra bili nosioci igre prvog tima. Stvarno imamo talente i treb da ih razvijamo“.

Mnoga od te dece će danas biti na tribinama i nadaće se derneku nakon iftara. Novi Pazar sanja najvredniju pobedu u istoriji kluba posle koje čak ni osvajanje trofeja ne bi bilo nerealno. Ovaj grad konstanto raste , a sa njim i fudbalski klub. Da vidimo da li je dorastao nekoj istorijskoj utakmici sa Crvenom zvezdom...

Nenad Lalatović će poslednji plan za taj podvig skovati u kafani bez prozora. Samo da vreme ne pokvari ceo spektakl. Jer od jutros u Pazaru pljušti ne staje.

MOZZART KUP SRBIJE - ČETVRTFINALE

Sreda

Jedinstvo Ub - Zemun 2:2 (0:1), penalima 6:5
/Lišanin 77, Denzel 90+3pen - Bakić 8, Tabaković 83/

Vojvodina - Trajal 1:1 (0:0), penalima 2:0
/Vidosavljević 71 - Nikolić 88/

Grafičar - Mačva 1:1 (1:1), penalima 4:3
/Jovanović ag 14 - Nikolić 20/

Četvrtak

14.45: (7,00) Novi Pazar (4,50) Crvena zvezda (1,45)

***Kvote su podložne promenama