Divlji sin vetra se i dalje zabavlja ali je naučio kako da stavi Milan na leđa i ponese ga do skudeta

Milan je na korak od sna. Oseća se miris prvog skudeta posle 11 godina. Tek trećeg u ovom veku za slavni klub sa San Sira. Ako Rosoneri u poslednja dva kola protiv Atalante i Sasuola osvoje četiri boda, sigurno su šampioni. Biće to jedna od najčudnijih titula u italijanskom fudbalu. A da nije bilo brojnih sudijskih grešaka, Milan bi verovatno i već sada bio šampion...

Ipak, uz sav respekt prema bogatoj tradiciji i istoriji kluba, Milan je ovu sezonu ušao kao autsajder u borbi za titulu. Inter, Juventus, pa čak i Napoli su bili veći favoriti za trofej od čete Stefana Piolija. Ako osvoje Skudeto biće to i veći podvig nego 1999. kada su prestigli Lacio u fotofinišu. Tada su ipak imali iskusne šampione poput Maldinija, Birhofa, Kostakurte, Albertinija, Vee, Bobana, Leonarda...

Ovo danas je potpuno drugačiji tim koji je trebalo da bude „vlasništvo“ Zlatana Ibrahimovića ali su godine i povrede švedskog asa uticale da se njegova uloga na terenu ove sezone drastično redukuje i da u prvi plan iskoči gomila junaka novog doba.

Ko je ključni igrač Milana ove sezone?

Neki će reči da je golman Majk Menjan koji je doneo gomilu bodova i odbranio sezonu kakvu Donaruma nikad nije imao na San Siru. Pošteno bi bilo za junaka sezone proglasiti i Tea Ernandeza koji tutnji levim bokom kao francuski TGV. Istakli su se i komandant odbrane Fikajo Tomori, alžirski plejmejker Ismael Benaser, neke ključne golove je dao Olivije Žiru, poslednje dve pobede je doneo budući simbol kluba Sandro Tonali...

Ali igrač koji je pravio ubedljivo najveću razliku je Rafael Leao. Divlji sin vetra je konačno sazreo.

Dobre dve godine je kidao živce navijačima Milana i delovalo je da igra za sebe i da nikada neće ukapirati italijanski fubal... Videlo se otkako je došao u Milan da u tim nogama stanuju talenat, dribling i brzina ali problem je bio u toj čudnoj glavi . Toliko je delovao ležerno i opušteno na terenu da se to graničilo sa lenjosti i ravnodušnosti.

Leao je ponikao u školi lisabonskog Sportinga koja je svetskom fudbalu podarila vrhunske krilne napadače poput Paula Futrea, Luisa Figa, Simaa Sabrose, Kristijana Ronalda, Rikarda Kvarežme, Luiša Nanija... Leao je u tu školu došao sa devet godina. Momak poreklom iz Angole je do tada vežbao fudbal na ulicama lisabonskih predgrađa.

Ipak, u Sportingu nije ostavio dublji trag, odigrao je tek pet utakmica za prvi tim i pobegao kada je oko kluba vladao haos i kada je predsednik plaćao navijače da tuku igrače. Poput brojnih tadašnjih prvotimaca je samoinicijativno raskinuo ugovor i otišao u Lil. Njegov talenat nije mogao da promakne transfer mađioničaru Luišu Kampošu koji je u Lilu lansirao gomilu igrača i stvorio onu šampionsku generaciju iz prošle sezone.

Ali repovi iz Lisabona su se i dalje vukli, Sporting je tužio igrača, Leao je čekao na papire da bi mogao da zaigra i stigla je presuda da duguje klubu preko 15.000.000 evra. Morao je da beži iz Lila koji u celoj toj priči nije bio baš čist. Francuzi su shvatili da moraju što pre da ga prodaju i uzmu pare dok se sudski proces otegne žalbama i pravnim sredstvima. Lil je hteo da što pre inaksira novac od njega i nije imao vremena da ga čeka kao Pepea ili Osimena pa da ga proda za 60 plus miliona evra. A danas Leao vredi makar 60.000.000. Vredeo bi u Lilu da je ostao duže od godinu dana...

Javio se Milan koji je baš tog leta okrenuo novi list. Leonardo je otišao posle gomile promašaja, a sportski sektor je potpuno poveren u ruke legende Paola Maldinija koji se okružio ljudima od poverenja poput Zvonimira Bobana, ali i Rikija Masare koji je godinama pekao zanat uz transfer gurua Valtera Sabatnija i nije bilo mladog igrača na svetu za kojeg taj čovek nije čuo. Došao je i Monakov skaut Žofri Monkada i Milan je skauting maldih fudbalera pokrio dvojicom vrhunskih umova. Oni su predlagali, a Maldini odlučivao i pregovarao.

„Kada smo ga kupili, nismo to uradili zato što smo ga videli u Lilu i zbog njegovih partija u Francuskoj. Ja i Riki smo ga znali još iz podmlatka Sportinga. Razbio je Juventus u Ligi šampiona za mlade. Naravno da smo videli da mu i u Lilu ide dobro ali doveli smo ga zbog neverovatnog talenta koji je pokazivao u Sportingu kao ’desetka’. Znali smo i šta sve treba da unapredi i koliko prostora ima. Pravili su od njega „desetku“ i „devetku“ a on je zapravo krilo“, objasnio je Žofri Monkada kako je Leao stigao u Milan.

Bio je to prvi prelazni rok koji je u Milanu kao glavni operativac samostalno odradio Paolo Maldini. Tog leta su Maldini, Boban i Masara doveli Tea Ernandeza, Ismaela Benasera, Radeta Krunića, Lea Duartea i Leaa. Iako to tada nisu bila zvučna i atraktivna pojačanja, ispostavili su se kao sjajni potezi. Samo je brazilski štoper Duarte bio promašaj.

„Kada me je pozvao Paolo Maldini, nisam mogao da odbijem. Takav čovek se ne odbija“, rekao je Leao koji je u Milan stigao za nešto manje od 30.000.000 evra.

Ali Milan je tada bio u minus fazi kao klub i ne baš idealna sredina za maldog igrača. Pogrešilo se sa izborom Marka Đampaola za trenera i još jedna sezona je krenula niz vodu. Leao je došao u teškom momentu za klub. Teško se navikavao na novi stil fudbala. Gurali su ga u ulogu drugog napadača u 4-4-2 i gušio se manjem prostoru. Bilo je tu i zvižduka publike koja nije volela njegovu nonšalanciju i sebičnost. Ali sve se promenilo dolaskom Stefana Piolija na klupi i Zlatana Ibrahimovića u svlačionicu na polusezoni.

Pioli ima ugled kao trener koji je sjajno radio sa maldim igračima. Dodovoljno je reći da je lansirao Sergeja Milinković Savića i Nikolu Milenkovića. A Ibra je tu došao kao duhovni otac i primer za mlade igrače među kojima je bio i Leao.

Portugalac je toj prvoj sezoni uglavnom ulazio sa klupe, da bi u drugoj kao i većina ekipa napravio kvalitativni skok. Milan se pod Ibrinom palicom digao u vrh, Piolijeva promena formacija na 4-2-3-1 je lansirala ekipu u borbu za titulu ali je još bio rano. Bio je to neiskusan da izgura do kraja. Vratili su se u Ligu šamiona, a Leao je pokazao veliki napredak i postao starter.

Međutim, ono što je kod njega boli oči su neka vrsta nezrelosti i opuštenosti. Imao je on sjajnih golova, asistencija, driblinga, prodora... Ali i previše prokockanih šansi, izgubljenih lopti i olako upropaštenih akcija. Tu je bitan uticaj Ibrahimovića sa kojim je najčešće igrao u napadu i koji je uspeo da ga usmeri da bude produktivniji i ciničniji u završnici. Ibra i Pioli su ukrotili Leaovu divljinu.

„Zlatan mi je kao stariji brat. Jako smo bliski. On zna da mogu da pravim razliku nogama ali mi stalno ukazuje na to koliko je bitna glava i da uvek ostanem fokusiran.

Rafael Leao je specifičan igrač koji nije bio spreman za italijanski fudbal ali ni italijanski fudbal nije bio spreman na njega. U Italiji i dalje kaskaju za najjačim evropskim klubovima što se tiče ofanzivne orijentacije. Dok se u svetu brzi i kreativni igrači poput Salaha, Vinisijusa, Sanea ili Mareza cene kao suvo zlato, u Italiji se krilni napadači sputavaju defanzivnim obavezama. Guši im se kreacija, na dribling se gleda kao na nužno zlo, a izgubljena lopta predstavlja blasfemiju. Manje se rizikuje na poziciji koja bi trebalo da pravi razliku. Kjeza, Berardi, Pelegrini, Pedro, Politano, Bernardeski... To su neka tipična krila iz Serije A. Leao je bio atipičan poput Zaniola ili Boge. Bolje dribla, više solira ali i pravu veću razliku.

Zahvaljujući Piolijevim otvorenijim pogledima na fudbal je ostao to što jeste ali je naučen i unapređen u bolju verziju sebe. Leao je u prvoj sezoni u Milanu odirgao 1.475 minuta na 33 utakmice i dao šest golova uz dve asistencije. U drugoj je uz Ibrahimovića već pokazao napredak i za 2.502 minuta na 41 utakmici upisao sedam golova i šest asistencija.

Ove sezone je napredak drastičan. Preko 3.000 minuta na 40 utakmica i 13 golova uz osam asistencija. Na poslednje četiri utakmice je protiv Verone namestio oba gola Tonaliju, dao pobedenosni gol protiv Fiorentine, asistirao u preokretu protiv Lacija i golom načeo Đenovu. 

„Ibra je neverovatan, Žiru je svetska klasa ali Leao je Milanov napadač koji brzinom ’otvara’ utakmice. Kada ubrza, zaista ga je teško stići“, rekao je pre dva dana Veronin štoper Nikolo Kasale i onda se sinoć lično uverio u to kada ga je Leao lagano obišao kod prvog gola Tonalija.

Portugalac neverovatnom lakoćom rešava situacije ’jedan na jedan’ ali je sada naučio i da ih koristi u praktične svrhe. Bude tu i dalje epizoda kada prosto stane na terenu, odluta i zaboravi da se vrati... Ali zvižduka više nema.

Momak koji je iritirao publiku na San Siru sada je diže na noge čim primi loptu na levom krilu. Kada se zaleti, svi veruju da će nešto lepo da se desi. I obično se desi. Naučio je šta je odgovornost i da fudbal može da se igra sa osmehom a da ne ispaštaju tim i saigrači.

„Mami mia Rafa!“, samo je kratko sinoć napisao bivše Milanovo krilo i današnji Udinezeov fudbaler Đerar Deulofeu.

Leao je jedan od simbola novog Milana i poverenja Paola Maldinija i Stefana Piolija koje imaju u ovaj tim. U ovom trenutku je Portugalac verovatno i najvredniji igrač Rosonera. Prethodnih meseci se šuškalo da ga žele PSŽ, Siti, Dortmund, Njukasl... Ugovor sa Milanom još nije produžio i to je trenutno aposlutni prioritet sportskog sektora Rosonera. Već su ranije blindirali ostale nosioce poput Menjana, Tomorija, Benasera, Tonalija, Ernandeza koji imaju dugoročne ugovore i sada se samo još čeka Leaov potpis.